"Ovo mesto smo zvali Prstenasto korito", priseća se Iljber Hodža (Ylber Hoxha) dok se penje do podnožja planine u selu Šalje i Lipljani.
Hodža (60) kaže da je do poslednjih nekoliko godina ovaj kraj bio mesto gde je izlazio da prošeta i udahne svež vazduh.
"Sada nemaš šta da uzmeš, samo prašinu", kaže on, pokazujući prstom prema delu planine koji je erodiran i odakle se vadi kamen kao osnovni građevinski materijal.
Rad kamenoloma otežava Hodži, jer, prema njegovim rečima, uzrokuje zagađenje i nesigurnost jer je blizu naselja.
"Ovdje nema obezbjeđenja, nalazi se na glavnom putu. Najviše ugrožava naši komšiluk. Čule su se i detonacije", kaže on.
On i ostali meštani sela su već nekoliko puta protestovali da se suprotstave radu kamenoloma, ali, kako kaže, bezuspešno.
Feim Hodža (Hoxha), vlasnik kompanije Arberia Turist koja radi na tom području, negira optužbe meštana.
Kaže da za svoj rad ima ekološku dozvolu i dozvolu za korištenje minerala, odnosno kamena u ovom slučaju.
On navodi da nikada nije prekoračio dopuštene parametre rada.
"[Kamenolom] je od sela udaljen 1,5 kilometar. Sva dopuštenja su ovde. Kako možete da radite bez dokumenata? Ne postoji niti opasnost, niti prepreka, niti bilo šta", kaže Hodža za Radio Slobodna Evropa (RSE).
RSE je u javnoj evidenciji Nezavisne komisije za rudarstvo i minerale proverio i ova kompanija ima aktivnu dozvolu do 2025. godine, dok ekološke dozvole koje izdaje Ministarstvo životne sredine nisu javne.
Trenutno nije poznat broj kompanija koje se na Kosovu bave vađenjem kamena.
Međutim, tragovi ove industrije mogu da se vide na mnogim planinama Kosova.
U 2021. godini, na zahtev Ministarstva životne sredine, grupa stručnjaka iz različitih institucija je izradila izvještaj o štetama koje ova industrija ima na okoliš.
Izvještaj je usledilo posle odluke istog ministarstva o uvođenju dvogodišnjeg moratorijajuma do juna 2023. na nove ekološke dozvole za kamenolome.
Ova dozvola je ključna za legalno poslovanje kompanije.
Alji Sefaj (Ali) iz Agencije za zaštitu životne sredine bio je vođa tima koji je sačinio ovaj izveštaj.
Kaže da je među glavnim saznanjima o štetama ove industrije činjenica da kompanije, pošto obave posao, ne saniraju mesto na kojem je kopanje obavljeno, te ostavljaju otvorene kopove.
"Većina kamenoloma na Kosovu, čak i oni koji su zatvoreni ili oni koji bi trebali biti zatvoreni, su u jadnom stanju i, nažalost, veliki broj njih je bio mesto pogibije, bilo za ljude ili stoku poljoprivrednika iz okolnih područja, a da ne govorimo o ugrožavanju vodnih resursa, putne infrastrukture", kaže Sefaj.
U izveštaju se, između ostalog, navodi da ukupna površina koju degradira ova industrija je oko 13.000 hektara, što je više od jedan odsto teritorije Kosova.
Stručnjaci zaključuju da štete od industrije vađenja kamena uključuju zagađenje vode i vazduha, te narušavanje biodiverziteta.
Ministarstvo životne sredine Kosova nije odgovorilo na pitanja RSE da li je posle prestanka moratorijuma izdalo nove ekološke dozvole.
Dok, prema javnim podacima Nezavisne komisije za rudarstvo i minerale, trenutno postoji više od 100 aktivnih dozvola za vađenje kamena.
Elbasan Šalja (Shala), zamenik glavnog inspektora za životnu sredinu, kaže za RSE da su u poslednjih pet godina izvršili oko hiljadu inspekcija u kamenolomima.
Prema njegovim rečima, glavni nalazi inspekcijskih nadzora su: neozvaničenost poslovanja sa zakonskom dokumentacijom, neispunjenje nekih uslova iz dokumenata kao što su ograda kamenoloma, buka, zagađenje vazduha, ekološka šteta, oštećenje puteva i drugi.
On ističe da su za prekršaje izricali novčane kazne, ali i upućivali predmete na sud, ali su, dodaje, u nekim slučajevima kazne bile "veoma niske".
Jedna od oblasti sa vidljivim posledicama vađenja kamena je selo Sankoci u opštini Glogovac. Tu, usred zelenih planina, otvorene su duboke jame od 2018. godine, kada je firma Kodra prestala sa radom.
Ova kompanija je tamo radila na vađenju kamena oko pet godina, počevši od 2013. godine.
Opština Glogovac je utvrdila da je ovo preduzeće tokom prve dve godine rada bez dozvole koristilo opštinsko zemljište za ovu delatnost.
Međutim, oko 2014. godine opština je firmi ustupila najpre pet a kasnije i oko 40 hektara zemljišta. Svrha ugovora sa opštinom bila je izgradnja rekreativnog centra, koji nikada nije izgrađen.
Iz tog razloga, 2018. godine, nakon što je Ramiz Ladrovci (Lladrovci) preuzeo rukovodstvo Glogovca, odlučio je da raskine ugovor sa ovom kompanijom. Tužio je i ovo preduzeće za štetu na opštinskoj imovini.
"Nismo im dozvolili da saniraju kamenolom jer smo u sudskom procesu... [Nismo to dozvolili] jer ne želimo da prikrijemo zločin kompanije Kodra", rekao je Ladrovci za RSE.
S druge strane, Enver Zogaj, vlasnik firme Kodra, priznaje da je ranije osuđen za uzurpiranje imovine opštine.
On je 2017. godine osuđen na godinu i deset meseci uslovno zatvora zbog "uzurpacije i oštećenja javne imovine".
Međutim, Zogaj tvrdi da je opštinskim odlukama od početka rada namerno bio ometan u radu, te je zbog toga tužio opštinu.
"Znam da sam jako oštećen, ali verujem da će pravda izaći na videlo", rekao je on, ne želeći da više komentariše slučaj zbog aktivnog sudskog procesa.
Nevladina organizacija Cohu je takođe istraživala aktivnosti kamenoloma proteklih godina.
"Šteta po životnu sredinu je veoma velika jer ima mnogo velikih degradiranih prostora koji su u blizini naselja i to onda može predstavljati opasnost i za ljude", kaže Arton Demhasaj, direktor ove organizacije.
Prema navodima organizacije Cohu, mnoge kompanije koje se bave ovom delatnošću takođe imaju direktne ili indirektne veze sa političkim partijama, što je, kako ocenjuje Demhasaj, uticalo na nekažnjivost.
"Da nije bilo njihove politizacije, mislim da bi inače institucije imale mnogo veći nadzor i obavezale kompanije da revitalizuju prostore koje koriste", kaže on.
Rustem Orana (Rrustem) je takođe nezadovoljan prisustvom kamenoloma u svom selu u opštini Uroševac.
On kaže da je rad nekih klesara u tom kraju doveo do toga da žive pod prašinom, bukom, a prostor u kome žive je stradao od teških transportnih vozila.
"Ništa ne pitaj. Prašina ovde, prašina tamo. Put je oštećen od [kamiona]. Odeća postaje prašnjava", kaže Orana.
Prema njegovim rečima, građani nemaju mnogo moći da zaustave ovu industriju, uprkos žalbama, dok, kako kaže, "nedostaju kontrole od strane države".
Da bi se rešio problem degradacije iz napuštenih kamenoloma, Alji Sefaj kaže da su preporučili Ministarstvu životne sredine da formira takozvani Fond za životnu sredinu.
Kako on ocenjuje, poreze i druga izdavanja kamenoloma trebalo bi da budu namenjena za ulaganje u sanaciju područja zahvaćenih kamenolomima, kada kompanije to već ne mogu.
"Nažalost, prošlo je skoro dve i po godine [od sastavljanja izveštaja], a mi nemamo ni plan sanacije, nemamo sredstava, niti je preduzeta nikakva konkretna radnja osim moratorijuma", kaže Sefaj.
Ni Ministarstvo životne sredine nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa sanacijom napuštenih kamenoloma.
Facebook Forum