Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog između Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak obavio je u sredu 3. juna telefonski razgovor sa novoimenovanim premijerom Kosova Avdulahom Hotijem.
“Radujem se bliskoj saradnji sa njim na dijalogu pod okriljem Evropske unije kao i evropskoj perspektivi za narod Kosova”, objavio je Lajčak na svom nalogu na Twitteru.
Radio Slobodna Evropa je već objavio da će Lajčak stupiti u kontakt sa novom kosovskom vladom “istog dana” kad se formira vlada Kosova kako bi se obavile poslednje pripreme za održavanje nove runde dijaloga, koja bi obeležia ponovno pokretanje dijaloga o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda pod pod okriljem EU. Miroslav Lajčak namerava da održi prvi susret u okviru dijaloga, što je pre moguće, odnosno već u toku ovog meseca.
Novu vladu na čelu sa Avdulahom Hotijem, Skupština Kosova izabrala je u sredu (3. juna) i to je druga po redu vlada od kako su u oktobru prošle godine održani parlamentarni izbori.
Vlada, koja je odmah po izboru položila zakletvu, je izabrana sa 61 glasom za, 24 protiv i jednim uzdržanim, što je upravo onoliko glasova koliko je bilo potrebno za izbor. Na sednici je bilo 86 poslanika, a poslanici pokreta Samoopredeljenje nisu bili prisutni.
Jedan od prioriteta nove vlade Kosova biće preuzimanje ustavnih odgovornosti za dijalog sa Srbijom, u saradnji sa EU i SAD, ali "ne dopuštajući promenu granice ili razmenu teritorija", izjavio je novoizabrani premijer Avdulah Hoti (Avdullah).
On je to kazao u ekspozeu na sednici Skupštine za izbor nove vlade, navodeći da je dijalog Kosova i Srbije o postizanju sveobuhvatnog sporazuma od suštinskog interesa za Kosovo. Tokom tih razgovora vlasti Kosova će, naglasio je, poštovati Ustav. Sporazum će se, naveo je, zasnivati na recipročnom priznanju. Na taj način će se, kazao je, osigurati dugoročna stabilizacija Kosova, te učlanjenje u UN i garantovaće se članstvo u NATO i EU. Prema njegovim rečima, dijalog sa Srbijom zahteva saradnju i jedinstvo na Kosovu.
"U dijalogu trebamo biti svi zajedno jer je uspešno okončanje u interesu svih na Kosovu", dodao je, navodeći da u procesu mora da učestvuje i opozicija.
Partnerstvo sa SAD
Hoti je dodao da je je uloga EU i SAD nerazdvojiva u tom procesu i da se oni moraju uključiti u postizanje sporazuma i u njegovo sprovođenje.
"Preuzimanje odgovornosti za rukovođenje vlade danas, kada su naši strateški odnosi sa međunarodnim partnerima narušeni populističkom politikom predstavlja veliki izazov i zahteva veliku posvećenost. Kampanja bez presedana protiv američke administracije je najveća šteta koja se desila Kosovu, uz uvrede i linčovanje glavnih njenih figura, kao i podrška za antiameričku percepciju u zemlji, najveća je šteta koja se desila Kosovu u 30 godina napora za slobodom i nezavisnošću", kazao je Hoti.
"Nemamo dilema sa Amerikom ili nekim drugim. Za nas, partnerstvo sa SAD nema alternativu", dodao je Hoti.
Istovremeno, specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel (Richard Grenell) pozdravio je izbor nove vlade Kosova, poručivši da se "raduje partnerstvu sa njom na obnovi dijaloga sa Srbijom".
Iz Evropske unije (EU) su takođe čestitali na izboru novoj kosovskoj vladi i naveli kako samo briselski dijalog sa Srbijom garantuje evropsku perspektivu zemlje.
"Brz nastavak dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU i uz podršku specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka je neophodan kako bi se postigla sveobuhvatna normalizacija odnosa sa Srbijom", poručili su u zajedničkom saopštenju šef evropske diplomatije Žozef Borelj (Jospeh Borell) i evropski komesar za proširenje Olver Varhelji (Varhelyi).
Ostali prioriteti Vlade
Premijer Hoti je još kao glavne prioritete nove vlade Kosova naveo borbu protiv pandemije i ekonomsku obnovu nakon pandemije. Među prioritetima nove vlade biće, uz ostalo, i unapređenje evropskih integracija i sprovođenje evropskih reformi, te borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Rekao je i kako treba da se unaprede odnosi sa zajednicama na Kosovu i da im se pomogne do potpune integracije.
Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je da je izglasavanje nove vlade važan korak za demokratiju i građane Kosova. On je putem Fejsbuka pružio podršku novoizabranoj vladi.
"Uz saradnju i međuinstitucionalnu koordinaciju možemo obnoviti našu ekonomiju i brzim koracima ići napred ka evroatlantskoj integraciji, ojačavajući partnerstvo sa SAD-om i svim prijateljskim državama", napisao je Tači.
Sastav Vlade
Premijer Hoti je iz Demokratskog saveza Kosova (DSK), drugoplasirane stranke sa oktobarskih izbora. U koaliciji sa DSK u novoj vladi je i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj), Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja (Fatmir Limaj), te Srpska lista i ostale manjinske zajednice. Srpska lista je u Vladi dobila dva ministarstva i poziciju zamenika premijera.
Nova vlada ima 16 ministarstava i četiri zamenika premijera, dok je prethodna, premijera Aljbina Kurtija (Albin Kurti) imala 15 ministarstva i dva zamenika premijera.
Prvi zamenik premijera u novoizabranoj vladi je Besnik Tahiri, zamenici premijera Driton Seljmanaj (Driton Selmanaj), Aljbuljena Balaj Halimi (Albulena Balaj Halimi), a zamenik premijera i ministar za administraciju lokalne samouprave Goran Rakić.
Vladu čine još i: ministarka finansija Hikmete Bajrami, ministar poljoprivrede Besian Mustafa, ministarka kulture, nauke i sporta Vljora Dumoši (Vlora Dumoshi), ministar odbrane Anton Ćuni (Anton Quni), ministar unutrašnjih poslova Agim Veljiu (Agim Veliu), ministar infrastrukture Arban Abraši (Arban Abrashi), ministar zdravlja Armend Zemaj, ministar pravde Seljim Seljimi (Selim Selimi), ministarka spoljnih poslova Meljiza Haradinaj Stubla (Meliza Haradinaj Stubla), ministar ekonomskog razvoja Bljerim Kući (Blerim Kuqi), ministar obrazovanja Ram Likaj, ministar rada Skender Recica, ministar trgovine i industrije Veselj Krasnići (Vesel Krasniqi), ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić, ministar regionalnog razvoja Enis Kervan.
Kurti poručio da neće prisustvovati primopredaji dužnosti
Odlazeći premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da je nova Vlada Kosova na čelu sa Avdulahom Hotijem “nezakonita vlada” i, kako je rekao “beskorisna”.
Putem jedne video poruke, Kurti je poručio da u četvrtak neće prisustvovati primopredaji dužnosti novom premijeru Kosova.
“Ova vlada je nezakonita, ova vlada je beskorisna. Mi smo alternativna vlada”, kazao je Kurti, najavivši borbu i brz povratak.
On je takođe rekao da je Ustavni sud obezvredio sebe tako što je dekret predsednika Kosova o određivanju novog mandatara proglasio ustavnim.
Protivljenje Osmani, Samoopredeljenja i DPK
Protiv izbora nove vlade izjasnili su se pokret Samoopredeljenje i Demokratska partija Kosova (DPK) Kadrija Veseljija (Kadri Veseli).
Šef parlamentarne grupe pokreta Samoopredeljenje Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) novu vladu je nazvao ilegalnom, navodeći da je sednica o izboru vlade i pokušaj formiranja vlade u suprotnosti sa rezultatom izbora u oktobru prošle godine.
"Vlada koju želite da formirate je ilegalna i nelegitimna. Ilegalna je zato što se formira nakon što je Ustavi sud izvršio niz prekršaja, kao što je neustavan dekret o određivanju mandatara nove vlade iz gubitničke partije, do neustavne presude Ustavnog suda", kazao je Seljimi.
On je novu vladu nazvao "Tačijevom vladom koja će mu služiti za legalizaciju podele Kosova".
Iz Samoopredeljenja, koje je na izborima prošle godine dobilo najviše glasova, poručili su i prethodno da je svaka vlada bez izbornog pobednika - nelegitimna. Ova partija je inače pokrenula peticiju za održavanje novih izbora.
Predsednica Skupštine Kosova Vjosa Osmani, inače potpredsednica DSK, odbila je da vodi sednicu na kojoj je izabrana Vlada, navodeći da ta vlada ne predstavlja volju građana. Osmani se još u martu protivila i rušenju vlade Aljbina Kurtija.
"Pre svega, jedna vlada koja u celosti zavisi od glasova Srpske liste, znači od Beograda, i kojoj je 61 glas osigurao predsednik Tači (Hashim Thaci) u suprotnosti sa njegovom ustavnom ulogom, ne može predstavljati volju građana", izjavila je ona.
Osmani, koja je na izborima 2019. bila kandidatkinja za premijerku DSK-a, prethodno je predložila formiranje tranzicione vlade.
Protest ispred Parlamenta
Demonstranti su se okupili ispred Parlamenta Kosova tražeći prevremene izbore nakon što su zakonodavci odobrili novu vladu na čelu sa Avdullahom Hotijem. Glasanjem u Prištini 3. juna okončani su meseci političkih previranja. Demonstranti su pokušali da uđu u zgradu parlamenta, ali ih je policija udaljila.
Ko je novi premijer Kosova?
Hoti je osmi premijer Kosova od završetka rata 1999. Diplomirani je ekonomista i redovno je profesor na Ekonomskom fakultetu u Prištini.
Od 2010-2013 bio je potpredsednik Opštine Priština, u vreme kada je gradonačelnik bio Isa Mustafa, sada predsednik DSK. Prvi put je izabran za poslanika Skupštine 2014. Međutim, tada je postao ministar finansija u vladi koju je vodila njegova partija.
Tokom izbora 2017. bio je kandidat za premijera DSK-a, ali nakon tih izbora DSK odlazi u opoziciju. Tokom izbora 2019. njegova osvojila je drugo mesto a on je, po broju glasova, bio na 12. mestu.
Zašto je Vlada birana ponovo?
Do formiranja nove vlade dolazi nakon što je Ustavni sud ocenio ustavnim dekret predsednika Kosova Hašima Tačija o određivanju Hotija iz drugoplasirane partije za novog mandatara vlade.
Taj dekret osporili su poslanici pokreta Samoopredeljenje, navodeći da se nakon uspešnog raspuštanja vlade trebaju održati novi izbori i da je svako formiranje vlade bez izbornog pobednika neustavan.
Kurtijeva vlada oborena je 25. marta, 52 dana od njenog formiranja, na zahtev koalicionog partnera - DSK usled nesuglasica oko mera preduzetih tokom pandemije COVID-19 i odnosa sa SAD-om.
Tači je u nekoliko navrata od Kurtija tražio novo ime mandatara, što Kurti nije uradio, uz obrazloženje da je pandemija i nije vreme za to. On, međutim, nikada nije eksplicitno odbio da odredi novog mandatara iz njegove partije.
Ustavni sud je utvrdio da predsednik Kosova "u slučaju uspešnog glasanja o nepoverenju Vlade, ima mogućnost, ali ne i obavezu da raspusti Skupštinu".
Po pitanju formiranja vlade, Sud je objasnio da prvo stranka koja je pobedila na izborima ima mogućnost da formira Vladu. U slučaju da u tome ne uspe,
pravo formiranja Vlade prelazi na parlamentarnu grupaciju koja "po mišljenju predsednika, ima najviše šansi za formiranje Vlade kako bi se izbegli izbori". Tek ako ne uspe ni jedan od dva scenarija, takva situacija "rezultira obavezom predsednika da raspiše izbore, kako je definisano Ustavom".
Kurti je nakon toga saopštio da je takva odluka Ustavnog suda nepravedna i neprihvatljiva.
Facebook Forum