Nakon sedmice u kojoj se izjalovila diplomatija za okončanje rat u Ukrajini čime je proširine jaz između SAD i drugih zapadnih sila, uz nova pitanja o budućnosti američke pomoć Ukrajini, Kina gleda kako da to kapitalizuje.
Za Peking, diplomatske pukotine između SAD i njihovih evropskih saveznika – od kojih je poslednja otvorena sukobom između predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) i njegovog ukrajinskog kolege Volodimir Zelenski u Ovalnoj kancelariji – donose nove mogućnosti da popravi svoje narušene odnose s Evropom.
Posledice bi se takođe mogle osetiti u Aziji, gde se zemlje povezane s Vašingtonom, kao što je Tajvan, suočavaju s implikacijama više transakcionog pristupa SAD i mogućnosti koje bi mogle da stvore Kini koja nastoji da pojača pritisak i da se snažnije potvrdi na Pacifiku.
"To je bilo prilično nedvosmisleno dobro za Kinu", rekao je za RSE Endrju Smol (Andrew Small), viši saradnik nemačkog Maršalovog fonda u Berlinu, koji je prethodno savetovao Evropsku komisiju o strategiji za Kinu. "Peking vidi šire mogućnosti koje bi to moglo da donese, od nepredviđenih situacija na Tajvanu preko globalnije saradnje s Rusijom do oslabljenih SAD".
Kako Kina može imati koristi od promena politike SAD?
Kina je već poslala poruke Briselu i evropskim prestonicama i pre incidenta u Vašingtonu zbog kojeg je Zelenski ranije nego što je planirano otišao iz Bele kuće bez potpisivanja važnog sporazum o mineralima nakon što su ga kritikovali Tramp i potpredsednik Džej Di Vens (J. D Vance). Čini se da taj potez kineskih diplomata nastoji da iskoristi strahove da bi napori SAD da resetuju odnose s Rusijom i brzo okončaju rat u Ukrajini mogli da dovedu do toga da evropske zemlje napusti njihov saveznik, izjavila su tri zvaničnika Evropske unije za RSE.
Peking – koji je tvrdio da je neutralan, ali je podržao Rusiju u njenoj invaziji na Ukrajinu – sada želi da proširi svoju inicijativu i iskoristi transatlantski raskol, uključujući i Trampov plan da na robu proizvedenu u EU uvede carine od 25 odsto, za šta je Brisel najavio da će uzvratiti kontramerama protiv američke privreda.
Smol kaže da je ovaj kineski napor još u ranoj "fazi utvrđivanja činjenica" da bi se "otkrilo koje mogućnosti su dostupne u ovom novom kontekstu".
"Šta god Kina bude predložila biće dočekano sa sumnjom", rekao je on. "Ali Peking misli da će videti neke prilike ako bude mogao da se snađe u ovoj prvoj fazi, posebno ako dođe do povećanja carina".
Da li Kina želi da bude mirotvorac u Ukrajini?
Kina je uglavnom bila zadovoljna da bude na margini naleta diplomatskih aktivnosti otkako je Tramp preuzeo dužnost u januaru, ali njeni zvaničnici opipuju evropsku stranu.
Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je da Kina veruje da sve zainteresovane strane treba da učestvuju u mirovnim pregovorima naglašavajući ulogu Evrope u njima, uoči pregovora SAD i Rusije u Rijadu na kojima nije bilo ukrajinskih ili evropskih zvaničnika.
"Da sam u Pekingu, govorila bih Evropljanima ono što žele da čuju, a jedna stvar koju žele da čuju jeste da Evropa i Kijev treba da budu za stolom kako bi razgovarali o budućnosti Ukrajine", rekla je za RSE Žuža Ana Ferenci (Zsuzsa Anne Ferencyz), docentkinja na Nacionalnom univerzitetu Dong Hva na Tajvanu i bivša savetnica u Evropskom parlamentu.
Penzionisani kineski pukovnik Džou Bo dospeo je na naslovne strane tokom intervjua na marginama konferencije u kojem je izneo mogućnost kineskih i indijskih mirovnih snaga u Ukrajini kao deo rešenja za okončanje rata.
Nakon toga su usledili komentari Vanga na sastanku ministara spoljnih poslova Grupe 20 (G20) u Južnoj Africi gde je rekao da razgovori SAD i Rusije u Saudijskoj Arabiji predstavljaju "mogućnosti za mir" u Ukrajini i da će "Kina nastaviti da igra konstruktivnu ulogu u političkom rešavanju krize".
Ferenci ove komentare vidi kao probne balone dok Peking testira koliko će njegova inicijativa biti prijemčiva, ali upozorava da će biti teško otresti godine trgovinskih sporenja Brisela i Pekinga, kao i zategnute veze zbog kineske ekonomske podrške Moskvi tokom rata i snabdevanja Rusije robom dvostruke namene za njene ratne napore.
Peking će takođe morati da prevaziđe percepciju da su njegovi diplomatski napori više usmereni na izgradnju imidža nego na prave napore za postizanje mira.
Ubrzo pošto je rat počeo, kineski lider Si Đinping je požurio da predstavi Kinu kao neutralnu, dok su kineske diplomate pozivale na mir na međunarodnim forumima. Peking je 2023. izneo mirovni plan za Ukrajinu od 12 tačaka koji je izgledao smišljen da postavi okvire za prekid vatre i mirovne pregovore, ali nije dao jasnu mapu puta za okončanje rata i zapadni zvaničnici su ga odbacili kao postavljanje okvira za mir pod ruskim uslovima.
Na sličan način, zvaničnici EU kažu da Peking tek treba da iznese nove ponude Uniji 27 zemalja u svojim ranim nastojanjima mimo priče o nepouzdanim SAD i izgledima za normalizaciju trgovinskih odnosa.
"Neizbežno je da će na dirnuti izjave iz Pekinga koje nam zvuče dobro", rekla je Ferenci. "Ali manje pouzdane SAD ne čine Kinu odjednom pouzdanijom".
Hoće li tenzije oko diplomatije za Ukrajinu uticati na Aziju?
Trampova administracija je saopštila da su njeni napori osmišljeni da nateraju saveznike da više izdvajaju za svoje odbrambene potrebe, ponovo kalibriraju trgovinske odnose i okončaju rat u Ukrajini.
Ministar odbrane SAD Pit Hegset (Pete Hegseth) je takođe rekao da bi, ako bi SAD smanjile vojnu pomoć Ukrajini, to omogućilo Vašingtonu da fokusira svoje resurse na azijsko-pacifički region, gde administracija navodi da je prioritet suprotstavljanje Kini.
Međutim, postoje rane naznake da će pristup Vašingtona okončanju rata u Ukrajini imati odjeka dalje na istoku, posebno na Tajvanu, ostrvu sa svojom vladom za koje se Peking zavetovao da će pripojiti, ako Tajvan odbije da mirno prihvati ujedinjenje.
Tajvan se već dugo suočava s mogućnošću kineske invazije, ali se čini da pritisak takođe raste.
Kinesko ministarstvo odbrane 28. februara nije isključilo upotrebu sile protiv Tajvana, a portparol ministarstva Vu Ćian upozorio je SAD da bi "izvođenje podmuklih trikova na Tajvanu samo imalo negativne posledice".
Ta izjava je usledila pošto su tajvanske vlasti saopštile da su zadržale teretni brod sa posadom koju su činili kineski državljani, za koji veruju da je možda prekinuo podmorski komunikacioni kabl. Posle toga, kineska vojska je održala, kako je naveo Tajpej, nenajavljen "trening gađanja" kod južne obale ostrva.
Mogućnosti Tajvana da odvrati potencijalni napad zavisi od toga da li su SAD spremne da pomognu i da li je tajvanska vlada smatra američku pomoć Ukrajini kao nešto što bi trebalo da pokaže kako bi Vašington mogao da reaguje u slučaju krize s Kinom.
Rajan Has (Ryan Hass), bivši direktor za Kinu u američkom Savet za nacionalnu bezbednost, rekao je da će Trampovi napori da okonča rat u Ukrajini i njegova nedavna svađa sa Zelenskim u Ovalnoj kancelariji bez sumnje izazvati uznemirenost u Tajpeju, ali je dodao da je Tajvan kao proizvođač 90 odsto najnaprednijih svetskih poluprovodnika u jedinstvenom položaju u pogledu SAD.
Tramp je pozvao Tajpej da poveća izdavanja za odbranu i rekao je da želi da u SAD premesti neke od ostrvskih fabrika poluprovodnika, koje prave čipove uglavnom za američke tehnološke kompanije. Međutim, svaka vrsta premeštanja je skup i spor proces.
Has kaže da to čini Tajvan "neophodnim za Trampove ciljeve za američku industrijsku renesansu" dok želi da obnovi proizvodnju kod kuće.
"Tajvanu su potrebne SAD, ali SAD takođe trebaju Tajvan", napisao je Has na mreži X. "Tramp zna ovu činjenicu. Postoji komplementarna podela rada između američkih tehnoloških kompanija i tajvanskih fabrika čipova koja se ne može zameniti."