Više od 30 predstavnika civilnog društva na Kosovu i pripadnika akademske zajednice iz srpskih sredina širom Kosova pozivali su 1. oktobra zemlje Kvinte, Evropsku uniju (EU) i OEBS (Organizacija za saradnju i bezbednost u Evropi) da preduzmu konkretne mere "kako bi sprečili dalje urušavanje obrazovnog i zdravstvenog sistema dostupnog srpskom stanovništvu na Kosovu".
Ocenjuju da su ove usluge trenutno "ugrožene" primenom zakonskih rešenja koja, “"u neregulisanom pravnom okviru, proizvode štetne posledice".
Radi se Zakonu o strancima, čiju su striktnu primenu nedavno najavile kosovske vlasti za sve one koji nemaju kosovska dokumenta.
Prema ovom zakonu pravo na boravišnu dozvolu imaju, pored ostalih, oni koji na Kosovo dolaze radi studiranja ili posla, ali se mora priložiti dokaz akreditovane obrazovne institucije na koju će se neko školovati ili dokaz da je određena institucija registrovana na Kosovu u slučaju ostvarivanja prava na rad.
Tako bi primena Zakona o strancima mogla da utiče na boravak lekara, profesora ili studenata iz Srbije jer sve zdravstvene i obrazovne institucije u srpskim sredinama na Kosovu, uključujući Univerzitet u Severnoj Mitrovici, rade u sistemu Srbije, a nisu akreditovane, odnosno nemaju licencu za rad.
U pozivu upućenom međunarodnoj zajednici da reaguje, navodi se i da se i mnoga raseljena lica sa Kosova suočavaju sa administrativnim preprekama pri pribavljanju kosovskih dokumenata.
Takođe, jedan broj Srba na Kosovu još uvek nema kosovska dokumenta, iako su kosovske vlasti prošle godine omogućile "naknadno" dobijanje državljanstva na osnovu dokumenata koje izdaju organi Srbije.
"Ovakav razvoj događaja predstavljao bi ozbiljno kršenje ljudskih prava jedne etničke zajednice i onemogućio svaku realnu perspektivu izgradnje multietničkog Kosova i očuvanja stabilnosti u širem regionu", ocenjuje se dalje u pozivu koji su, pored ostalih, potpisali Centar za afirmativne društvene akcije – CASA, Nova društvena inicijativa, Neformalna grupa profesora sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici, Proaktiv, Aktiv, Forum za razvoj i međuetničku saradnju, Komunikacija za razvoj društva.
Predstavnici civilnog društva i akademske zajednice se pozivaju na principe sadržane u Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, "kao jedinom međunarodno priznatom okviru za rešavanje ovog pitanja", ustavna i zakonska prava srpske zajednice na Kosovu, koja garantuju jednakost pred zakonom, pravo na obrazovanje na sopstvenom jeziku, pravo na pristup zdravstvenoj zaštiti i socijalnim uslugama bez diskriminacije.
Od ambasadora zemalja Kvinte, EU i OEBS-a na Kosovu zatražili su da zahtevaju "privremeni moratorijum na sprovođenje Zakona o strancima, do završetka revizije usklađenosti sa standardima propisanim međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima".
Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije je 18. septembra najavu kosovskih vlasti o striktnoj primeni Zakona za strance opisala kao "nove pretnje Prištine koje za cilj imaju novi talas progona i proterivanja Srba".
Ova Kancelarija je napomenula i da će Beograd, ukoliko EU i Kvinta ne reaguju, "biti prinuđen da razmotri adekvatan politički i pravni odgovor na ovakvo drastično ugrožavanje osnovnih prava srpskog naroda putem novih jednostranih i nasilnih poteza".
