Zdravstveni sistem u državama Zapadnog Balkana, koji je i pre izbijanja epidemije korona virusa bio opterećen nedostatkom opreme i stručnog osoblja, dodatno će pogoditi odluka Evropske komisije (EK) o ograničenju izvoza medicinske opreme van Evropske unije (EU) kako bi se sačuvale neophodne zalihe unutar bloka s obzirom na ubrzani rast zaraženih i preminulih.
Naime, i same članice EU, pre svega najugroženije poput Italije i Španije, suočavaju se sa problemom nedovoljnog broja respiratora, testova, kreveta za smeštaj pacijenata i stručnog osoblja.
EK: Šema autorizacije
Portparol Evropske komisije Erik Mamer je potvrdio da se i na Zapadnom Balkanu primenjuje takozvana “šema autorizacije” koja omogućava članicama EU da odluče da li će izvoziti medicinsku i ostalu zaštitnu opremu.
Zemlje regiona nisu isključene iz primanja opreme iz EU, ali će se na njih premnivati takozvani “ovlašćeni izvoz”, što podrazumeva da će sve zavisiti od spremnosti individualnih članica Unije da izvoze medicinsku opremu van granica evropskog bloka.
“Isti princip se primenjuje i na Zapadni Balkan. Radi se o ‘šemi autorizacije’ za izvoz medicinske opreme. Ona se može izvoziti u taj region”, objasnio je Mamer.
Prema rečima portparola EK, na zemljama članicama Evropske unije je da odluče o mogućem izvozu, stoga zvaničnici EK ne žele da odluku kvalifikuju “zabranom izvoza”.
Odluka o Evropske komisije, koja je doneta po hitnom postupku u nedelju (14. marta) poslepodne, “ima za cilj da se zaštiti dostupnost snabdevanja takvom opremom unutar jedinstvenog tržišta EU”. Odluka o limitiranju izvoz medicinske opreme će važiti narednih šest sedmica.
Brisel ili Peking
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, proglašavajući vanredno stanje u zemlji u nedelju veče, kritikovao odluku Brisela, nazvavši evropsku solidarnost “bajkom na papiru”.
"Neću sada da donosim političke zaključke nego kad sve prođe, ali smo shvatili da ne postoji velika međunarodna niti evropska solidarnost i da je to bila bajka na papiru", istakao je predsednik Srbije.
Vučić je još izjavio da je Kina jedina zemlja koja Srbiji može da pomogne u ovakvoj situaciji.
“Uputio sam posebno pismo predsedniku Kine Si Đinpingu, gde sam ga prvi put nazvao bratom, ne samo mojim lično, nego i ove zemlje. Zamolio sam ga, garantujući mu vekovno prijateljstvo sa Srbijom, tražili smo sve od Kine, da nam pošalju čak i lekare, jer ne smemo da dozvolimo ulaz korone u bolnice”, naglasio je Vučić.
Izneo je da je Srbija kupila pet miliona maski od Kine, što znači da je za logističke centre obezbeđeno 38 hiljada maski na dnevnom nivou.
“Time ćemo moći da premostimo 10 dana. One će stići za neki dan, slaćemo avion. To znači da smo u postupku nabavke novih respiratora od naše kineske braće”, istakao je Vučić.
Takođe je rekao da će Srbija pokazati “srpsku za razliku od evropske solidarnosti”.
“Sačuvaćemo deo respiratora za ljude iz Republike Srpske", naveo je Vučić.
- Specijal RSE: 'Kinesko čudo' na Balkanu
Polemike o broju respiratora u Srbiji
Srbija raspolaže sa 1.008 respiratora, prema podacima koje je naveo Aleksandar Vučić, i u toku je postupak nabavke još 500.
Inače, u jednom trenutku je premijerka Ana Brnabić izjavila da je informacija o broju respiratora “državna tajna”, dodajući da ih ima dovoljno, da bi Vučić obelodanio taj podatak, preuzimajući zbog toga “krivicu na sebe”.
Dan ranije je Ministarstvo zdravlja raspisalo hitnu javnu nabavku 15 respiratora, koji će biti dostavljeni bolnicama širom zemlje.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, a koje prenosi BIRN, Srbija ima 955 respiratora u funkciji – 740 stacionarnih i 215 pokretnih – i 106 u kvaru.
Međutim, epidemiolog Zoran Radovanović je kazao za Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) da se može postaviti pitanje koliko je zaista respiratora u funkciji, a koliko samo postoji knjigovodstveno – u papirima, koliko je u podrumu ili servisirano.
Tokom prethodne epidemije H1N1 2009. godine povećani su kapaciteti na 470 respiratora, a nakon toga je, prema rečima ministra zdravlja Zlatibora Lončara, uglavnom iz donacija nabavljeno još oko 500.
Kada je reč o testovima, mnogi građani su se žalili da su lekari odbijali da ih testiraju čak i u situacijama su pokazivali simptome. Međutim, infektolog i član vladine Komisije Mijomir Pelemiš je rekao da lekari, a ne pacijenti, odlučuju ko će biti testiran, prenosi BIRN.
„Onda bi nam trebalo sedam miliona testova! Testova ima dovoljno i testiraju se oni za koje lekari procene da je to potrebno”, rekao je doktor Pelemiš.
Ima li Tamiflua?
Dok se čeka na pronalazak vakcine, u tretmanu korona virus preporučuje se i antivirusni lek Tamilflu, koji se koristi u tretmanu običnog gripa. Međutim, prošle godine registrovana je privremena nestašica ovog leka, a ne zna se da li ga ove godine ima u dovoljnim količinama.
Nema podataka ni da li ima u dovoljnim količinama zaštitne opreme za zdravstvene radnike u slučaju eskalacije zaraze, a u apotekama ponestaje dezinfekcionih sredstava.
Srbija ima manje lekara i tehničara u odnosu na evropski prosek, jer članice EU raspolažu sa 333 lekara na 100.000 ljudi, a Srbija 285, pokazuju poslednji podaci Instituta BATUT, a prenosi BIRN.
Takođe, Srbija raspolaže sa 554 medicinskih sestara i tehničara na 100.000 ljudi, a članice EU 825.
Taj nepovoljni bilans je posledica odliva zdravstvenih radnika u EU, pre svega u Nemačku, pa je Aleksandar Vučić poručio prošle jeseni nemačkom ministru zdravlja Jensu Španu, “ne dolazi u Srbiju da pokupiš medicinske sestre”.
Špan je demantovao da je o tome uopšte razgovarao sa predsednikom Srbije.
Istovremeno, Srbija ima 567 kreveta na 100 hiljada stanovnika, što je više od evropskog proseka – 541.
BiH: Nedovoljno opreme
U medicinskim ustanovama u BiH upozoravaju na nedostatak opreme, pogotovo ako se epidemija rasplamsa.
Dodatni problem je složena državna struktura pa su, u ovom slučaju, za zdravstvo nadležni entiteti, kantoni i Distrikt Brčko, tako da je otežana koordinacija.
Kada je reč o respiratorima, ministar zdravstva u Federaciji BiH Vjekoslav Mandić je naveo da u ovom entitetu raspolažu sa 141 aparatom. Podvukao je da “smatramo da je to dovoljno”.
Što se tiče testova, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je nedavno poslala Bosni i Hercegovini hiljadu testova, koji su ravnomerno raspodeljeni Banjaluci i Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu, a očekuje se nabavka još 500 testova.
U slučaju širenja zaraze, biće potrebna nabavka dodatne opreme, upozoravaju stručnjaci.
Prevencija korona virusa u Sarajevu
Zlatko Kravić, direktor Opšte bolnice prim. dr. Abdulah Nakaš Sarajevo, izjavio je za N1 da ovoj ustanovi nedostaju respiratori. On dodaje da je potpisan sporazum za njihovu nabavku, ali su proizvođači odlučili da ih proslede Italiji.
Problem su i izalotoriji za smeštaj zaraženih korona virusom. Rusmir Baljić, šef Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Univerziteta Sarajevo [KCUS], kazao je za Al Džaziru da ova kao ni ostale zdravstvene ustanove u Kantonu Sarajevo ne poseduje odgovarajući prostor za zbrinjavanje takvih pacijenata.
Time je ponovo aktuelizovano pitanje korupcije u zdravstvu, u ovom slučaju u javnim nabavkama. Naime, iako su još 2014. odvojena sredstva za opremanje izolatorija, to dan danas nije učinjeno.
- Predsjedništvo BiH donijelo 18 zaključaka o korona virusu
- Proglašeno stanje nesreće u Federaciji BiH
- Proglašena vanredna situacija u RS
Koliko je Crna Gora spremna?
Crna Gora raspolaže sa 70 respiratora, a naručila je još 20, kazao je za Antena M epidemiolog Senad Begić iz Instituta za javno zdravlje.
Kada je reč o karantinu, po njegovim rečima, na internoj klinici su fizički pregrađene tri sobe sa po sedam kreveta, a po potrebi ti kapaciteti se mogu povećati.
U međuvremenu, regionalna Opšta bolnica u Baru je saopštila da njeno infektivno odeljene raspolaže sa 100 kreveta, uključujući 12 za intenzivnu negu sa šest respiratora, a da je u toku nabavka još pet. U ovoj bolnici bi se smestili pacijenti sa crnogorskog primorja u slučaju širenja korona virusa.
Kada je reč o testovima, doktor Begić navodi da Crna Gora ima trenutno materijala za 800, a da će sa novim isporukama, koje se očekuju, biti oko tri hiljada, što je po njegovim rečima za sada dovoljno.
Uprkos uveravanjima nadležnih, građani su zabrinuti jer crnogorski zdravstveni sistem, kao i u drugim balkanskim državama, pati od hroničnog nedostatka lekara, a povremeno i opreme i lekova, i u regularnim okolnostima.
Kosovo: 80 respiratora
Kliničko univerzitetski centar Kosova ima 58 respiratora ali trenutno se svi koriste za hospitalizovane pacijente. Ova institucija raspolaže sa još 15 rezervnih respiratora koji se mogu koristiti za obolele od korona virusa.
U opštim bolnicama u Mitrovici, Peći, Gnjilanu, Vučitrnu, Đakovici, Prizrenu i Uroševcu, ima ukupno 22 respiratora koji se mogu upotrebiti, kažu u Kliničkom univerzitetskom centru.
Na Kosovu je i nekoliko privatnih bolnica ali u Ministarstvu zdravlja ističu da još nije postignut sporazum da li će te bolnice prihvatiti pacijente za tretiranje korona virusa.
Infektivna klinika ima 125 kreveta, dok su šest sa respiratorima.
Faik Hoti, direktor Ureda u Ministarstvu zdravlja za informisanje, kaže da je glavni centar za tretiranje obolelih od korona virusa Infektivna klinika na Kliničko univerzitetskom centru Kosova.
On je dodao da ukoliko bude postojala potreba, može se sprovesti reorganizacija klinika ili usluga. Po njegovim rečima, na Kosovu nema privatnih infektivnih bolnica i uglavnom se svi usmeravaju na javni sektor.
Vlada Kosova je izdvojila 10 miliona evra u sklopu usvojenog plana za reakciju na korona virus.
Hrvatska: Za sada dovoljno resursa
Hrvatska, po rečima ministra zdravstva Vilija Beroša, u ovom trenutku ima dovoljno resursa za suočavanje sa korona virusom.
Njenu situaciju olakšava i činjenica da može računati na pomoć Evropske unije, čija je članica.
Kako ističe Beroš, “ključno je koliko će kriza trajati, jer nitko nema toliko potrebnih zaliha da mogu duže potrajati”.
Kada je reč o respiratorima, kao najčešće pominjanoj opremi, Hrvatska, po rečima doktorke Marije Bubaš, članice tima ministarstva zdravstva, raspolaže sa 491 stacioniranim i 280 pokretnim respiratorom – ukupno 771, prenosi portal Index.hr.
Tu je i 36 uređaja ECMO koji se koriste za lečenje najtežih slučajeva.
Svetska zdravstvena organizacija je još početkom marta upozorila na nedostatak zdravstvene opreme i da će to biti sve veći problem jer će stanje kada je reč o širenju pandemije “pogoršati pre nego što se poboljša”.
Nevolja je u tome što nije jednostavno preko noći povećati proizvodnju respiratora. Takođe, reč je o ne tako jeftinoj opremi. Prema rečima načelnika Klinike za plućne bolesti Jordanovac akademika Miroslava Samaržije, respirator košta oko 30 hiljada evra.
Ministar Beroš smatra da se može rešiti problem manjka ovog uređaja te da je zatražio od Vlade sredstva za kupovinu još devet.
Kada je reč o karantinu, po rečima doktorke Bubaš, u Hrvatskoj je za sada uspostavljeno pet, dodajući da se u slučaju potrebe ostali zdravstveni objekti mogu prilagoditi za nekoliko sati za tu namenu.
Ona ističe da ima i dovoljno testova kao i medicinskog osoblja: 15 hiljada lekara i stručnjaka sa visokom spremom i 27 hiljada medicinskih sestara.
“Budemo li se svi pridržavali mera, neće nam se dogoditi situacija u Italiji”, zaključuje doktorka Bubaš.
Facebook Forum