Glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova Bljerim Isufaj potvrdio je da su posmrtni ostaci pronađeni na lokaciji za koju se sumnja da je masovna grobnica u Malom Kaluđeru kod Zubinog Potoka ljudskog porekla, istovremeno apelujući na javnost da se uzdrži od preuranjenih izjava kako ne bi bila ugrožena istraga.
Na očuvanje integriteta istrage pozvala je i vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju.
"Do sada je potvrđeno da su pronađeni posmrtni ostaci ljudskog porekla. Ovaj proces može da potraje i u ovom trenutku ne možemo reći kada će biti završen", rekao je Isufaj tokom obilaska lokacije na kojoj se iskopavanja sprovode od utorka.
Prema njegovim rečima, identifikacija žrtava zahtevaće vreme, jer će posmrtni ostaci biti podvrgnuti DNK analizi.
On je obećao da će Specijalno tužilaštvo postupati profesionalno, nepristrasno i nezavisno, uz puno poštovanje prema žrtvama i njihovim porodicama.
"Pozivam celu zajednicu da se uzdrži od brojnih javnih izjava o ovom slučaju, jer je još rano i takve izjave mogu da naškode istrazi, čak i da utiču na njen konačni ishod. Nalazimo se u preliminarnoj fazi, a radovi se odvijaju planiranom dinamikom", rekao je Isufaj.
Hadžiju, koja je takođe obišla mesto iskopavanja, istakla je da je neophodno sačuvati integritet istrage, jer je reč o izuzetno osetljivom pitanju.
"Osobe koje su nasilno nestale tokom rata na Kosovu su i dalje najveća rana sa kojom se suočavamo. Iako je prošlo više od 27 godina od rata, i dalje živimo sa njegovim posledicama. Dok ovde ulažemo maksimalne napore da otkrijemo gde su nestale osobe, suočavamo se i sa govorom mržnje, šovinističkom retorikom, negiranjem zločina, kao i teritorijalnim pretenzijama prema Republici Kosovo koje dolaze od čelnika institucija u Srbiji, bilo od Aleksandra Vučića ili Ane Brnabić", rekla je Hadžiju.
Ona je pozvala međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Srbiju kako bi otvorila vojne arhive, naglašavajući da između dve države ne može biti mira "dok postoje skrivene masovne grobnice, zatvorene arhive i negiranje istine od strane Srbije".
Na otvaranje vojnih arhiva ranije je pozvao i vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti.
Portparol Evropske unije rekao je za Radio Slobodna Evropa da je medicinsko-forenzički tim Misije EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) 28. jula pružio stručnu pomoć prilikom procene lokacije u Zubinom Potoku.
"EULEX ne sprovodi nikakvu krivičnu istragu, jer je to u nadležnosti kosovskih vlasti", rekao je portparol.
Evropska unija je navela da pomoć u rasvetljavanju sudbine nestalih tokom rata ostaje "veoma važan element dijaloga" između Kosova i Srbije, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije.
"Zajednička komisija za nestala lica, uspostavljena na osnovu Deklaracije o nestalim osobama iz 2023. godine i kojom predsedava specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, postoji upravo kako bi nadgledala sprovođenje te deklaracije, pomogla u rasvetljavanju sudbine osoba koje se i dalje vode kao nestale i pružila porodicama i njihovim najbližima odgovore i mogućnost da zatvore ovo bolno poglavlje", naveo je portparol Evropske komisije u pisanom odgovoru dostavljenom medijima.
Deklaracija o nestalim osobama, koju su Kosovo i Srbija postigli 2. maja 2023. godine, predviđa obavezu obe strane da rade na rasvetljavanju sudbine oko 1.600 osoba nestalih tokom rata 1998. –1999.
Deklaracija ne predviđa izričitu obavezu otvaranja vojnih i policijskih arhiva, ali obavezuje strane da omoguće pristup svim relevantnim informacijama i dokumentima, uključujući poverljive materijale koji mogu doprineti pronalaženju nestalih.
Početkom ove godine Kosovo i Srbija održali su prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica, ali je on završen bez konkretnih rezultata.
Dok istraga u Zubinom Potoku traje, kosovske institucije saopštile su da sumnjaju da bi lokacija mogla biti povezana sa nestankom "grupe mitrovačkih intelektualaca".
Vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti izjavio je u sredu da je to prva pretpostavka institucija, ali je naglasio da će identitet pronađenih posmrtnih ostataka moći da bude potvrđen tek po okončanju svih istražnih procedura.
U aprilu 1999. godine nestala su 23 albanska civila, među kojima su bili lekari, profesori, advokati i drugi ugledni građani.
Lutfije Ademi-Vokši, sestra nestalog hirurga Adema Ademija, rekla je da je njen brat nestao u selu Dren, koje se vazdušnom linijom nalazi oko tri kilometra od Malog Kaluđera.
Ona je za Radio Slobodna Evropa izjavila da veruje da bi na mestu gde se sada vrše iskopavanja mogli biti posmrtni ostaci grupe kojoj je pripadao njen brat.
"Uverena sam, sto odsto, da je to grupa mog brata Adema Ademija. Verujem da će nam tada duša konačno naći mir, da ćemo imati grob na koji ću za praznike, rođendane ili Bajram moći da odnesem cveće i da mu se obratim", rekla je ona.
Prema podacima Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, dokumentovano je 12.230 žrtava rata na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine.
Više od 1.500 osoba, većinom Albanaca, i dalje se vodi kao nestalo, dok su posmrtni ostaci dela nestalih pronađeni u nekoliko masovnih grobnica u Srbiji.