Srbija je pokušala da nastupa kao pošten posrednik i ja sam veoma zahvalan Ivici Dačiću, predsedavajućem OEBS-a, što je, uprkos ogromnim izazovima, ulagao velike napore posredujući u rešavanju ukrajinskog konflikta. Sve dok se ruske trupe, plaćenici i oružje potpuno ne povuku i sve dok Ukrajina ne uspostavi kontrolu nad granicom sa Rusijom, sankcije Evropske unije protiv Rusije treba da ostanu na snazi, kaže Pavlo Klimkin, ministar spoljnih poslova Ukrajine u intervjuu RSE vođenom na marginama Ministarskog saveta OEBS-a u Beogradu.
RSE: Kako ocenjujete ovogodišnje predsedavanje Srbije OEBS-om u svetlu rešavanja krize u Ukrajini?
Klimkin: Ovo predsedavanje bilo je izuzetno veliki izazov za Srbiju jer smo imali situaciju u OEBS-u da su bili prekršeni svi ključni principi Završnog akta iz Helsinkija. Naročito od strane Rusije. To je učinjeno ruskom agresijom na Ukrajinu, kao i ruskom okupacijom Krima. Nismo imali predvidljivost i sigurnost na području OEBS-a. U tom smislu, ne zavidim kolegi Ivici Dačiću. On je, kao predsedavajući ove organizacije, morao da se suoči i još uvek se suočava, sa ogromnim teškoćama i izazovima. Naravno, Srbija je pokušala da nastupa kao pošten posrednik i ja sam veoma zahvalan Ivici Dačiću što je uložio takve napore. Primer toga je i njegova uloga u uspostavljanju monitoring misije OEBS-a u Ukrajini. Nažalost, OEBS-ovim posmatračima nije omogućen pristup Donbasu, gde je skriveno rusko oružje i gde se još uvek nalaze ruske regularne trupe i ruski dobrovoljci. Međutim, predsedavanje Srbije bilo je važan pokušaj i zbog toga mislim da su Ivica Dačić i ceo srpski tim, uzimajući sve ovo u obzir, dobro obavili svoj posao.
RSE: Američki državni sekretar John Kerry na marginama konferencije OEBS-a razgovarao je sa svojim ruskim kolegom Sergejom Lavrovom. Pre toga su bile najavljene teme njihovog razgovora: situacija u Siriji, obaranje ruskog bombardera, kao i ukrajinska kriza, odnosno, potreba da se finalizuje Minski sporazum. Šta od tog razgovora očekujete u kontekstu rešavanja ukrajinske krize?
Klimkin: Vidite, ja sam se u ponedeljak sastao sa Johnom Kerryjem pre ministarskog saveta NATO-Ukrajina, a srešću se sa njim ponovo tokom ove konferencije. Za Ukrajinu je važna puna posvećenost Sporazumu iz Minska. Mi smo se sa svoje strane ulagali napore da sprovedemo sve odredbe tog dogovora, ali ruska strana je činila sve da taj sporazum ne ispunjava. Ono što je neophodno u suštini je vrlo jednostavno: prestanite da granatirate kako bi posmatrači mogli da kontrolišu situaciju na terenu, dozvolite humanitarnim organizacijama da uđu u Donbas i pruže pomoć stanovništvu kako bi se izbegla humanitarna katastrofa, pružite bezbednosne garancije našim stručnim timovima koji treba da dignu na noge elektrosistem i vodovodnu mrežu, da, dakle, ljudima omoguće normalan život i, naravno, obezbedite slobodne i fer izbore na osnovu ukrajinskih zakona i u skladu sa osnovnim principima OEBS-a. Sjedinjene Države su ovome u potpunosti posvećene, ali sa Rusijom je potpuno drugačija situacija zato što Moskva nije zainteresovana za stabilnost u Donbasu, što je i najveći problem. Zato se međunarodnim pritiscima i sankcijama mora otvoriti prostor za sprovođenje minskog procesa.
RSE: Američki državni sekretar John Kerry i visoki evropski zvaničnici izjavili su da je puna kontrola Ukrajine nad granicom na istoku zemlje uslov bez kojeg nema pune implementacije sporazuma iz Minska. Da li je to i stav Ukrajine?
Klimkin: Ja bih izdvojio dva ključna uslova za to: prvo, potpuno povlačenje regularnih ruskih trupa i ruskih plaćenika, kao i ruskog naoružanja – u Ukrajinu je ubačeno više od hiljadu komada ruskog oružja - i, razume se, ukrajinsko preuzimanje kontrole nad rusko-ukrajinskom granicom. Naš stav je kristalno jasan, a to je da ova dva uslova moraju da se ispune kako bi se moglo konstatovati da je postignut proboj, odnosno, da je suštinski implementiran Minski porazum. To bi trebalo i svima drugima da bude jasno.
RSE: Kakav je stav Ukrajine kad je u pitanju produžavanje sankcija Evropske unije protiv Rusije?
Klimkin: Odgovor na to pitanje u suštini je isti kao i odgovor na prethodno, dakle, isti su uslovi u pitanju. Sve dok oni ne budu bili ispunjeni, sankcije treba da ostanu; kao što treba da se vrši snažan politički pritisak na Moskvu da ostane na kursu sporazuma iz Minska. Međunarodna zajednica, dakle, treba Rusiji jasno da poruči da je njen izbor ili da bude posvećena poštovanju međunarodnog prava, principima OEBS-a, i deeskalaciji i stabilizaciji u Donbasu ili da joj ostaju sankcije ukoliko nastavi destabilizaciju Donbasa i ne odustane od pokušaja da destabilizuje Ukrajinu kao jedinstvenu, demokratsku i evropsku državu.
RSE: Od 1. januara iduće godine Evropska unija i Ukrajina treba da uspostave zonu slobodne trgovine. Međutim, na nedavnom sastanku u Briselu između predstavnika Evropske unije, Ukrajine i Rusije Moskva je pokušavala da nametne neke restrikcije, a preti i novim restriktivnim trgovinskim merama protiv Ukrajine. Šta konkretnije možete reći o tome?
Klimkin: Pozicija Rusije je još uvek nepromenjena. Rusija zapravo nije zainteresovana za efikasnu slobodnu trgovinu. Za Rusiju je sve to poitika jer ta zemlja želi da Ukrajinu drži u svojoj interesnoj zoni i u sferi svog geopolotičkog uticaja. Na drugoj strani, naš izbor je sloboda da se uključimo u slobodne trgovinske i političke odnose sa različitim partnerima. Ono što radimo sa Evropskom unijom zapravo je isto što je i Srbija postigla potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini sa Unijom. To je važno za nas kao evropsku državu. Upravo zato ćemo od 1. januara iduće godine početi punu implementaciju sporazuma o slobodnoj trgovini.
RSE: Ima li Ukrajina dovoljno gasa u rezervama nakon što je ruski gigant Gazprom nedavno zaustavio isporuke tog energenta vašoj zemlji?
Ono što trenutno imamo na stolu, a što nam predstavlja najveći izazov jeste da se suprotstavimo ruskoj agresiji
Klimkin: Da, naravno. Mi sada u našim podzemnim skladištima imamo više gasa nego prošle godine i apsolutno smo uvereni da će ga biti dovoljno za efikasno snabdevanje, ali, naravno, reč je i o sigurnosti snabdevanja cele Evrope. Zabrinjavajući su svi pokušaji da se započnu drugi gasni koridori, poput, na primer, „Severnog toka dva“; to su pokušaji koji nisu ekonomski isplativi, koji su u suprotnosti sa energetskom regulativom Evropske unije i koji nisu ni politički održivi jer su protivni ključnim principima bezbednog snabdevanja i diversifikacije.
RSE: U Ukrajini raste podrška NATO alijansi. Da li se to i na koji način reflektuje na spoljnu politiku vaše zemlje kad su u pitanju odnosi sa NATO?
Klimkin: Ono što trenutno imamo na stolu, a što nam predstavlja najveći izazov jeste da se suprotstavimo ruskoj agresiji. Zbog toga je nužno da naš vojni i bezbednosni sektor budu što osposobjeniji i što efikasniji. Ali, ono što nam je na srednjoročnom planu važan cilj jeste da dostignemo NATO standarde u sektorima odbrane i bezbednosti. To je stoga što su nam neophodne odbrambene i bezbednosne snage koje će biti u stanju da efektivno sarađuju sa raznorodnim NATO snagama.
