Teuta je imala 13 godina kada ju je, negde iza 19 časova, kada se emituje glavni dnevnik na belgijskim televizijama, njena najbolja drugarica nazvala telefonom da bi joj u panici rekla da su njeni roditelji videli na vestima da je Teutin otac ubijen.

Bila je u šoku ne želeći da poveruje u ono što je čula, kada se na vratima njene kuće pojavila belgijska policija da bi saopštila supruzi da je njen muž Enver Hadri ubijen.

Enver Hadri je bio kosovski aktivista, koji je u Belgiji živeo od 1972. godine. Bio je osnivač Komiteta za ljudska prava Kosova, takođe u Belgiji. Bio je posvećen međunarodnom stavljanju na dnevni red ljudskih prava Albanaca na Kosovu. Ubila ga je jugoslovenska državna bezbednost, upravo zbog njegovih aktivnosti.

Teuta, najmlađa od četvoro dece, danas ima 48 godina, koliko godina je imao njen otac u trenutku ubistva, na današnji dan, 25. februara 1990. godine. U ime porodice je pristala da bude jedina koja govori o suđenju. Godinama se aktivno godinama bavila procesom ubicama njenog oca. Voli da kaže da je to iskustvo poslužilo koliko ceo pravni fakultet.

"Otac me vodio svugde. Zajedno sa njim sam bila na raznim protestima. Učio me da istrajem i budem verna principima i vrednostima. To me je motivisalo da dođem do ovog trenutka; da ne odustanem i nastavim da tražim istinu o onome što se njemu desilo", rekla je Teuta Hadri u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Teuta i dalje živi u istoj kući, podignutoj u takozvanom "Maison de Metre" (Gospodareva kuća) stilu iz perioda neoklasicizma, iz kasnog 19. ili ranog 20. veka. Odlikuju je visoki plafoni, dekorativna fasada i prostrane sobe.

Kuća se nalazi u briselskoj Ulici Albanije (Rue de l’Albanie). U istoj kući, decenijama ranije je živeo i Faik Konica, albanski književnik, publicista, diplomata i jedan od vodećih intelektualaca albanskog nacionalnog preporoda, pokreta koji smatra ključnim u oblikovanju moderne albanske književnosti i identiteta.

Zgrada kuće sada ima dve spomen ploče s imenima Hadrija i Konice.

Ubistvo i sudski proces

Enver Hadri je ubijen 25. februara 1990. godine, u glavnom gradu zemlje od koje je 18 godina ranije tražio zaštitu od Srbije.

Usred bela dana, u Briselu, nedaleko od svoje kuće, dok je bio za volanom na crvenom semaforu, spušten je prozor automobila koji se zaustavio pored Hadrijevog auta. Odjeknuli su pucnji. Pucano je oko 17 časova, a porodica, prema rečima Teute Hadri, o ubistvu je obaveštena više od dva sata kasnije.

U vozilu odakle se pucalo na Hadrija su, prema sudskim spisima, bile četiri osoba: Veselin Vukotić, Andrija Drašković, Andrija Lakonić i Darko Ašanin.

Ubistvo je naredio Božidar Spasić, tadašnji pripadnik srpske tajne službe.

Andrija Lakonić i Darko Ašanin ubijeni su u Srbiji tokom 90-tih.

Preostali odgovorni za ubistvo Envera Hadrija su dva puta osuđeni na doživotnu robiju.

Prvo suđenje za ubistvo Hadrija je održano 2016. godine.

Božidar Spasić, bivši pripadnik srpske tajne službe, kao i Veselin Vukotić i Andrija Drašković, u odsustvu su tada proglašeni krivim za ubistvo Envera Hadrija i osuđeni na doživotni zatvor.

Vukotić i Drašković su uložili žalbu na tu sudsku presudu.

Božidar Spasić nije podneo žalbu na odluku iz 2016. godine. On se pojavio u raznim medijima u Srbiji kada je otpočelo suđenje početkom januara u Briselu. Takođe se često pojavljuje u medijima naklonjenim partiji i politici aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Drugo suđenje je održano u januaru 2025. godine, takođe u odsustvu Veselina Vukotića i Andrije Draškovića.

Za drugo suđenje je Andrija Drašković angažovao dva najpoznatija belgijska advokata, poznatih po nadimku "ajkule". Jedan od njih je Sven Mari koji brani najpoznatijeg teroristu iz Belgije, Salaha Abdeslama koji se tereti da je planirao terorističke napade u Parizu, u novembru 2015. godine i Briselu u martu 2016. godine.

Oba procesa o ubistvu Envera Hadrija su održana u takozvanom porotničkom sudu – stepen pravosudne belgijske institucije koji se bavi najozbiljnijim zločinima, poput ubistava, terorizma i veleizdaje.

Porota koja donosi odluku broji 12 osoba.

"U dva navrata je 12 ljudi došlo do istog zaključka. Znači, 24 različitih osoba iz Belgije koji dolaze sa različitom pozadinom, psihologijom ili različitim privatnim životom, donose dve identične odluke, u razdoblju od devet godina", izjavio je Sokol Vlahnji, jedan od advokata porodice Hadri.

Politički i istorijski kontekst

Enver Hadri je ubijen godinu nakon ukidanja autonomije Kosova – tadašnje jugoslovenske pokrajine u okviru republike Srbije.

Većinsko albansko stanovništvo je tom odlukom uskraćeno osnovnih prava, uključujući školovanje i medije na maternjem jeziku ili bilo kakve vrste socijalnog ili kulturnog života.

Hadri je u Belgiji organizovao proteste s ciljem da se u relevantnim institucijama čuje šta se na Kosovu dešava u periodu kada su informativni kanali bili pod kontrolom Beograda.

"Tata me uvek vodio na protestima i tako me učio da gajim ljubav prema Kosovu i našoj kulturi. Pored svega učio me da nikog ne mrzim", navodi Teuta.

"Tokom aktivnosti bila sam mu na neki način desna ruka jer sam uvek za njega pisala pisma i saopštenja, budući da je moj francuski bio bolji od njegovog", dodaje ona.

Srđan Cvijić koji je godinama istraživao politička ubistva u Belgiji, uključujući i ubistvo Envera Hadrija i priprema knjigu po toj temi, tvrdi da se Hadrijevo ubistvo dešava u jeku tenzija nakon što je režima Slobodana Miloševića 1989. godine ukinuo autonomiju Kosova. Njegovo lobiranje za Kosovo u Evropskom parlamentu, smatra Cvijić, sigurno izaziva pažnju u Beogradu.

On negira tvrdnje Božidara Spasića, osuđenog naručioca ovog atentata, da je Hadri ubijen jer je navodno zajedno sa nekolicinom drugih kosovskih emigranta pripremao atentat na Slobodana Miloševića, ocenivši da su apsolutno nedokazive i liče na "klasične dezinformacione kampanje jugoslovenske državne bezbednosti kojima je Spasić bio vičan".

"Verovatnijom se čini teza koju je jednom prilikom izrekao jedan od svedoka u istražnom postupku da je strategija državne bezbednosti bila da kroz likvidaciju albanskih intelektualaca njihovom nacionalnom pokretu na Kosovu zada odlučan udarac", zaključuje Srđan Cvijić.

Zaštićeni svedok za šifrom C-048, u Haškom procesu protiv bivšeg srpskog i jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, rekao je da se likvidacija albanskih aktivista sa Kosova u Evropi radila po nalogu tadašnje jugoslovenske tajne službe.

U aprilu 2003. godine je ovaj svedok potvrdio da mu je Veselin Vukotić priznao da je ubio Hadrija. Tokom svedočenja je svedok C-048 objasnio da je generalna politika jugoslovenske službe bila likvidacija albanskih intelektualaca, te da bi gubitak svakog intelektualca za kosovske Albance predstavljao veliku štetu.

Doajen srpskog i jugoslovenskog istražnog novinarstva, pokojni Miloš Vasić je jednom prilikom napisao da se ubistvo Envera Hadrija može se smatrati "poslednjom avanturom poblesavele savezne Udbe".

Uprava državne bezbednosti (UDB ili kolokvijalno Udba) je formirana u Jugoslaviji ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata 1946. godine. Ozloglašena je zbog uloge u progonu političkih neistomišljenika u zemlji u godinama posle rata, dok je značajan deo njenih aktivnosti u decenijama koje su usledile bio usmeren na praćenje i eliminaciju ljudi u dijaspori koji su označeni kao delatnici protiv interesa Jugoslavije.

Krajem osamdesetih pala je pre svega u ruke nacional-populista koji su predvođeni Miloševićem preuzeli vlast u Srbiji, a koji su postepeno stvarali teren za uspostavljanje Državne bezbednosti kasnije ozloglašene tokom rata koji je pratio raspad Jugoslavije.

Kada je reč o ranim sedamdesetim, Srđan Cvijić navodi da od 1972. godine dolazi do povećanja broja ubistava jugoslovenske emigracije koje je izvela državna bezbednost, a za atentate se od tada počinju koristiti jugoslovenski kriminalci koji zauzvrat dobijaju neku vrstu imuniteta od krivičnog gonjenja u Jugoslaviji.

"Usled ove prakse dolazi do kriminalizacije saveznog i republičkih državnih bezbednosti. Interesantno je i da su mnogi od izvršilaca ovih ubistava postali gospodari rata tokom bratoubilačkih sukoba 1990-ih godina", ocenjuje Cvijić.

Presuda suda u Belgiji u slučaju Hadri je prva u istoriji za jedno ubistvo kosovskog aktiviste iz dijaspore.

Teuta Hadri ocenjuje da je presuda veliki trijumf ne samo za porodicu Hadri već i za sve aktiviste sa Kosova koji su bili aktivni tokom godina emigracije, i koje je ubila državna bezbednost zbog njihovih delovanja.

"Naši životi su se promenili od tog trenutka. Gajim nasleđe i vrednosti koje je ostavio iza sebe. Za nas je ponos što se njegovo ime ne zaboravlja. On nije bio samo naš otac, već simbol vrednosti i ideala", kaže Teuta Hadri.