Etnonacionalizam, antirodni narativ, verski ektremizam i antisrpski narativ na Kosovu su međusobno povezani i beleže porast, te doprinose podelama u društvu - rečeno je na regionalnoj konferenciji u Prištini 29. januara, koja je organizovana u okviru projekta "Borba protiv ekstremizma na Kosovu: trendovi, izazovi i kontramere".
Ovaj projekat je finansirala Ambasada Holandije a realizovala nevladina organizacija Sbunker, koja promoviše demokratske vrednosti na Kosovu i u regionu. Cilj projekta je da pruži opštu sliku ekstremizma na Kosovu i preporuke za njegovo suzbijanje.
Adeljina (Adelina) Hasani, istraživačica i autorka ovog izveštaja je navela da je etnonacionalizam na Kosovu posledica nerešenih pitanja iz 90-ih godina i ratnih dešavanja, te da tu dominira i politički diskurs useld nedostatka rešavanja tranzicione pravde.
"Desničarski ekstremizam i narativi se šire na Kosovu. Etnonacionalizam je uglavnom zastupljen između etničkih Albanaca i Srba na Kosovu i to je razumljivo ako se uzme u obzir zaostavština iz 90-ih godina. Ipak, etnonacionalizam produbljuje podelu između Srba i Albanaca i ometa proces pomirenja", rekla je ona.
Podaci za istraživanje "Borba protiv ekstremizma na Kosovu" prikupljani su uglavnom kroz javne diskusije u nekoliko opština na Kosovu, te su korišćene razne lokalne i međunarodne studije koje se bave ektremizmom. Međutim, fokus grupa nije održana u opštinama na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo zbog, kako je rečeno, političke situacije.
U opštinama na severu Kosova poslednjih godina tenzije se ne spuštaju a usled nastojanja Vlade Kosova da utvrdi vlast u tom delu gde većinsko stanovništvo čini srpska zajednica koja odbija da se integriše.
Govoreći o trendu etnonacionalizma među albanskom zajednicom na Kosovu, Hasani je navela da je on uglavnom zastupljen u narativu na društvenim mrežama i javnom diskursu, te da postoji "stigmatizacija srpske zajednice".
Ona je istakla da je Kosovo multietnička zemlja ali da se suočava sa “preprekama” da postane inkluzivno društvo jer vlasti pokazuju nedoslednost u korišćenju kosovskih simbola, kao što je zastava.
"Korišćenje zastave Albanije u mnogim institucijama dovodi do nesigurnosti ne samo srpske zajednice, nego i drugih manjinskih zajednica na Kosovu", rekla je pored ostalog.
Hasani je podvukla i da je etnonacionalizam među srpskom zajednicom uglavnom zastupljen u opštinama na severu Kosova, te da je on jednim delom posledica dezinformacija koje dolaze iz Rusije a koje se šire putem medija iz Srbije.
"Imamo narative u kojima se kaže da se žele proterati Srbi sa severa Kosova, što povećava strah kod srpske zajednice", rekla je ona.
Inače, i zvaničnici Srbije, kao i visoki funkcioneri Srpske liste koja ima podršku Beograda, često akcije Vlade Kosova oko utvrđivanja vlasti na severu Kosova opisuju kao "progon Srba od strane režima premijera Kosova Aljbina Kurtija".
U studiji "Borba protiv ekstremizma na Kosovu: trendovi, izazovi i kontramere", identifikovan je i antorodni narativ koji je uglavnom usmeren protiv LGBT populacije i abortusa.
"Jedna grupa koja zastupa takav narativ pokušava da zaštiti tradicionalno porodicu. Oni LGBT zajednicu vide kao pretnju jer smatraju da uništava porodične vrednosti, da porodicu čini otac, majka i dete", objasnila je istraživačica Adeljina Hasani.
Podvukla je da su takav narativ zastupali i pojedini poslanici u Skupštini Kosova.
"Antirodni narativ je zastupljen i na društvenim mrežama, upućen je prema aktivistkinjama za ženska prava", dodala je.
Kada je reč o verskom ekstremizmu, Hasani je istakla da je ta pojava na Kosovu svoj vrhunac doživela 2014. godine ali da je ipak i dalje prisutan u društvu.
"Bezbednosne institucije su bile veoma stroge prema verskom radikalizmu i on je sada izražen uglavnom u porodičnim krugovima. Ono što vidim kao pretnju je da verski ektremizam može da utiče na razvoj demokratskih vrednosti i celo društvo. Oni koji promovišu verski ekstremizam žele demokratiju da prikažu kao korumpirani, propali sistem a da sebe promovišu kao alternative", rekla je.
Hasani je zaključila da će razumevanje ovih trendova pomoći da se dođe do dugoročnih rešenja kako bi se oni suzbili.
U studiji "Borba protiv ekstremizma na Kosovu: trendovi, izazovi i kontramere" dato je i niz preporuka institucijama kada je reč o porastu te pojave, među kojima je razvijanje društveno kulturnih programa za mlade, pronalaženje načina da se smanji "online ekstremizam" poput govora mržnje, te adresiranje problema tranzicione pravde i istorijskih narativa.
Kao deo ovog projekta, pokrenut je veb sajt koji će uključuje praktične paket alate, dizajnirane za nastavnike, edukatore, lokalne lidere i vođe zajednica a koji bi trebali da im pomognu u prevenciji ekstremizma u ranim fazama.
Ekstremizam u zemljama regiona
Na regionalnoj panel diskusiji u okviru ove konferencije pod nazivom "Ekstremna desnica na Zapadnom Balkanu: regionalni uticaj i transnacionalne veze" stručnjaci su zaključili da desničarske grupe deluju širom zemalja regiona, te da sve više mladih ima ekstremne stavove i prihvata desničarsku ideologiju.
Jasmina Lazović iz Hartefakt fondacije u Srbiji, koja se bavi kritičkim preispitivanjem kulturne i socijalne stvarnosti, je poručila da u Srbiji postoji najmanje deset desničarskih grupa koje šire ekstremne stavove.
"Ove grupe se sada koriste u trenutku kada to odgovara vlastima. One ne moraju ni da urade ništa nasilno, njihovo prisustvo na javnim prostorima je problematično. Ometa se svaki pokušaj civilnog društva da govori o tranzicionoj pravdi ili pomirenju", rekla je ona.
Podvukla je da su neke od tih desničarskih grupa registrovane i kao političke organizacije, te kao primer navela stranku Zavetnici i Dveri.
Predsednica stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski učestvuje i u radu Vlade Srbije iako ta partija nije prešla cenzus na poslednjim parlamentarnim izborima. Zavetnici su formirani 2012. godine, nakon što je deo članstva napustio ultranacionalističku Srpsku radikalnu stranku, čiji je predsednik u to vreme bio Vojislav Šešelj, osuđen za ratne zločine pred Haškim tribunalom.
Mirza Buljubašić, predavač na fakultetu za kriminalistiku i studije bezbednosti na Univerzitetu u Sarajevu, ukazao je da postoje mnoge desničarske grupe koje se predstavljaju kao "humanitarne organizacije" a da zapravo šire ekstremističke stavove.
Kako je naveo, ove grupe uglavnom deluju preko društvenih mreža za širenje neonacističkih stavova ili simbola.
Kao primer je naveo Pokret Levijatan, čiji se članovi predstavljaju kao borci za zaštitu životinja. Međutim, oni su više puta bili privođeni zbog pretnji, zastupanja antimigrantskih, antiromskih i anti-LGBT stavova.
"Prisutno je i širenje mržnje preko igrica na internetu. Video sam da neke igrice, koje su besplatne na internetu, pokušavaju da izmene istoriju, ratove 90-ih godina ali druge ratove. Omladina ima direktan pristup tim igricama, možete da odaberete da budete nacista ili da budete neka srpska jedinica u Srebrenici gde je izvršen genocid", napomenuo je Buljubašić.
Nejra Veljan iz Atlantske inicijative u Bosni i Hercegovini, čiji je cilj donošenje odluka na temelju informiranog mišljenja i činjenica, a ne na temelju predrasuda i jednostranih interpretacija, je ukazala da postoje i ekstremni rodni narativi koji targetiraju muškarce na osnovu nacionalističkih tema.
Takvi pokreti, kako je navela, pored ostalog pozivaju da se vrati patrijarhalna porodica i rodna uloga žena, odnosno majčinstva.