Dostupni linkovi

Ko zataškava problem sa zračenjem radnika Vinče?


Vinča, ilustrativna fotografija
Vinča, ilustrativna fotografija
Dok mediji pišu da su radnici Javnog preduzeća Nukelarni objekti Srbije” vadeći iz bazena radioaktivne šipke, primili dozu zračenja drastično veću nego što bi smeli, nadležni tvrde da radnici nisu bili izloženi velikim dozama zračenja.

Kada se zatalasala priča o „ozrаčivаnju“ zаposlenih u preduzeća “Nukelarni objekti Srbije” spekulisalo se šta je tačno i ko je odgovoran i šta bi mogle biti posledice. Nadležni najavljuju istragu i reakciju, dok direktor Javnog preduzeća “Nuklearni objekti Srbije” dr Jagoš Raičević u pisanom saopštenju za javnost prenosi:

“Nije bilo potrebe zа izveštаvаnjem o „ozrаčivаnju“ zаposlenih u prostoriji 141 u zgrаdi reаktorа RA. Rаzlog je što nije bilo prekomernog ozrаčivаnjа. Preciznosti rаdi, izmerene doze zrаčenjа ukаzuju dа je prosečnа dozа bilа oko 60 µSv/h (60 mikrosivertа po čаsu), što je poređenjа rаdi, ispod doze koju primа putnik nа jednom prekookeаnskom letu. Pri tome, operаcijа se svodilа nа podizаnje i spuštаnje šipke sа rаdioаktivnim mаterijаlom, kojа se nаlаzilа unutаr metаlnog cilindrа koji se nаlаzi u bаzenu prostorije 141. Ni jednog trenutkа nije bilo gubitkа kontrole nаd tom operаcijom, niti rаsipаnjа bilo kаkvog rаdioаktivnog mаterijаlа u prostoriji.”

Čitav slučaj se, tvde mediji, zataškava. Direktor Labaratorije za zaštitu od zračenja, koja se nalazi u neposrednoj blizini mesta događaja Milojko Kovačević kaže za naš program “slučaj nije za veliku brigu” ali da podaci ukazuju da je bilo manjih akcidenata.

“Čak sam pričao sa čovekom koji se navodi kao najviše ozračenim i on mi je dao podatak koji je pročitao sa svog elektronskog ličnog dozimetra dok su radili. Dobio je za čitavu tu operaciji 100 mikrosileverta. Kada vam kažem da godišnja gornja granična doza koja se ne sme prekoračiti za profesionalce ne sme biti 20 mili silvera, vi vidite koliko je to niže. Ali to ne znači da u ovom slučaju nije bilo neke neregularnosti. Postoji princip da niko ne sme da dobije dozu neopravdano. Ako je operacija bila planirana i nije bilo mogućnosti da se to izbegne onda profesionalci moraju da dobiju tu dozu, ako je značaj te operacije toliki da se mora uraditi. Ali ako su je dobili nepotrebno zato što nisu dobro planirali, onda bi to bio neki nivo incidenta ili akcidenta”, pojašnjava Milojko Kovačević direktor Labratorije za zaštitu od zračenja.

Navodi radnika će biti ispitani

Đorđe Lazarević, istraživač- saradnik Labaratotrije za zaštitu od zračenja, tvrdi za naš program da aparati ove ustanove, iako je možda došlo do manjeg incidenta, nisu registrovali povećanje zračenja.

„Po okolinu, javnost i nas koji smo najbliže tom javnom preduzeću i reaktoru ne postoji nikakva opasnost. Meri se konstantno u realnom vremenu doza zračanja u okolini i nije skočila najmanje zbog tog događaja. Kako je do ovog nemiloga događaja došlo nas o tome niko nije ni infrmisao niti smo tražili jer ništa nismo mogli da uočimo i da tražimo informaciju o čemu se radi”, kaže ovaj istraživač-saradnik Labaratorije za zaštitu od zračenja.

Oliver Dulić
Oliver Dulić
Potpunu informaciju o tome šta se zaista desilo čeka i ministar životne sredine Oliver Dulić. Tvrdi da još uvek nije dobio pismo radnika ili bilo kakvu žalbu u kojoj se traži intervencija nadležnih organa, ali da će nadležni ispitati navode radnika.

„Ja sam danas video to iz medija i lično ništa nisam dobio nikakvo pismo.Veoma sam osetljiv prema takvoj vrsti problematike i sigurno je da ćemo da reagujemo u skladu sa našim nadležnostima. Ja bih voleo da, ako se utvrdi da je to zaista tačno, svi nadležni organi utvrde ko je za to kriv i da oni koji su i odgovorni snose adekvatnu odgovornost”, naglašava ministar Dulić.

Da ovakvi i slični incidenti nisu retkost, ali i upozorenje nadležnima, možda ilustruje i službena objava na sajtu Agencije za zaštitu od jonizirajućeg zračenja - da je u febrauru ove godine u prostorijama u kojima se čuva nuklearni materijal Instituta za nuklerane nauke u Vinči usled niskih temperatura došlo do pucanja vodovodne cevi. Izveštaj Agencije je pokazao da je događaj izazvao kontaminaciju u pomenutoj prostoriji.

Iz ovakvih i sličnih incidenata nameće se i pitanje koliko Srbija pridaje značaj pitanjima nuklearne bezbednosti. Samo kašnjenje u donošenju Zakona o nukleranoj sigurnosti i formiranja Agencije za zaštitu od zračenja na koju se čekalo nekoliko godina govori više nego što je potrebno, o tome kako se država ophodi prema ovom osetljivom pitanju.

"Znate šta, ono što je srećna okolnost za Srbiju je da ona nema nekih nukearnih objekata na kojima bi se mogli dogoditi neki veći akcidenti tako da ti incidenti u Srbiji su lokalnog karaktera i mogu da ugroze pojedinace ali ne nikako neku veću populaciju ili državu. Ali vi imate sa tog stanovišta i taj zakon koji treba da reguliše i primenu u medicini i imate dosta izvora zračenja u industriji i to svakako treba regulisati na pravi način i da se uspostave neke norme koje važe svuda u svetu”, kaže Milojko Kovačević, direktor Labaratorije za zaštitu od zračenja.

Srbija se od pre nekoliko godina priključila sistemu međunarodnog nuklearnog bezbednosnog sistema. Krajem 2010 godine je uz podršku Međunarodne agencije, SAD i EU konvoj od 17 šlepera nuklearnog otpada iz Instituta u Vinči odvezen u Rusiju.
XS
SM
MD
LG