Dragan (pravi identitet poznat redakciji) sa severa Kosova planira da na neko vreme isključi svoje mašine za kopanje kriptovaluta, od kojih mesečno zarađuje oko dve hiljade evra.
U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), kaže da ga je na to ponukala odluka Vlade Kosova od 4. januara, kojom se zabranjuje proizvodnja kriptovaluta na celoj teritoriji Kosova zbog energetske krize. Poznato je da mašine koje se koriste za rudarenje kriptovaluta troše veliku količinu električne energije.
„Ne bi bilo prijatno da dođu i da mi zaplene vrednost mašina recimo od 20 do 30.000 evra“, kaže Dragan.
Rudarenjem kriptovaluta bavi se već četiri godine. Ima ukupno sedam mašina koje drži na terasi stana. Neke je, kaže, kupio nove, a neke polovne.
„Računao sam ceo svet kopa, plaća struju. Mi ovde ne plaćamo, pa što ne bih kopao“, navodi on.
Ranije su mu mesečni računi za struju od Elektroprivrede Srbije stizali do 230 eura, ali poslednjih meseci ne zna koliko troši, jer računi više uopšte i ne stižu.
Prema njegovim rečima, veliki je broj ljudi na severu koji se time bavi.
„Velika većina ima po jednu mašinu u kući“, kaže on.
„Uložiš tri, četiri hiljade evra, a donosi ti mesečno negde oko 300 evra“, dodaje Dragan.
Navodi da je, kada je krenuo da se bavi “kopanjem”, vrednost Bitcoina, jedna od vrsti kriptovaluta, bila dobra, ali da je u međuvremenu opala. Ipak, ističe da je Bitcoin sada „doživeo ekspanziju, tako da je zarada mnogo dobra“.
Iz Vlade Kosova je 4. januara saopšteno da će se nadležne institucije dodatno angažovati kako bi se zaustavila proizvodnja kriptovaluta, zbog koje se, kako se sumnja, beleži velika potrošnja električne energije.
RSE se obratio Ministarstvu ekonomije sa pitanjem kako će proizvođači kriptovaluta biti identifikovani, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Besim Hoti, zamenik direktora Policije Kosova, kaže da se ova odluka Vlade Kosova odnosi na sva pravna i fizička lica, odnosno da se mora prestati sa rudarenjem kriptovaluta.
“Sad, kakva će da bude naredba i kakve će da budu mere, to ćemo u hodu da odradimo“, navodi Hoti.
Prema njegovim rečima, do sada rudarenje kriptovaluta nije bilo krivično delo, odnosno na Kosovu ne postoji zakon kojim je tako nešto regulisano.
„Mi smo ranije potegli te slučajeve, zahtevali smo to i kod tužilaštva. Zahtevali smo da se iniciraju skučajevi, ako ništa, samo zbog poboljšanja snabdevanja električnom energijom. Ali, nije bilo zakonske osnove za to. Naredba sada menja situaciju. Pretpostavljam da javnost sad ima informaciju vezano za to i normalno videćemo kako ćemo postupiti po tome“, kaže Hoti.
Šta je kriptovaluta?
Kriptovaluta je vrsta digitalnog novca, decentralizovana, zasnovana na “blockchain” tehnologiji.
“Blockchain” je baza podataka koja sadrži informacije o digitalnim transakcijama.
U praksi, to je nešto poput kupoprodajne knjige, raspodeljene širom sveta putem računara.
Za razliku od evra ili američkog dolara, ne postoji centralna vlast koja upravlja i čuva vrednost kriptovalute.
Te obaveze su raspodeljene između korisnika kriptovaluta, putem interneta.
Bitcoin je prva kriptovaluta koju je 2008. godine predstavio Satoshi Nakamoto u dokumentu „Bitcoin: elektronski keš sistem“.
Za proizvodnju kriptovaluta troši se velika količina električne energije jer se koriste računari koji vrše proračune za verifikaciju transakcija.
Kosovo bez podataka
Još uvek nema zvaničnih podataka koliko je na Kosovu uređaja za proizvodnju kriptovaluta i koliko ti uređaji troše električnu energiju.
Portparol Kosovske kompanije za distribuciju električne energije (KEDS) Viktor (Buzhala) Bužalja za RSE ocenjuje da je nemoguće identifikovati lokacije na kojima se proizvodi kriptovaluta, pogotovo ne na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništo.
Stanovnici Severne Mitrovice, Leposavića, Zubinog Potoka i Zvečana od 1999. godine pa sve do danas ne plaćaju račune za struju. Procenjuje se da dug za utrošenu električnu energiju u tim opštinama, na godišnjem nivou iznosi oko 12 miliona evra.
„Identifikacija lokacija na kojima se proizvode kriptovalute nije u nadležnosti KEDS-a. Poznato je da mi ne snabdevamo sever i nemamo pristup tamo, smatram da je tako nešto nemoguće“, kaže Bužalja.
Dodaje i da je nemoguće znati koliko se električne energije potroši na proizvodnju kriptovaluta.
„Znamo da su oni (uređaji) relativno veliki potrošači (električne energije), govorimo o korišćenju velike količine (električne) energije, ali ne znamo koliko uređaja ima na tržištu, koje su njihove lokacije, da li stalno rade, kakve potrošačke kapacitete imaju“, navodi Bužalja.
Kako funkcioniše ‘rudarenje’?
Granit Kadoli, koji se već nekoliko godina bavi proizvodnjom kriptovaluta, u izjavi za RSE kaže da na Kosovu postoje dve vrste uređaja koji proizvode kriptovalute - ASIC Miner, koji uglavnom proizvodi Bitcoin, i GPU Mining - koji se sastoji od grafičkih kartica.
Dodaje da je ipak većina uređaja sa grafičkim karticama.
„ASIC Miner troši od 1,8 do 2,2 kilovata struje na sat, dok GPU Mining troši od 1,1 do 1,8, to su veći i skuplji uređaji. Većina građana (Kosova) koji su investirali u kriptovalute imaju GPU (uređaj). Ne troši previše (struje) da bi uticao na energetsku krizu“, smatra Kadoli.
Ocenjuje i da je odluka vlade Kosova o zabrani proizvodnje kriptovaluta ishitrena, te dodaje da su neki ljudi opremu kupovali na kredit i da košta oko 7.000 evra.
„Ljudi su uzimali kredite da bi nešto dobili, a sa druge strane račun za struju za takav uređaj nije više od 45 evra mesečno. Većina ljudi na Kosovu ih ima kod kuće, jer sam sa mnogima razgovarao na društvenim mrežama“, kaže Kadoli.
Procenjuje se da se 0,21 odsto električne energije na svetskom nivou potroši za “rudarenje” Bitcoin-a.
Takođe se procenjuje da „rudari” kriptovaluta troše od 60 do 80 odsto svog profita na električnu energiju.
Prema analizi Univerziteta Kembridž u Engleskoj, Bitcoin potroši više struje nego cela Argentina.
Da li je moguće kontrolisati proizvođače?
Ardian (Alaj) Aljaj, suvlasnik kompanije za menjanje kriptovaluta u Prištini, kaže da je nemoguće kontrolisati proizvođače kriptovaluta.
„To su aparati kao i ostali kućni aparati, frižideri, televizori, električni šporeti, svi troše struju. Nemoguće ih je identifikovati“, kaže Aljaj.
„Jedina šansa da se identifikuju ovi uređaji je preko operatera koji distribuiraju internet, preko određenih portova koji se povezuju na IP adrese na Kosovu. Imajući u vidu da je sever (Kosova) meta i da taj deo ne kontrolišu internet operateri koji su licencirani na Kosovu, nemoguće ih je kontrolisati”, kaže Aljaj.
Podvlači da zemlja može da kontroliše samo ona lica, odnosno proizvođače kriptovaluta, koji su uređaje uvezli i za njih platili porez na Kosovu.
“Još uvek je nejasno šta će biti sa svim onim ljudima i firmama koji su kupili te uređaje, uvezli ih po redovnoj proceduri i platili oko 29,5 odsto carine i PDV-a“, dodaje Aljaj.
On objašnjava da se ne zna tačan broj uređaja za proizvodnju kriptovaluta jer ne postoji jedinstveni carinski kod za identifikaciju tih uređaja, već su na Kosovo uvezeni kao uređaji informacione tehnologije, kao bilo koji računar ili grafička kartica.
Krajem 2021. godine, predsednik komisije za privredu, industriju, preduzetništvo i trgovinu u Skupštini Kosova, Ferat (Shala) Šalja, je za RSE rekao da se procenjuje da na Kosovu ima oko 10.000 identifikovanih operatera – fizičkih i pravnih lica, koji se bave proizvodnjom kriptovaluta.
U nastojanju da regulišu ovakvu proizvodnju, poslanici u Skupštini Kosova su pokrenuli proceduru za donošenje zakona o kriptovalutama.
Cilj je da se kriptovalute i oblici oporezivanja kategorišu, kako bi ova proizvodnja bila u skladu sa domaćim i međunarodnim zakonima o transferu novca, te kako bi se sprečilo pranje novca.