Planiramo da se vratimo, poruka je većine ljudi iz Ukrajine koji su izbegli u Srbiju posle ruske invazije 24. februara.
To u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže konzulka ukrajinske ambasade u Beogradu Olga Antonova, koja svakodnevno radi sa ovim ljudima.
U Srbiji ih je trenutno oko 5.000, od čega je oko 800 dece. Većina se smestila kod rođaka ili prijatelja, dok je oko stotinu u Prihvatnom centru Komesarijata za izbeglice u Vranju, na jugu Srbije. Srbija im, poput drugih evropskih zemalja, daje status privremene zaštite, koji im omogućava zapošljavanje, školovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu.
Olga Antonova ipak podvlači da je Srbija za državljane Ukrajine tranzitna zemlja i da većina nastavlja ka državama Evropske unije. Ona dodaje da je počeo i povratak u domovinu i da se u Kijev vratilo skoro dva miliona ljudi.
"Svi verujemo da će doći do toga da će se većina vratiti", rekla je Antonova.
U Srbiji uglavnom žene i deca
RSE: Već četvrti dan rata, prve izbeglice iz Ukrajine stigle su u Srbiju. Koliko ih je trenutno u zemlji?
Antonova: Prema našim podacima, a dobijamo ih od nadležnih organa Republike Srbije, trenutno u Srbiji boravi oko 5.000 naših državljana. Teško je reći tačan broj jer se radi o migracijama, a tada je skoro nemoguće izračunati koliko je ljudi došlo, koliko ih je otišlo, koliko ih je ostalo. Uglavnom je reč o ženama i deci. Prema poslednjim podacima, u Srbiji je oko 800 dece do 17 godina.
Specifičnost Srbije je to da je ovde vrlo malo Ukrajinaca koji su spontano došli. Većina ovde ima familije, rodbinu, prijatelje, nekoga ko ovde živi i radi, pa su došli da budu kod njih nekoliko meseci.
RSE: Govorite o ukrajinskoj dijaspori u Srbiji?
Antonova: Ona je stara i dosta velika. I sastoji se od Ukrajinaca i Rusina i većinom su u Vojvodini. Novu ukrajinsku dijasporu čine većinom žene jer imamo veliku tradiciju mešovitih brakova.
RSE: Koliko je ljudi kod porodica ili prijatelja, a koliko ih je u Prihvatnom centru komesarijata za izbeglice Srbije u Vranju, na jugu zemlje?
Antonova: Od 5.000 ljudi koji su ovde, oko 2.000 je u privatnom smeštaju, a do stotinu ih je u Prihvatnom centru u Vranju. Ostali iznajmljuju apartmane, sobe, hotele i oni nemaju rešen status. Ali, važno je spomenuti da mi imamo bezvizni režim sa Srbijom i da 90 dana oni mogu da borave ovde bez vize.
Generalno, kada je sve počelo i kad su naši državljani počeli da dolaze, skoro svi su mi govorili da će sačekati sa statusom privremene zaštite, da žele da se vrate kući što pre i da će čekati do isteka tih 90 dana i onda odlučiti da li im je status uopšte potreban. Čak i sada kada dolaze novi ljudi, stav je skoro uvek isti - sačekaćemo, planiramo da se vratimo.
Ukrajinska lekarka zaposlena u bolnici u Vranju
RSE: Srbija daje status privremene zaštite ukrajinskim izbeglicama. Šta im taj status omogućava i koliko ga je ljudi dobilo?
Antonova: Trenutno je do 1.000 privremenih zaštita odobreno i do 1.500 naših državljana imaju boravak ili stalno boravište u Srbiji.
Taj status je nešto novo što je napravljeno u celoj Evropi za državljane Ukrajine koji su morali da napuste zemlju. Taj status daje mogućnost da legalno borave u zemlji godinu dana, da imaju mogućnost zapošljavanja, sticanja obrazovanja, medicinske zaštite, smeštaja ako ga nemaju.
Vratila sam se pre dve nedelje iz moje zemlje. Mi se borimo i život se kod nas nije se zaustavio.
RSE: Koliko se ljudi zaposlilo, koliko je dece krenulo u školu?
Antonova: Odobrene su 392 radne dozvole. Teško mi je reći da li je to mnogo ili malo, ali mislim da nije malo. Dakle, od oko hiljadu odobrenih statusa privremene zaštite, skoro pola je sa radnim dozvolama.
Znam da u Vranju ima jedna porodica. Ona je lekar i dobila je posao, počela je da radi u bolnici u Vranju. Iz istočne je Ukrajine, njen grad je bio pod okupacijom i bilo mi je drago da čujem da je već odlučila o svojoj budućnosti, da neko vreme ostane ovde. Sin joj je krenuo u školu.
Onlajn škole u Ukrajini
Od 800 dece koliko ih ovde, 35 je sada u junu u Srbiji završilo školu. Ali, vrlo je važno napomenuti da Ukrajina pruža široke mogućnosti za onlajn obrazovanje. Znam da skoro sva deca, imajući Internet, koriste te mogućnosti i posećuju svoje škole, nastavljaju studije u Ukrajini. Oni idu onlajn na fakultete, sve to funkcioniše u ratnoj Ukrajini.
Vratila sam se pre dve nedelje iz moje zemlje, mi se borimo i život se kod nas nastavlja, nije se zaustavio.
RSE: Koliko ste se, od kada su ljudi počeli da stižu u Srbiju, susretali sa mešovitim, ukrajinsko-ruskim porodicama i sa kakvim se oni problemima suočavaju?
Antonova: Bilo je ih je puno. Ali, ja sam zadužena za državljane Ukrajine. Mi imamo bezvizni režim i probleme uvek imaju oni koji nisu državljani Ukrajine.
RSE: Na koje se načine Srbija uključila u pomoć izbeglicama?
Antonova: Naša saradnja sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije je počela skoro odmah nakon invazije. Oni su pokrenuli urgentnu liniju i bila je doneta odluka da je Srbija spremna da primi izbeglice, odnosno privremeno raseljena lica iz Ukrajine.
Srbija je dala našim državljanima status privremene zaštite zajedno sa drugim evropskim i zemljama balkanskog poluostrva. Prihvatni centar u Vranju je namenjen isključivo državljanima Ukrajine, ima veliki kapacitet.
Rekla bih da su se, s obzirom na intenzitet problema koji je nastao (ruskom invazijom) prateća pitanja rešavala dosta brzo. Vlada Republike Srbije nam je uvek izlazila u susret.
RSE: Kako se ljudi iz Ukrajine osećaju u Srbiji s obzirom na to da istraživanja ukazuju na većinsko prorusko raspoloženje, da se na fasadama mogu videti murali sa likom ruskog predsednika, da se prodaju suveniri sa simbolima ruske agresije?
Antonova: Oni sa mnom o tome ne pričaju. Ali, sve to što ste spomenuli postoji.
Ponekad čujem, naročito od žena iz mešovitih ukrajinsko-srpskih brakova, da imaju problem i da pokušavaju da objasne muževima kako stoje stvari. Na osnovu toga već dolazi i do nekih sukoba.
Dva miliona ljudi se vratilo u Kijev
RSE: Rekli ste da je Srbija tranzitna zemlja, kuda ljudi najviše odlaze?
Antonova: Tu postoje dva pravca, ili na jug u Grčku ili dalje na zapad, Nemačka ili Poljska. Manje su to skandinavske zemlje. Bilo je već nekoliko talasa, ali sada se smirilo. Značajno manje ljudi je u tranzitu.
Želela bih da verujem da će se ljudi vraćati i da će u moju zemlju doći mir.
RSE: Koliko se ljudi vratilo u Ukrajinu?
Antonova: Tačno se sećam da je bio Uskrs (april), kada su naši državljani polako krenuli da se vraćaju.
Nemam tačne podatke, ali znam da se dosta ljudi vratilo recimo u Kijev. Kijev je bio skoro prazan, a sada je pun. Do dva miliona se vratilo u Kijev i taj grad opet živi životom kakav je bio pre.
Ako govorimo o Poljskoj, sa kojom delimo ogromnu zajedničku granicu, dosta Ukrajinaca dolazi i odlazi, migriraju između dve zemlje.
Ali, svi mi verujemo da će doći do toga da će se većina vratiti.
Facebook Forum