Skoro četiri godine u bjekstvu: Ko se plaši Darka Šarića

Još malo vremena nas deli od punih 40 meseci kako nekadašnji narko bos Darko Šarić, rođeni Crnogorac sa srpskim državljanstvom, uspešno izbegava hapšenje. Svaki trag mu se izgubio oktobra 2009. godine tokom akcije koja se pod policijskom šifrom “Balkanski ratnik” istovremeno odvijala u Urugvaju i u Srbiji.

Možda bi postepeno i pao u zaborav da njegovo ime upravo ne potežu vodeći političari u Srbiji, najavljujući skoro hapšenje, dok se u medijima otvoreno spekuliše o njegovim navodnim vezama sa ljudima iz visoke politike. Ta kombinacija kriminala i politike za Balkan, na žalost, nije ništa novo, a u ovom slučaju upravo u tim skrivenim vezama možda treba tražiti i razloge tako uspešnog skrivanja optuženog za ševerc više od dve tone kokaina.

Pokazalo se da je lakše bilo zapleniti 2.174 kilograma kokaina na jahti „Maui“ nego pronaći i uhapsiti onog koji je označen kao glavni organizator trgovine tovarom koji je krenuo iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu. Uspešna akcija američke agencije DEA, urugvajske policije i srpske tajne policije dogodila se tačno 15. oktobra 2009 godine. Na brodu je uhapšeno više članova Šarićeve grupe, a samom Darku Šariću se tada gubi svaki trag.

U Srbiji slučaj Šarić postao je, posle ubistva premijera Zorana Đinđića iz marta 2003. godine, najpoznatiji primer najkrupnijeg kriminala. Novinar Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) Stevan Dojčinić napominje da se i rasplitao poput sličnih slučajeva:

„To su jednostavno bili slučajevi ograničenog dometa. Tako da kao što smo kod Đinđića stigli do te grupe organizatora atentata, do današnjeg dana tačno ne znamo ko je dao političku podršku samom ubistvu, tako kod Šarića dobro je urađeno na polju utvrđivanja strukture grupe. Dosta mehanizama pranja novca je razotkriveno. Ali, ni u slučaju Šarić ne znamo šta se desilo sa tom političkom pozadinom. Teorijski je nemoguće da je tako krupna organizovana kriminalna grupa delovala bez bilo kakve podrške iz institucija. To pitanje je ostalo otvoreno. Sada, ako ćemo da idemo po analogiji sa prethodnim slučajevima, plašim se da će na tome i ostati. Da se nikada neće stvarno i ući baš duboko u tu političku sferu", kaže Dojčinić.

Utemeljenost tvrdnji o Šarićevim kontaktima sa ljudima iz sveta politike mediji su ojačali spekulacijama po kojima je ovaj narko bos nedavno kontaktirao jednog ministra u aktuelnoj Vladi Srbije. Na takve tvrdnje premijer, socijalista, Ivica Dačić odgovorio je upozorenjima i pretnjama:

“Ili je neko stvarno razgovarao sa Šarićem ili nije. Znači ili jeste ili niste. Tu nema sredine. Ako neko jeste, ko je! Dajte mi ime i prezime i biće odmah danas uhapšen”, poručio je Dačić.

Iako šef policije, istovremeno i premijer, Dačić se ipak našao na rubu borbe protiv krupnog kriminala. Naime, lidersku ulogu u akcijama na tom polju preuzeo je njegov koalicioni partner, lider desne Napredne stranke, Aleksandar Vučić. Njemu se pripisuju zasluge i za to što je trenutno u pritvoru najbogatiji čovek Srbije Miroslav Mišković.

I mada ova dvojica političara do sada nisu nedvosmisleno pokazali da je njihova sedmomesečna saradnja opterećena problemima, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je Vučićeva popularnost u Srbiji trenutno najviša. Nekadašnji pomoćnik ministra policije, danas član Odbora za kontrolu službi bezbednosti u Skupštini Srbije Nenad Milić, uveren je da je tranutno aktivirianje “slučaja Šarić” primer političke zloupotrebe:

“Stranke na vlasti su tu temu pokrenule. I ko krije Šarića i gde se nalazi i da će biti uhapšen. Šta se zaista krije iza toga, da li se radi o sukobu unutar vladajućih stranaka ili o nečem trećem – ne znam. Ali se sigurno ne radi o policijskom načinu razmišljanja, policijskom radu, jer i ako postoji informacija to sigurno nije nešto što bi ministar trebalo da objavljuje”, kaže Milić.

Da li su razlozi golog političkog marketinga inspirisali premijera Dačića da objavi da se oko “Šarića sve više steže obruč”, te da je “sledeći korak hapšenje”.

“Naročito ako imamo informacije da se on više ne nalazi tamo gde je bio i da je sada dostupniji organima gonjenja", podvukao je Dačić u izjavio datoj sedam dana nakon što je u jednom beogradskom mediju objavljen intervju sa Vučićem u kome on iznosi i kako očekuje da se u 2013. godini Šarić pronađe pred licem pravde.

Posle obojice oglasio se tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, te saopštio da on nema informacije o lociranju Šarića. Šta se onda događa sa Vučićem i Dačićem? Znaju li oni nešto što Tužilaštvo ne zna?

“Možda se na taj način Šarić natera da učini neki pogrešan potez i da suštinski otkrije mesto gde se nalazi ili, pak, da to učini nervoznim nekog u orkuženju. Nekog od bliskih sardnika”, ocenjuje analitičar prilika u ovdašnjem podzemlju Vojislav Tufegdžić.

Činjenice

To bi pak značilo da je od Šarićeve imperije u Srbiji, te konakata koji su se oko nje pleli i dalje nešto ostalo. Evo šta je poznato o Šariću i njegovoj familiji:

- Čak šest puta bio je osuđivan presudama Opštinskog suda u rodnim Pljevljima (Crna Gora) zbog pet različitih krivičnih dela, poput ugrožavanja bezbenosti na radu iz nehata, uništavanja poslovnih i stambenih prostorija, ali i za proneveru, te posedovanja oružja i eksplozivinih materija bez dozvole. Prvi put je osuđen kako maloletnik 1988. godine.

- Lider je grupe koja je stasala nakon međunarodne izolacije nekadašnje Jugoslavije, te se njegov uspon vezuje za period posle pada Miloševićeve diktature 2000. godine.

- Zarađene milione preusmerio je u legalne tokove kupujući srpska i crnogorska preduzeća u procesu privatizacije, poljoprivredna dobra, fabrike, lokale, automobile kao i stanove i vile, opremajući ih luksuznom tehničkom opremom i nameštajem.

- Prva optužnica kojom je osim Šarića obuhvaćeno još 20 optuženih podignuta je 12. aprila 2010. kojom se tereti za šverc kokaina zaplenjenog u Urugvaju.

- Oktobra 2010. u Crnoj Gori uhapšen je njegov rođeni brat Duško Šarić pod optužbom da je u Italiji bio organizator grupe koja je u Italiji preprodavala kokain. Maja prošle godine osuđen je na osam godina zatvora zbog pranja novca.

- Za glavnu metu, Darka Šarića, spekulisalo se i da se krije u Južnoj Africi, a od hapšenja su ga navodno čuvale dobre veze sa tamošnjim kriminalcima. Zahvaljujući njima, tamo je navodno bio još od 2007. godine pod lažnim identitetom – kao Bur Jan van Husel. Po poslednjoj verziji tokom decembra 2012. odatle je pobegao u Švajcarsku.

Pominje se još jedan lažni pasoš, navodno otkriven u Kejptaunu pre nego što je istraga na volšeban način obustavljena. No, ono što je izvesno jeste da je Šarić 2005. godine dobio državljanstvo Srbije, srpski pasoš i ličnu kartu. Ko mu je to omogućio? Istraga nikada nije utvrdila.

Ipak, ranija vlast demokrate Borisa Tadića, podseća naš sagovornik Nenad Milić, učinila je ipak krupne iskorake.

“Oni su ti koji su taj klan, koji je jedan od najjačih evropskih klanova, ako ne i veliki klan u svetskim razmerama razotkrili, zaplenili ogromne količine droge i ušli u ozbiljnu borbu protiv kriminala. Nisu to radili na ovaj način na koji to radi današnja vlast. Tako da je činjenica da je vođa tog klana u bekstvu, ali je klan u dobroj meri rasturen”.

Samo prva optužnica protiv Šarića iz 2010. godine obuhvatila je oko 20 optuženih. Procene vrednosti poznatih nekretnina koju je posedovao kreću se od 10 pa do 20 miliona evra. Luksuzno opremljene kuće, vile, lokali još marta 2010. godine su prešli u vlasništvo države, a organizovana je i licitacija. Stvari koje je Šarić lično koristo su rasprodavane.

No, malo je tragova koji su direktno ukazivali na povezanost Šarića sa političarima. Pominjano je da je u kupovinu preduzeća uložio više od 50 miliona evra i to većinom u pokrajini Vojvodina, kojom su upravljale Tadićeve demokrate. Takođe, pominje se i njegova poslovna saradnja sa firmom koja je nekada bila u vlasništvu tajkuna Stanka Subotića, koji je u Srbiji osuđen na šest godina zatvora zbog šverca cigareta, a trenutno slobodno živi u Švajcarskoj. Nedavno je, međutim, uočen i konkretni trag. Primer je sitan, ali upadljiv.

Beogradski noćni klub “Vanilla”, smešten u centrali Socijalističke partije Srbije na čijem je čelu premijer Ivica Dačić. CIN je objavio saznanja da su Darko i Duško Šarić makar od 2006. do 2007. godine vodili ovaj klub. Zanimljivo je da tokom “Balkanskog ratnika” i obilaska Šarićeve imovine, u “Vanilla” klub inspektori nisu ušli. Novinar Stevan Dojčinić o samom klubu će reći: “Tu su dolazili selebrti, Miškovići, političari…. Tu je bio nekakav mejn strim. Politički i džet set establišment”.

Može se samo pretpostavljati kakvi su kontakti pravljeni pod ovim krovom, ali ono što je sigurno jeste, da je upravo tu načinjena fotografija na kojoj su zagrljeni Duško Šarić i sin gore pomenutog tajkuna Miroslava Miškovića – Marko, koji je i sam trenutno u pritvoru.

Koliko god da bi hapšenje Šarića moglo izazvati poremćaje unutar ovdašnjeg političkog i poslovnog korpusa, jasno je da bi takav potez doneo izuzetan poen svakome ko bi ga učinio. Stoga njegovo hapšenje jeste pogodak kojem se sigurno nadaju mnogi u vodećim strukturama u Beogradu. Zato kao ključno pitanje, posle svega, ostaje – u čemu je tajna uspešnog skrivanja Darka Šarića? Nenad Milić zaključuje:

„Kriti se nikada nije problem za onog ko ima dovoljno sredstava da to radi i ko se sprema da se krije. Naravno, to ne može doveka da traje. Sigurno će biti pronađen kao što na kraju svi budu pronađeni. Ali zavisi od sredstava i volje onoga ko se krije. Inače, u današnjem svetu nije se posebno teško sakriti.“