"Teško je da ne može biti teže. Gledala sam proletos kada je listala šuma, sad gledam kako lišće opada. Tri godišnja doba prođoše pored nas", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Borka Bogosavljević (77).
Ona je zbog pandemije korona virusa duže od osam meseci zatvorena u Gerontološkom centru u Novom Sadu u Vojvodini.
"Znaš li šta znači da ne možeš da izađeš 247 ili 248 dana, koji je već danas? Kad ustanem, doručkujem, pa idem vežbam sa štapom jedno sat i po. Onda malo rešavam ukrštenice i osmosmerke. Posle ručka odmorim i teraj, opet ista priča. Svaki dan, isti dan", rekla je Borka Bogosavljević.
Mere zabrane izlaska u domovima za smeštaj starijih građana uvedene su zbog korona virusa na samom početku pandemije, u martu. Od tada, ovi ljudi mogu da borave samo na zajedničkim terasama ili u dvorištima ustanova.
"Ima dole neko kobajagi dvorište, oni ga zovu atrijum. Ali se zgrada slegala pa ima jedna rupetina i kad izlaziš, ideš pravo u nju. Zamalo nisam pala i više i ne izlazim. Ali nemam ni šta da vidim, skoz je okolo zagrađeno zgradama. Vidiš samo nebo i ništa više", navela je Borka Bogosavljević.
Domovi bez dvorišta
Nakon pisanja medija o uslovima u kojima tokom pandemije žive ljudi u domovima koji nemaju adekvatna dvorišta, nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja saopštilo je početkom oktobra da će korisnicima Gerontološkog centra u Novom Sadu biti obezbeđeno da jednom nedeljno borave na obližnjoj planini, Fruškoj gori.
"Ma kakva Fruška gora, to obesite mačku o rep", kaže Borka Bogosavljević i dodaje da dalje od terase nije otišla.
Iz Gerontološkog centra u Novom Sadu su za RSE naveli da do planiranog izleta nije došlo "zbog loših vremenskih uslova koji su nastupili u skladu sa godišnjim dobom".
Borkin sin Zoran Bogosavljević ocenio je da su stanovnici Geronotološkog centra od početka pandemije "u kućnom zavoru". On je za RSE naveo da za problem izlaska ima jednostavnijih rešenja od izleta na Frušku goru.
"Razumem brigu za njihovo zdravlje, ali mogli su ispred doma da postave građevinsku mrežu i dva stuba kako bi sprečili da neki prolaznik zaluta među njih. Tamo ima deset klupa, mogli su da sede na vazduhu i da im bar malo prođe vreme", rekao je Bogosavljević.
Iz Gerontološkog centra su za RSE saopštili da su se obratili Gradu Novom Sadu sa idejom da se javna površina oko objekta privremeno ogradi i stavi u funkciju dvorišta.
"Obratili smo se Gradu radi dobijanja dozvole, tako da bi jedan deo javne površine ogradili i priveli nameni dvorišta kako bi korisnici, kada to vremenske prilike dozvole, imali baštu u kojoj bi mogli da budu na svežem vazduhu koliko im odgovara", naveli su iz Gerontološkog centra u Novom Sadu.
Strogi uslovi poseta
Kada je reč o pitanju organizacije poseta članova porodice i prijatelja, iz Gerontološkog centra su za RSE saopštili da se one "sprovode po instrukcijama resornog Ministarstva poštujući sve propisane mere za sprečavanje širenja virusa".
Iz Sekretarijata za zdravstvo Vojvodine su početkom septembra naveli da se posete Gerontološkom centru u Novom Sadu organizuju pod strogim uslovima – zakazuju se unapred i mogu da traju najduže 15 minuta. Susreti se odvijaju isključivo na otvorenom prostoru, u vremenskim prilikama bez kiše i vetra i uz temperaturu iznad 18 stepeni, naveli su 30. septembra iz Sekretarijata za novosadski portal 021.
Sa novembarskim hladnim vremenom i kišom, ove uslove je nemoguće ispuniti.
Zoran Bogosavljević je sa majkom u kontaktu isključivo preko telefona.
"Zašto ne smisle neki strogi propis i puste nas da vidimo najmilije dok su još živi i dok mogu da osete nešto? Neka kažu da uradim test i ako sam negativan da uđem i budem sa njom bar dva sata mesečno. Ti ljudi će pre umreti od tuge nego od COVID-a", rekao je Bogosavljević.
U smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za sprečavanje i upravljanje pandemijom u ustanovama socijalne zaštite navodi se da mere ograničavanja poseta i pregled osoblja nisu efikasne ako ih ne prati sveobuhvatni pristup prevenciji zaraze.
"Štaviše, zabrane poseta mogu negativno uticati na stanovnike domova, pa je stoga važno razmotriti načine kako posetu učiniti sigurnijom, umesto da se predugo primenjuje aktivna zabrana", navodi SZO u dokumentu od 21. maja.
SZO ukazuje da je odgovor na potrebe korisnika i zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite pitanje ljudskih prava i dostojanstva jer su isključivanjem iz zajednice u sve ranjivijoj situaciji.
Uprkos merama, raste broj zaraženih
Prema oceni SZO, stariji građani spadaju među najugroženije kategorije stanovništva, a posebno su ranjivi korisnici ustanova socijalne zaštite. Neke zemlje prijavile su od 40 do 60 odsto smrtnih slučajeva upravo u ovim ustanovama, navodi se u dokumentu SZO - "Sprečavanje i upravljanje pandemijom COVID-19 u sistemima zdravstvene i socijalne zaštite".
U prvom talasu epidemije, u Gerontološkom centru u Nišu na jugu Srbije preminula je 51 osoba, a zaraženo je 135 korisnika. Bivši direktor ovog centra uhapšen je 13. aprila pod optužbom da nije preduzeo sve neophodne mere kako bi sprečio širenje zarazne.
Iako su od tada na snazi stroge mere, sa rastom broja inficiranih u čitavoj populaciji i u ustanovama socijalne zaštite svakodnevno raste broj zaraženih.
Prema saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, 31. oktobra je u ustanovama socijalne zaštitе i domovima za smeštaj odraslih i starih bilo zaražеno 84 korisnika i 62 zaposlenih. Do 18. novembra taj broj je porastao na 478 zaraženih korisnika i 288 zaposlenih koji su inficirani.
Dok u SZO podvlače da je bezbednost korisnika ustanova neraskidivo povezana sa bezbednošću osoblja, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja nisu odgovorili na pitanja RSE o merama kontrole zaposlenih, niti kako objašnjavaju porast broja zaraženih.
"Zaposleni idu svojim kućama gde im deca idu škole i vrtiće, muževi rade u nekim firmama. To je veći rizik nego što će moja majka izaći i sesti na klupu ispred staračkog doma, dva metra od zgrade da malo diše vazduha", rekao je Zoran Bogosavljević.
Iz Gerontološkog centra u Novom Sadu navode da u toj ustanovi nema zaraženih i obolelih korisnika, ali da imaju "nekolicinu zaposlenih koji su zaraženi".
"Svi oni su, dok su radili, nosili zaštitnu opremu i pridržavali se svih naloženih epidemioloških mera u sprečavanju širenja infekcije, tako da nije bilo moguće širenje zaraze među korisnicima i zaposlenima", saopštili su iz ovog Gerontološkog centra.
Oni su dodali da se "svi zaposleni striktno pridržavaju mera koje su naložene od strane resornog Ministarstva i epidemiološke službe – obavezno nošenje maski, zaštitne opreme kao i primena svih dezinfekcionih srestava".
Danilo Ćurčić iz nevladine Inicijative A11, koja se bavi socijalnim i ekonomskim pravima, navodi da rast broja zaraženih u ustanovama socijalne zaštite ukazuje na to da aktuelne mere ne daju rezultate.
"Pokazalo se da nadležni ne vide drugu alternativu osim zaključavanja iako je to najteža mera koja očigledno ne radi. Ne kažemo da treba otvoriti sve, ali pristup bi morao da bude balansiraniji i da uzima u obzir potrebe i prava ljudi unutar tih ustanova", rekao je Ćurčić.
U ustanovama 14.500 ljudi
Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, u 74 državne ustanove socijalne zaštite u Srbiji boravi 14.512 ljudi.
Uz gerontološke centre, u ove ustanove spadaju i prihvatilišta za decu i odrasle, ustanove za decu bez roditeljskog staranja, domovi za smeštaj osoba sa invaliditetom, dece sa smetnjama u razvoju, osoba sa intelektualnim teškoćama i druge.
"Imate ogroman broj korisnika u ustanovama koji nisu posebno ugroženi, osim što žive u tim ustanovama. Koliko god fizičko zdravlje navodno čuvamo time što zaključavamo, mentalno zdravlje ljudi u ustanovama je tema o kojoj se uopšte ne govori", rekao je Danilo Ćurčić.
Porast zlostavljanja tokom pandemije
SZO upozorava na porast zlostavljanja starijih ljudi tokom pandemije korona virusa.
Istraživanja su, kako navodi SZO, pokazala da je pre pandemije 16 odsto starijih od 60 godina bilo izloženo nekom obliku zlostavljanja. Taj broj bio je i veći kada je reč o rizičnim grupama, poput osoba sa fizičkim ili mentalnim smetnjama, te ljudi koji borave u ustanovama socijalne zaštite.
Veruje se da je od početka pandemije zlostavljanje poraslo čak desetostruko, upozoravaju iz SZO.
"Mere koje dovode do smanjenja broja osoblja zbog bolesti i obustave porodičnih poseta, povećava izolaciju starijih ljudi i ionako visok rizik od nasilja. Stoga je važno da vlasti preuzmu aktivnu ulogu u praćenju i sprečavanju nasilja", navela je SZO.
Od marta bez kontrole ustanova
U Srbiji su za nadzor ustanova zaduženi inspekcija socijalne zaštite u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja i Zaštitnik građana.
Iz kancelarije Zaštitnika građana za RSE je saopšteno da je njihov tim Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) poslednju posetu ustanovama socijalne zaštite obavio 4. marta, odnosno pre proglašenja epidemije i vanrednog stanja u Srbiji.
"Kada se situacija sa pandemijom smirila, planirali smo da počnemo sa posetama, a predstavnicima resornog ministarstva je ukazano na to da će se posete obavljati uz puno uvažavanje svih propisanih preventivnih mera, korišćenjem pune zaštitne opreme i uz prilagođavanje svoje metodologije rada novonastaloj situaciji", saopštili su iz kancelarije Zaštitnika građana.
Uprkos tome, i najavi na koju nisu obavezni, posete im nisu dozvoljene.
Zabrana ulaska Zaštitniku građana
Tim Zaštitnika građana pokušao je polovinom oktobra da sprovede kontrolu u Domu za odrasla invalidna lica u Zemunu u Beogradu, po prijavi nevladine Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S).
"Dve korisnice te ustanove su nam se anonimno obratile i žalile su se na to da je tokom vanrednog stanja direktor doneo naredbu da negovateljice više ne vode korisnike u toalet, nego da moraju da koriste lopatu. One su opisale koliko im je to ponižavajuće tako da su počele da uskraćuju sebi tečnost da bi mogle da izdrže recimo celu noć", rekla je za RSE Snežana Lazarević iz MDRI-S.
Poseta Domu u Zemunu, "čiji je cilj trebalo da bude ispitivanje položaja posebno osetljivih kategorija korisnika usluga socijalne zaštite na domskom smeštaju u uslovima epidemije nije omogućena", saopšteno je za RSE iz kancelarije Zaštitnika građana.
"Na ulazu je tim dočekao v.d. direktora ustanove sa obaveštenjem da resorno ministarstvo ne dozvoljava pristup objektima ustanove i da su predstavnici obezbeđenja ustanove prisutni da spreče ulazak", naveo je 10. oktobra Zaštitnik građana.
On je tada ocenio da postupanje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja predstavlja "kršenje zakonskih propisa, međunarodnih standarda, kao i osporavanje i onemogućavanje obavljanja mandata Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture".
Kontrole 'putem video konferencija'
Dva dana kasnije, Ministarstvo je odgovorilo da je reč o "netačnim optužbama" i "pokušaju diskreditovanja Ministarstva".
"Korisnici ovog Doma spadaju u najugroženiju grupu i zato je rad organizovan na poseban način od početka pandemije, ali je svim institucijama koje se bave ljudskim pravima omogućeno da realizuju svoje aktivnosti putem video konferencija", naveli su 12. oktobra iz Ministarstva.
Oni su dodali da "od 10. marta niko nije ušao u ustanove socijalne zaštite, od čega se neće odustati sve dok se ne steknu epidemiološki uslovi za to".
Nakon Doma u Zemunu, Zaštitnik građana nije mogao da realizuje ni posetu Gerontološkim centrima - "Dom Voždovac" i "Dom Bežanijska Kosa" u Beogradu iako su i ove posete, imajući u vidu epidemiološku situaciju, prethodno najavljene Gerontološkom centru i samim radnim jedinicama, kažu u kancelariji Zaštitnika građana.
"Ono što znamo iz kontakata sa korisnicima je da su jako uznemireni i da više ne mogu da izdrže pritisak da budu zatvoreni. Jako je mali broj onih koji imaju mobilni telefon i dovoljno veština da nas pozovu. Inače je položaj ove grupe ljudi težak, a sada je potpuna nepoznanica šta se tamo dešava", rekla je Snežana Lazarević iz MDRI–S.
Zatvorena vrata prihvatilišta
Uz mere zabrane izlaska, i Prihvatilište za odrasla i stara lica u Beogradu bilo je duže od osam meseci zatvoreno za nove korisnike koji su ostali na ulici, kaže Danilo Ćurčić iz Incijative A11.
Vrata su, prema njegovim rečima, otvorena 13. novembra nakon pritužbe koju je podnela Inicijativa A11. Tada je deo poslovnih prostorija pretvoren u izolacioni blok za novopridošle korisnike.
"Imali smo primer čoveka koji je bio ostavljen u polusrušenoj kući, bez struje, vode, prozora i vrata, sa otvorenim ranama na nogama koji je bio onemogućen da uđe u Prihvatilište. Činjenica da su toliko dugo bili zatvoreni i da se onda tako brzo prilagode pokazuje da se radi o tipičnom primeru nemara i nebrige za korisnike ove ustanove", rekao je Ćurčić.
Iz Prihvatilišta nisu odgovorili na pitanje RSE zbog čega prostor nije bilo prilagođen na početku pandemije.
Snežana Lazarević iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom ocenjuje da Srbija ne odudara od drugih zemalja Evrope i sveta, ni u postupanju prema ljudima u ustanovama, ni u stopama obolevanja i smrtnosti.
"Svuda je to pitanje veoma problematično. Videli smo da je u Španiji i Italiji bio veliki problem sa staračkim domovima. Ono što je problem je što nemamo transparentne podatke", rekla je Lazarević.
Upozorenja iz sveta
Uoči novog zatvaranja Engleske 5. novembra, Ministarstvo zdravlja te zemlje dalo je smernice hiljadama domova za negu da zabrane posete u područjima sa visokom stopom inficiranih.
Upozoravajući da potpune zabrane i nedostatak kontakta u nekim slučajevima mogu dovesti i do prerane smrti, zaposleni u domovima, porodice i grupe za zaštitu ljudskih prava pozvali su vlasti da donesu jasnije odredbe kada je reč o posetama, piše britanski Gardijan (The Guardian).
Viši sudija Justice Hayden je, odgovarajući na nove smernice Ministarstva, 15. oktobra saopštio da su sudovi zabrinuti zbog uticaja karantina na starije ljude. On je, kako prenosi britanski list, objavio analizu u kojoj je naveo da propisi "dozvoljavaju kontakte sa rođacima i prijateljima" i da su posete "zakonite".
Iako je britanska ministarka za socijalna pitanja Helen Whately 13. oktobra najavila da će se početi sa probom testiranja rođaka kako bi im se omogućila poseta domovima, to se još nije dogodilo. Brzo testiranje spominje se kao jedan od načina da se omogući više poseta, a gradonačelnik Liverpula Joe Anderson izjavio je da će se ova metoda primenjivati u domovima za negu.
Mere za suzbijanje korona virusa u Srbiji
Neki korisnici nalaze se u izolaciji od marta, što izaziva sve veću zabrinutost zbog uticaja na njihovo mentalno i fizičko zdravlje, naveo je Gardijan.
Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti Internešenel (AI) optužila je 16. novembra belgijske vlasti da su zanemarile domove za stare gde je osoblje nedovoljno opremljeno za borbu protiv korona virusa i da oboleli korisnici nemaju pristup bolnicama, prenela je agencija AFP.
Obustava poseta porodica i volontera uskratila je ovim ustanovama uobičajenu "neformalnu pomoć" što je dovelo do "nemara" po pitanju higijene prostorija, čak i do nedostatka vode ili hrane, upozorio je AI.
Facebook Forum