Konačno i u Srbiji: Lideri počeli da pakuju kofere

Da li to srpski stranački lideri počinju da dolaze k sebi? Prvi put u postpetooktobarskom periodu čelnici dve političke stranke u Srbiji podneli su neopozive ostavke zbog katastrofalnih rezultata njihovih partija na parlamentarnim izborima. Da li posle 25 godina višestranačja dobar demokratski običaj polaganja računa za neuspeh pušta korene i u ovdašnjim strankama dizajniranim po autoritarno-liderskoj matrici „partija, to sam ja“? Sagovornici RSE na ova pitanja imaju različite odgovore.

Premijerno je ostavku, još u izbornoj noći, čim je saznao da njegova partija nije prešla cenzus, najavio čelnik Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić, obećanje je ispunio dan kasnije, a zatim je usledila i neopoziva ostavka Vojislava Koštunice, osnivača i predsednika Demokratske stranke Srbije, koja prvi put u svojoj istoriji nije ušla u Skupštinu. Za Srbiju je, rekao je Koštunica, učnio sve što je mogao, mahnuo novinarima i otišao u političku penziju.

Drugi brodolomnici još ćute. Sudeći prema prvoj izjavi da neće otići sad kad je najteže, ostavka Čedomira Jovanovića ili postavljanje pitanja njegove odgovornosti što stranka nije preskočila izborni prag, neće biti baš izgledni scenariji u Liberalno-demokratskoj stranci.

Kad je reč o Demokratskoj stranci, koja je jedva prešla cenzus, valja podsetiti da je njen aktuelni predsednik Dragan Đilas pozivao na odgovornost svog prethodnika Borisa Tadića nakon izbornog poraza 2012. godine, ali je neizvesno da li će sada i sam slediti tu političku etiku i ponuditi ostavku. Za sada ne izgleda tako, ali se medijski spekuliše o tome da u stranci postoje pretendenti na presto, koji drže da Đilas treba da snosi odgovornost za porazni rezultat. Oglašavaju se, međutim, i oni koji smatraju da Demokratska stranka ne bi ni prešla cenzus da nije bilo Đilasovog rezultata u Beogradu. Zato lideru Demokratske stranke, kaže Goran Ješić, član njenog Predsedništva, ponovo treba dati legitimitet, ali dodaje da zbog lošeg izbornog rezultata celo rukovodstvo Demokratske stranke na predstojećoj izbornoj skupštini treba da stavi na raspolaganje svoje mandate članovima stranke.

Aleksandra Jerkov, portparolka Demokratske stranke za RSE kaže da će se na predstojećim zasedanjima stranačkih organa na dnevni red biti stavljeno pitanje odgovornosti za loš izborni rezultat.

„Statut Demokratske stranke predviđa da se nakon parlamentarnih izbora održi izborna skupština stranke, što, dakle, nije stvar odluke u stranci nego stvar statuta. U nedelju, 23. marta, biće održana sednica Predsedništva na kojoj će biti analizirani rezultati na izborima, a 30. marta biće održana sednica Glavnog Odbora stranke na kojoj će se takođe razgovarati o rezultatima i na kojoj će biti doneta odluka o održavanju izborne skupštine stranke u skladu sa statutom“, kaže Jerkov.

Prve ostavke lidera političkih partija nekadašnji član rukovodstva Liberalno-demokratske partije Nenad Prokić ne objašnjava demokratskim rastom i sazrevanjem tih čelnika, naprotiv.

„Narod je sazreo, oni nisu. Oni imaju sindrom kralja Ibija – da narod ne valja. Dakle, oni nisu doveli sebe u pitanje tim činom ostavke, nego su doveli u pitanje one koji ih nisu izgurali – doveli su u pitanje narod. Solipsistička inflacija se to stručno kaže – kad misliš da si ti centar sveta. Kod nas postoji kontinuitet lidera, a ne kontinuitet partija. Dakle, taj demokratski stupanj smo mi, to su pitekantropusi demokratije, tako da su te ostavke dodatni akt samoljublja. Oni su, kad su iscrpeli sve mogućnosti da i dalje budu to što su do sada bili, - neuspešno, sve vreme – odlučili da uvređeni odu. Kod nas su partije samo servisi lidera, tako je to u svima njima. Tako je to i u SNS-u, to tek treba da se menja i zato je sad strašno važno da Vučić ne uđe u tu solipsističku inflaciju, već da svoju stranku vodi onako kako se to radi u nekim srećnijim državama, a ne onako kako je vođena do sada. Dakle, nije ovo nikakav znak da su ti ljudi došli k sebi, oni su samodovoljni, oni gledaju samo sebe i svoj odraz u ogledalu, dok svi ostali u stranci služe samo kao ikebana“, ocenjuje Prokić.

Odgovarajući na pitanje čime objašnjava da su tek sada pale prve ostavke partijskog lideršipa u Srbiji, Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže da su razlozi višestruki:

„Prvo treba da se zasitite odgovarajućeg lideršipa, a trebalo je prođe četvrt veka da to postane moguće. Drugo, to mora biti neka vrsta izbornog brodoloma koji pokazuje da ste bez opravdanja izgubili kredibilitet i da ne samo da ne nosite stranku i njen rejting napred nego da joj postajete otežavajuća okolnost. I treća stvar je što mora da postoji nešto što je sazrevanje biračkog tela i tog srednjeg nivoa partijskih kadrova koje može da prihvati takvu orijentaciju“, kaže Stojiljković i dodaje da u sledećoj fazi očekuje ono što je normalno za demokratski dizajnirana društva, a to je da sve stranke vrše analizu svojih izbornih rezultata, utvrde šta unutarpartijski razlozi relativno nezadovoljavajućeg rezultata, razmere odgovornost i povuku konsekvence.

Analitičari će ponavljati da su za Vučića glasali gubitnici tranzicije, da je njegova pobeda zasnovana, kako reče sociolog Srećko Mihajlović, na „politizaciji socijalnog očaja“. Nije, međutim, naodmet podsetiti da je građane do socijalnog očaja u prethodnih trinaest godina dovelo ono što je tada bilo vlast, a danas opozicija.

Rehabilitacija opozicije, pre svega Demokratske stranke, jeste nužna, ali ne očekuje se valjda da taj posao treba da odradi Vučić. U tom smislu profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Pavlović s pravom predviđa da se može očekivati duga vladavina SNS-a ako se opozicija ne reorganizuje jer postojeća ne nudi realnu alternativu.