Kina i zemlje srednje i istočne Evrope u Dubrovniku u petak učestvuju na osmom sastanku Inicijative 16+1, koja je dijelom kineskog infrastrukturnog megaprojekta Pojas i put.
Kineski premijer Li Kećijang razgovaraće sa kolegama iz zemalja u kojima je Kina prisutna kao investitor i kreditor u velikim industrijskim i infrastrukturnim projektima vrijednim 12 milijardi eura u pozajmicama i još pola tog iznosa u investicijama.
No evropski zvaničnici i posmatrači sve glasnije upozoravaju da krediti i ulaganja mogu donijeti i velike problem i glavobolje jer zemlje regiona mogu biti uvučenu u mrežu zajmova za koje nema realističnog izgleda da se ekonomski isplate, što bi uvećalo njihovo dužničko opterećenje i kineski ekonomski i politički uticaj na njih.
Crveni tepih za Kinu
Od termoelektrana, preko aerodroma do mostova, Kina investira širom Zapadnog Balkana, postavljajući temelje nove borbene arene u trci za uticaj na granicama Evropske unije, piše Agence France Press (AFP) u analizi koju prenosi briselski portal Euractiv.
Zapad već dugo smatra Rusiju kao glavnog rivala u ovom turbulentnom regionu jugoistočne Evrope.
Međutim, u igri je sada i novi veliki igrač – kineske kompanije popunjavaju rupe u ekonomskom razvoju ovih osiromašenih zemalja, u kojima snovi o pridruživanju Evropskoj uniji (EU) postaju sve teže ostvarivi.
Evropska unija je vodeći investitor u regionu, sa više od 70 odsto ukupnih direktnih investicija na prostoru Srbije, BiH, Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Albanije i Kosova, u čemu znatno prednjači nad Kinom koja, prema podacima Evropske komisije, sudjeluje sa jedan posto investicija.
Ali, Kina tokom posljednjih šest godina znatno ulaže u infrastrukturu, čime je, po iznosu investicija, uspjela da se postavi kao rival Evropskoj uniji, a već ostvaruje i vidljiv uticaj.
U Smederevu, srpskoj prijestolnici čelika, 54-godišnji radnik u željezari Zoran Matić zahvalan je “Kinezima, našim prijateljima”, što su spasili fabriku koja je bila na ivici bankrota, nakon što ju je kineska HBIS grupa kupila 2014. godine za 46 miliona eura.
“Plate su redovne. Grad je oživio”, dodaje njegov kolega Novica Đorđević, stojeći pred kapijom na kojoj se vijori crvena kineska zastava.
Kupoprodaja fabrike dočekana je trijumfalno nakon što su Amerikanci propali. Samo dve godine prije, US Steel je prodao fabriku Vladi Srbije, zajedno sa dugovima, za simboličnu cijenu od jednog dolara.
Sada proizvodnja raste, a prihodi kompanije su prošle godine iznosili 37 odsto, navodi se u podacima kompanije.
Uzbuđen zbog mogućnosti investicija, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić podstakao je Kinu da preuzme zaduženi rudnik bakra na jugu zemlje – što se i desilo prošle godine.
Apetiti nastavljaju da rastu. U septembru, Vučić je pozvao kineske kompanije da investiraju u tehnološki sektor, a otišao je i korak dalje pozivajući ih da od Srbije naprave izvoznika “letećih automobila.”
Kapija u Evropu
Kao kapija u jugoistočnu Evropu, Balkan je ključna poveznica između pekinškog Puta svile, projekta vrednog trilion američkih dolara, koji bi trebalo da otvori put za izvoz u Evropu, ali i van njenih granica.
Okružen članicama Evropske unije, ovaj region povezuje luku Pirej u Grčkoj, koji već kontrolišu Kinezi, sa srcem Evrope.
Međutim, velike koncesije za građevinske projekte privukle su pomnu pažnju Brisela.
Evropski komesar za proširenje Johannes Hahn, koji nadgleda proces proširenja EU, rekao je za AFP da “postoji zabrinutost za socioekonomske i finansijske efekte koje bi kineske investicije mogle da imaju”.
On je naveo primjer malene Crne Gore, gde je javni dug porastao na više od 70 odsto BDP-a nakon što je ova zemlja uzela pozajmicu od 809 miliona eura od kineske državne banke Export-Import, kako bi izgradila autoput kroz svoje planinske predjele.
Postoje strahovi da bi država mogla postati žrtva “dužničke diplomatije” – kada zemlje koje se oslanjaju na pozajmice od Kine dolaze u situaciju da ustupe dobra kako bi otplatile dugove.
“Ove investicije često su praćene obavezujućim klauzulama”, rekao je Han. “A to u konačnici ima uticaj na naše ciljeve, što je poboljšanje stabilnosti i ekonomskog razvoja” na Balkanu.
Azijski gigant
Na Zapadu, pokušaji Kine koji bi mogli da podjele blok i omoguće Kini unutrašnju prevlast propraćeni su raznim reakcijama.
Peking poriče da ima bilo kakve pretenzije na geopolitičkom planu i kaže da podržava ujedinjenje Evrope.
Ali, Brisel je počeo da ulaže napore da ograniči domet azijskog giganta.
U februaru, evropski političari izglasali su novi sistem monitoringa nad stranim investicijama, što će ograničiti mogućnost Kine da kupuje kompanije koje posluju u oblasti strateških tehnologija i infrastrukture.
Ipak, Zapadni Balkan ostaje otvoreno polje van granica Evropske unije, u koji je već uložen značajan deo investicija Inicijative “16+1”.
Od 2007. do 2017. godine, Peking je najavio 12 milijardi eura u pozajmicama za građevinske projekte u 16 zemalja, od čega je trećina otišla na Srbiju, a zatim u BiH (21 odsto) i Crnu Goru (7 odsto), pokazala je studija Evropske investicione banke.
Nije svim projektima suđeno da budu realizovani. Pojedini, kao što je pruga Beograd-Budimpešta, već su se suočili sa značajnim zastojima sa mađarske strane.
Međutim, prema studiji IMF-a iz 2017 godine, Kina je uložila najmanje 6.2 milijarde eura u železnicu, energetiku i izgradnju puteva na Zapadnom Balkanu.
Uz smanjenje investicija iz EU, siromašnije zemlje Balkana “nisu u poziciji da odbiju novac”, objasnio je Matt Ferchen, ekspert za Kinu Centra za globalnu politiku Karnegi-Cinhua.
Keš za ugalj
Sa evropske strane postoji zabrinutost da kineski model investiranja, koji ne podrazumijeva da se zemlje u koje se ulaže obavežu na borbu protiv korupcije ili ograničenja slobode medija, biće u suprotnosti sa ciljevima Brisela u regionu.
Na primer, Kina takođe finansira ekspanziju termoelektrana na ugalj, što se kosi sa evropskim trendovima u oblasti upotrebe fosilnog goriva.
Bosanski političarima sada gori pod nogama jer su odobrili pozajmicu od Kine u iznosu od 614 miliona eura za proširenje termoelektrane na ugalj u Tuzli.
Hahn je na Tviteru upozorio da će “oblasti kao što su uticaj na životnu sredinu, državna pomoć i nabavke od sada zasigurno biti detaljno praćene” u kontekstu procesa pristupanja EU.
Energetska zajednica, zadužena za proširenje evropskih politika u oblasti energetike na jugoistočnu Evropu, uložila je žalbu, tvrdeći da se odobrenje pozajmice kosi sa setom zakona koji se odnose na subvencije.
Ali, kada Brisel postavi crvenu liniju, Kina priskače u pomoć.
Kineske pozajmice su “istorijski momenat za Bosnu”, kaže Fadil Novalić, premijer Federacije BiH, za AFP, a prenosi Euarctiv.
“Takve investicije nismo imali za poslednjih 40 godina”.
Opasna investicija
Kina bi u slučaju da Crna Gora ne može otplačivati kredit za izgradnju autoputa imala pravo da preuzme kontrolu nad crnogorskim zemljištem kao jamstvom, piše londonski Financial Times.
Pored toga, ugovor, koji nije dodijeljen kroz tender, oslobađa kineske kompanije koje rade na izgradnji autoputa od plaćanja poreza na dodanu vrijednost i carinskih dažbina, a svi nesporazumi bi bili rješavani pred kineskim sudovima.
"Ova kineska investicija bi mogla biti zaista opasna za Crnu Goru i niko o tome ne razmišlja," izjavila je za FT Milka Tadić Mijović, direktor Centra za istraživačko izvještavanje.
Međunarodni monetarni fond je nedavno rekao u izvještaju za zemlju da bi nivo zaduženosti pao na 59 posto BDP-a da nije počela izgradnja autoputa, što je,kako kaže jedan zapadni zvaničnik "dovelo Crnu Goru u situaciju da ima deficit preko nivoa standarda EU, što limitira dalje psosobnost vlade za finansijsko manevriranje".
Prema studiji iz 2018. američkog Centra za globalni razvoj projekat je stavio Crnu Goru u nesretno društvo Džibutija, MOngolije i Tadžikistana i još četiri države "koje bi mogle trpjeti dužničke neprilike" zbog budućeg financiranja povezanog sa Inicijativom pojas i put.
Kineski krediti za kineske kompanije i radnike
Infrastrukturni projekti u okviru inicijative Pojas i put na Zapadnom Balkanu nisu, naravno, ograničeni evropski standardima i propisima, koji se odnose i na finansisjku stabiolnost projekta, piše Valbona Zeneli iz Evropskog centra za sigurnosne studije C. Marshall, na portalu The Globalist:
"Bez takvih procjena, kineski opušteniji pristup rizikuje da stvori finansijsku nestabilnost za vlade u regionu, naročito u pogledu velikog zaduživanja. Mnogim projektima nedostaje transparentnost i javna rasprava o otvorenim proceduarama nabavke."
Evropske ponude su manje atraktivne nego kineske zbog komplikovanih birokratskih procedura u vezi fondova Evropske unije, pa zbog toga kineski krediti i određene balkanske praksa idu savršeno zajedno, piše Zeneli, i dodaje da "mantra" o tome da kineski krediti nemaju posebnih uslova nisu tačni:
"Stvarnost je mnogo gora. Dok zapadni krediti imaju uslove u vezi dobrog upravljanja i transparentnosti, kinesko financiranje je uslovljeno primjenom projekata kineskih kompanije (uglavnom u vlasništvu države), kao i zaposlenja kineskih radnika. Ništa od ovoga ne pomaže lokalnim ekonomijama. Ali, to, naravno, nikada nije interes kineske strane."
