Izvođenjem vojnih vežbi sa simulacijom napada i blokade Tajvana, Kina povećava pretnje da će silom prisajediniti ostrvo s demokratskom samoupravom. Istovremeno, s prikazom vojne sile sužavaju se mogućnosti Pekinga da pridobije stanovništvo ostrva koje sve manje želi ujedinjenje pod uslovima sve autoritarnijih kineskih vlasti, pišu svetski mediji.
Eskalacija pretnji
Kina je proširila vojne vežbe kod Tajvana eskalirajući pretnje ostrvu s demokratskom samoupravom, najavom dodatnih manevara u izrazu gneva zbog posete predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi (Nancy), ističe Vašington post (The Washington Post).
Kinesko ministarstvo odbrane nije objavilo svrhu proširenih vežbi, koje su usledile pošto je poseta narušila odnose SAD i Kine i za koje Peking kaže da su upozorenje "provokatorima" koji osporavaju pravo Pekinga nad Tajvanom. Te vežbe su, kako navodi list, najveća demonstracije kineske sile u oblasti oko Tajvana od poslednje krize u moreuzu 1995. i 1996.
Kineska uprava za pomorsku bezbednost 6. avgusta je objavila pet zona u Žutom moru gde se vežbe održavaju od 5. do 15. avgusta, kao i dodatne četiri zone u Bohajskom moru gde će se od 8. avgusta mesec dana odvijati neodređene kineske vojne operacije.
Diplomatske posledice posete visoke američke zvaničnice naglo su eskalirale 5. avgusta kada je Peking uveo sankcije Pelosi i njenoj užoj porodici, otkazao vojne dijaloge i suspendovao pregovore o klimi i drugu bilateralnu saradnju sa SAD po raznim pitanjima uključujući transnacionalni kriminal.
Bela kuća je pozvala na razgovor kineskog ambasadora Ćin Ganga zbog "neodgovornih" vojnih akcija, uključujući ispaljivanje projektila u vode oko Tajvana. Državni sekretar Entoni Blinken (Antony) rekao je da su vežbe "ekstreman, nesrazmeran i eskalirajući vojni odgovor".
Kina, kako ističe Vašington post, nije pokazala znake usporavanja tempa vojnih vežbi. Istočna komanda Narodnooslobodilačke armije Kine (PLA) 7. avgusta je saopštila da će nastaviti vazdušne i pomorske vežbe u oblastima oko Tajvana kako je planirano, fokusirajući se na udare s velike udaljenosti na vazdušne mete.
Simulacije blokade i napada
U simuliranom napadu na Tajvan, veliki broj kineskih vojnih aviona i brodova prešao je 6. avgusta liniju na polovini Tajvanskog moreuza između kopnene Kine i ostrva, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Odbrambeni analitičari kažu da vojne vežbe proteklih dana demonstriraju i usavršavaju mogućnosti Pekinga da uvede efikasnu vazdušnu i pomorsku blokadu koja bi prethodila amfibijskom napadu.
Vodeći list Komunističke partije Ženmin žibao (Narodni dnevnik) opisao je manevre kao "simulaciju udara na kopno", dok je ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo da je vojska ostrva izdala upozorenja iz svog odbrambenog radarskog sistema i rasporedila vazdušne izviđačke patrole, pomorske brodove i kopnene rakete kao odgovor na, kako je navelo, simulaciju napada na ostrvo.
Manevri 6. avgusta usledili su posle simulacije vojne blokade ostrva dan ranije, za koju je ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo da je uključivalo 68 kineskih ratnih aviona i 13 ratnih brodova. Zbog tih akcija više od 200 komercijalnih brodova napustilo je vode oko Tajvana, uključujući Tajvanski moreuz, glavni brodski put u regionu.
General-major Meng Siangking, profesor na Univerzitetu nacionalne odbrane Narodne oslobodilačke armije Kine, rekao je 5. avgusta kineskim državnim medijima da je PLA prvi put poslala projektile direktno iznad najvećeg ostrva Tajvana, mada je tajvanska vlada navela da su rakete letele previsoko da bi predstavljale rizik za ostrvo.
Peking je pre dolaska Pelosi na Tajvan upozorio da bi takva poseta pokrenula neodređene protivmere. Pelosi je takođe bila upozorena na brifinzima s visokim zvaničnicima Bele kuće i Pentagona o trajnoj šteti koju bi njeno putovanje moglo da nanese odnosima SAD i Kine, mada od nje nikada nije zatraženo da odustane od posete, rekao je američki zvaničnik upoznat s diskusijama.
Na kineskim društvenim mrežama mnogi su izrazili razočaranje, kako smatraju, blagom reakcijom na posetu Pelosi Tajvanu, posle čega su kineski državni mediji nastojali da istaknu vojnu moć prikazanu vežbama. Ženmin Žibao je na društvenim mrežama isticao kapacitete za precizne napade i blokadu Tajavana, uz haštag "Šta Kina kaže, Kina uradi".
Kineski štap i šargarepa
Posle vojnog spektakla kineske vojske, opcije da Peking pridobije Tajvan su sužene, budući da bi prikaz vojne moći mogao produbiti sumnje na Tajvanu da ikada može postići mirno i trajno rešenje s Komunističkom partijom Kine, posebno dok je Si Đinping njen lider, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times)
Si je pokazao da je spreman da izvadi zastrašujući vojni štap. Ipak, vežbe osmišljene da odvrate Tajvan od daljeg udaljavanja od Pekinga, takođe su pokazale koliko malo političkih šargarepa Kina ima, ukazuje list, dodajući da bi prikaz kineske vojne moći mogao da obeshrabri druge zapadne političare da se ugledaju na Pelosi.
S nastavkom pritisaka, političke šargarepe koje je Kina koristila da privuče Tajvan ka ujedinjenju mogu imati još manju težinu, ističe list, dodajući da je ranije u vreme boljih odnosa, Kina prihvatila tajvanske investicije, poljoprivredne proizvode i zabavljače.
Tajvanom nikada nije vladala Komunistička partija, premda Peking smatra da je ostrvo istorijski i legalno deo kineske teritorije. Kineske nacionalističke snage koje su pobegle na Tajvan 1949. posle poraza u građanskom ratu takođe su dugo tvrdile da je ostrvo deo šire Kine kojom su vladale.
Ipak, otkako se na Tajvanu 90-ih razvila demokratija, sve veći broj njegovih stanovnika za sebe smatra da ima bitno različite vrednosti i kulturu u odnosu na Narodnu Republiku Kinu i taj politički skepticizam prema autoritarnoj Kini je opstao, pa čak i produbljen, kako su se povećavale ekonomske veze Tajvana s kopnenom Kinom.
Od kasnih 70-ih pokušavali su da nagovore Tajvan da prihvati ujedinjenje pod okvirom "jedna zemlja, dva sistema" s autonomijom u zakonima, veri, ekonomskoj politici i drugim oblastima sve dok ostrvo prihvata kineski suverenitet. Međutim, na sve više demokratskom Tajvanu, malo ko sebe vidi kao ponosne građane Kine i podrška predlozima Pekinga dodatno je smanjena posle 2020, kada je Kina uvela ograničenja Hongkongu, narušavajući slobode koje su bivšoj britanskoj koloniji obećane u tamošnjoj verzije okvira "jedna zemlja, dva sistema".
Ankete na Tajvanu pokazuju da vrlo malo njegovih stanovnika želi ujedinjenje pod uslovima Kine. U poslednjem istraživanju javnog mnjenja Nacionalnog univerziteta Čengči, 1,3 odsto ispitanika je reklo da je za što pre ujedinjenje, 5,1 odsto je želelo nezavisnost što je pre moguće, dok su ostali uglavnom rekli da žele neku verziju dvosmislenog statusa kvoa.
Izazovi bitke oko vrednosti
Obustava saradnje Kine sa SAD u nekoliko ključnih oblasti, uključujući klimatske promene, vojne pregovore i napore u borbi protiv međunarodnog kriminala, "označava novu najnižu tačku u strateškom odnosu koji definiše naše vreme", ocenjuje BBC.
Konsenzus do pre samo nekoliko godina bio je da SAD kao postojeća supersila treba da izgrade jake trgovinske i investicione veze s Kinom kao novom silom, posle čega bi ideološke razlike izbledele.
Umesto toga, ističe britanski javni servis, iako je Kina zaista postala svetska fabrika duboko integrisana u globalne lance snabdevanja, na domaćem planu je sve autoritarnija, dok je na međunarodnoj sceni sve agresivnija.
Na primer, poseta Tajvanu 1997. tadašnjeg predsednika Predstavničkog doma SAD Njuta Gingriča (Newt Gingrich) naišla je na malo protivljenja. Sada su posle posete Pelosi ispaljeni projektili, kako navodi BBC, iznad demokratije i njenih 24 miliona ljudi čiji apetit za kinesku viziju ujedinjenja sve više opada kako je ona sve autoritarnija.
Pelosi je Kini možda dala izgovor, ali promene u ponašanju Kine već su bile u toku, ističe BBC, i ukazuje da je bitka oko vrednosti ponovo u centru pažnje, dok će se izazovi koje ona predstavlja za postojeći globalni poredak verovatno samo povećati.
Facebook Forum