Nadzorne kamere koje se nalaze na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država (SAD), instalirane su na zgradi Vlade Kosova i Kancelariji glavnog državnog tužioca u Prištini.
Reč je o kamerama kineskih kompanija Dahua i HikVision. Ove kamere, na osnovu fotografija do kojih je Radio Slobodna Evropa (RSE) došao u januaru 2022. godine, instalirane su i u Ministarstvu industrije, preduzetništva i trgovine, te Ministarstvu zdravlja.
Kamere kompanije HikVision se nalaze i na glavnim trgovima u Prištini – Skenderbeg, Majka Tereza i Zahir Pajaziti.
RSE je utvrdio i da se nadzorne kamere kompanije Dahua nalaze na Autobuskoj stanici u Prištini.
Prema podacima američkog Ministarstva trgovine, Dahua Technology i HikVision su kompanije koje se od 2019. godine nalaze na crnoj listi SAD zbog njihove povezanosti sa kršenjem ljudskih prava i kineskom kampanjom represije nad Ujgurima u kineskoj provinciji Sinđijang.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) je u junu 2021. produžila sankcije ovim kompanijama i na taj način zabranila da SAD ulažu u njih.
Međutim, nadzorne kamere koje proizvode ove kineske kompanije slobodno kruže na kosovskom tržištu i koriste ih javne institucije.
Radio Slobodna Evropa je u decembru 2021. pisao da je Srbija, preko svojih institucija na Kosovu, kupila video nadzor kineske kompanije Dahua, namenjenim za škole u 12 opština na Kosovu.
Kako se vidi iz dokumentacije, taj video nadzor ima i opciju prepoznavanja lica.
Vlada ćuti o sumnjivim kamerama
Zgrada Vlade Kosova se nalazi u neposrednoj blizini glavnih trgova u kosovskoj prestonici.
Ispred zgrade Vlade su nadzorne kamere koje pokrivaju dvorište, a sa druge strane su i kamere koje su fokusirane na Trg majke Tereze, kojim prolazi veliki broj građana i građanki Kosova.
Na tim kamerama se jasno vide imena kompanije HikVision i Dahua.
RSE je zatražio pristup informacijama od javnog značaja oko tipa kamera koje se postavljaju u prostorijama centralnih institucija.
Vlada Kosova do objavljivanja ovog teksta nije odgovorla na ovaj zahtev RSE, a odgovor nije stigao ni iz Kancelarije glavnog državnog tužioca.
Ministarstvo odbrane je odbilo da RSE dozvoli pristup informacijama koje se tiču video nadzora i ugovora na osnovu kojih su one instalirane.
U odgovoru ovog ministarstva se navodi da „taj dokument spada u kategoriju tajnih podataka”.
Takođe, Ministarstvo unutrašnjih poslova i javne uprave, koje se sa još nekoliko drugih minisatrstva nalazi u zgradi koja je nekada bila poznata kao “Rilindija”, nije odgovorilo na upit RSE oko vrste video nadzora koji je instaliran u tom objektu.
Odgovor nije stigao ni iz Ministarstva zdravlja, dok je Ministarstvo kulture navelo da nadzorne kamere, koje su instalirane u njihovoj zgradi, ne funkcionišu od 2014. godine.
Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine je potvrdilo da koristi video nadzor kompanije HikVision. Dodaju da je "nabavka kamera realizovana krajem 2020. godine, kada su i postavljene".
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja je odgovorilo da nije sklopilo ugovor o nabavci video nadzora sa nijednom kompanijom.
„Zgrada, u kojoj se nalazi osoblje ministarstva je prostor koji se iznajmljuje od 2019. godine i u te prostorije je kompanija [koja je vlasnik te zgrade] postavila sigurnosne kamere pre nego što se u njih prebacilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja“, navodi se u odgovoru.
Iz Skupštine Kosova, u čijoj se zgradi nalazi i Predsedništvo, navode da koriste nadzorne kamere nemačke kompanije Bosch.
Sa druge strane, iz opštine Priština navode da je za postavljanje video nadzora na gradskim trgovima bio raspisan tender 2019. godine, a da je ugovor potpisan 2020. Tender je dobila kompanija koja se bavi bezbedonosnim sistemima "Professional Alarm" sa sedištem u Prištini.
Iz opštine nisu želeli da komentarišu činjenicu da su postavljene kamere kineske kompanije HikVision, već su poručili da je novo lokalno rukovodstvo nasledilo ugovore koji se realizuju.
„Na osnovu zakona, opština priprema tehničke specifikacije za tenderske procedure, i nije dozvoljeno da se imenuje proizvođač proizvoda. Dakle, opština Priština, odnosno novo rukovodstvo, je nasledilo ovaj ugovor koji se sprovodi“, navodi se u odgovoru.
Obaveštenje da je potpisan ugovor između Opštine Priština i kompanije "Professional Alarm" o nabavci pomenutog video nadzora, objavljen je 13.05.2020. godine.
Taj ugovor je vredan 78.299 evra, a u specifikaciji se pominje i zahtev za nabavkom takozvanih „pametnih kamera” i „kamera za automatsko prepoznavanje registarskih tablica”.
Šta kaže dobavljač?
Predstavnik kompanije "Professional Alarm", koja u svojoj ponudi ima nadzorne kamere kompanije HikVision, navodi da su one prodate mnogim institucijama na Kosovu.
„Nema sankcija. Amerika ih je zabranila svojim bezbednosnim institucijama, a ne kao proizvod u Americi. Nisu zabranjene na Kosovu“, rekao je za RSE predstavnik ove kompanije, uz zahtev da ostane anoniman.
Seljim (Selim) Mustafa, vlasnik kompanije "Profiti Group", koja je predstavnik kompanije Dahua na Kosovu, ne vidi problem u prodaji ovih kamera, jer, kako kaže, one nisu zabranjene na Kosovu.
Smatra i da bi Vlada Kosova trebala da vodi računa o održivosti poslovanja, ukoliko odluči da zabrani upotrebu pomenutih nadzornih kamera.
„Imamo zalihe, posao koji smo razradili, imamo 15-20 radnika. Prema mojoj oceni, treba unapred planirati, savetovati itd... da te [odluke o zabrani] stvaraju velike gubitke“, kaže Mustafa.
Napominje da nemaju sve kamere koje proizvodi Dahua mogućnost prepoznavanja lica.
„Obično nisu povezane sa prepoznavanjem lica. To su posebne kamere, preciznije [one sa opcijom prepoznavanja lica]“, navodi on.
Zašto su kamere sa opcijom prepoznavanja lica zabranjene?
Bezbednosne kamere i video nadzor treba da se upotrebljavaju s oprezom, navode iz Kosovske agencija za informacije i privatnost.
Objašnjavaju da je „obrada biometrijskih podataka [uključujući prepoznavanje lica] u svrhu identifikacije fizičkog lica na jedinstven način u principu zabranjena“.
Ovakva obrada podataka je dozvoljena samo u posebnim slučajevima, kada se za tako nešto obezbede zakonski uslovi, dodaju iz Kosovske agencije za informacije i privatnost.
Podvlače da nemaju informacije o tome "koje kamere su postavljene u državnim institucijama".
Napominju i da je postavljanje video nadzora dozvoljeno samo ukoliko je neophodno za bezbednost ljudi, imovine i čuvanja poverljivih informacija. Ukoliko se sve ovo može postići na neki drugi način, video nadzor - u nekim slučajevima - može biti ograničen.
Stručnjak za sajber bezbednost i privatnost Mentor (Hoxhaj) Hodžaj navodi da regulisanje postavljanja video nadzora na javnim i privatnim objektima na Kosovu „ostaje samo želja”.
„Sistem za prepoznavanje lica ne mogu da koriste javne i privatne institucije. Može se koristiti samo u posebnim slučajevima“, podvlači Hodžaj u izjavi za RSE.
Kina i problemi sa video nadzorom
Američkim kompanijama je zabranjeno da sarađuju sa kineskim kompanijama Dahua Technology i HikVision, jer se nalaze na crnoj listi SAD.
„Ove kompanije su uljučene u kršenja i zloupotrebu ljudskih prava, kinesku kampanju represije, masovnog proizvoljnog pritvaranja i visokotehnološkog nadzora nad Ujgurima, Kazahstancima i drugim pripadnicima muslimanskih manjinskih grupa u Sinđijangu“, saopštilo je Ministarstvo trgovine SAD u oktobru 2019., a preneo je Bloomberg.
Stručnjak Mentor Hodžaj ukazuje da o mogućnostima manipulacije podacima govori i informaciona tehnologija koja se proizvodi u Kini.
„Što se tiče uređaja informacione tehnologije, koji dolaze iz Kine, već je dokazano da većina tih uređaja ima 'zadnja vrata'. Dakle, sve podatke koje dobiju i obrađuju, šalju proizvođačima“, navodi Hodžaj.
RSE je oko pitanja upotrebe video nadzora kineskih proizvođača ranije dobio komentar i od strane američkog Stejt Departmenta (State Department). U odgovoru je navedeno da rade na izradi principa za odgovornu upotrebu tehnologije nadzora, u saradnji sa partnerima i saveznicima.
“SAD rade sa saveznicima i partnerima na inicijativi za izradu principa za odgovornu upotrebu tehnologije nadzora od strane vlade u skladu sa našim zajedničkim demokratskim vrednostima i poštovanjem ljudskih prava”, navedeno je u pisanom odgovoru dostavljenom RSE iz Stejt Departmenta.
Stejt Department naglašava da SAD “ostaju posvećene promovisanju poštovanja ljudskih prava pripadnika manjinskih grupa”.
***Priredila Sandra Cvetković
