Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je može li opstati takozvano čelično prijateljstvo između Srbije i Kine nakon dolaska nove američke administracije kojoj je Kina neprijatelj broj jedan.
Sagovornici su bili Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, i Dimitrije Milić, programski direktor nevladine organizacije Novi treći put.
Bilo je reči o tome kolika je zavisnost Srbije od Kine, koliko Srbiju obavezuje izjava koju su maja prošle godine potpisali predsednici Si Đinping i Vučić o tome da će dve zemlje izgraditi zajednicu sa zajedničkom budućnošću, da li se Vučić, koji očekuje podršku Trumpove administracije oko Kosova, nada da istovremeno može zadržati najbolje odnose Kinom i mogu li mu u tome pomoći Trumpov saradnik Richard Grenel sa kojim ima odlične odnose i Trumpov zet Jared Kushner koji gradi luksuzni hotelski kompleks usred Beograda pod veoma povoljnim uslovima.
Razgovaralo se i o tome kakvu će politiku Trumpova administracija voditi prema Balkanu, da li bi se Vučić, ukoliko dođe do velike konfrontacije između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, morao definitivno opredeliti za jednu stranu, kao i o tome kada se mogu očekivati prvi signali kakav će biti stav Trumpove administracije prema Srbiji i njenoj vezanosti za Kinu.
Omer Karabeg: Koliko "čelično prijateljstvo" koje se stalno naglašava u odnosima Srbije i Kine, vezuje Srbiju za Kinu, koliko je čini zavisnom od Kine?
Igor Bandović: Sudeći po onome što vidimo u poslednjih nekoliko godina, rekao bih od pandemije, zavisnost je velika pre svega kada je reč o infrastrukturnim projektima. Kina nudi jeftine kredite i grantove i Srbija ih koristi u velikoj meri.
Dimitrije Milić: Postoji više elemenata zavisnosti. Kada se radi o investicijama definitivno postoji zavisnost, pre svega kad je reč o kineskim investicijama u automobilsku industriju u trenutku kada stagniraju investicije iz Evropske unije, prvenstveno iz Nemačke koja je u ekonomskoj krizi.
Značajno je i kreditiranje infrastrukturnih projekata od puteva do železnice.
Što se tiče trgovine, evidentno je da sve više raste uvoz iz Kine, naročito nakon potpisivanja ugovora o slobodnoj trgovini između dve zemlje. Srbije u Kinu uglavnom izvozi rude koje iskopavaju kineske kompanije stacionirane u Srbiji.
Zajednička srpsko-kineska budućnost
Omer Karabeg: Odnosi Srbije sa Kinom su više od strateškog partnerstva. Maja prošle godine, prilikom posete kineskog predsednika Srbiji, Si Đinping i Aleksandar Vučić potpisali su izjavu da će dve zemlje izgraditi zajednicu sa zajedničkom budućnošću. Da li je to samo floskula ili to obavezuje Srbiju da sledi Kinu i u politici?
Igor Bandović: Mislim da je stvar malo drugačija. Srbija u stvari traži podršku Kine. To se odnosi pre svega na pitanje Kosova. Srbija računa da će Kina, kao stalni član Saveta bezbednosti, uz Rusiju odigrati važnu ulogu u sprečavanju da Kosovo dobije članstvo u Ujedinjenim nacijama.
Treba imati u vidu da su tokom posete kineskog predsednika potpisani sporazumi ne samo o ekonomskoj saradnji, nego i o kulturnoj, medijskoj i saradnji u drugim oblastima.
Po mom mišljenju ta saradnja se tiče i društvenog uređenja, odnosno modela vladanja koji može biti problematičan ne samo prodemokratskim snagama u Srbiji nego i mnogim članicama Evropske unije s obzirom da je Srbija kandidat za članstvo u Uniji.
Vrlo je zanimljivo da je jedan od sporazuma, koji je potpisan tokom posete Si Đinpinga, bio i Sporazum o ekstradiciji između Srbije i Kine tako da, recimo, predstavnici Tajvana ne dolaze u Srbiju bojeći se ekstradicije.
To je, rekao bih, mnogo viši nivo saradnje između Kine i Srbije, nego što je bio ranije.
Ne treba zaboraviti da su članovi Srpske napredne stranke išli na kongres Komunističke partije Kine ne samo da bi se upoznali sa ekonomskim čudom Kine, nego i sa načinom na koji vlada Komunistička partija Kine.
Dimitrije Milić: Kina ima veliku ekonomsku moć, ali se ona u potpunosti ne preliva u političku moć.
Zbog toga Kina kroz različite inicijative pokušava da nađe partnere.
Što se tiče Evrope, sa izuzetkom Mađarske, Kina nije imala previše saveznika, pa ih je pronalazila gde može i Srbija se pokazala kao jedna od takvih država.
Međutim, Kina nije previše glasna kada se radi o kosovskom pitanju što je Srbiji vrlo bitno.
S druge strane, Srbija pravi značajne ustupke Kini kao što je izjava o nedvosmislenoj podršci politici Komunističke partije Kine prema Tajvanu što je u suprotnosti sa međunarodnom konsenzusom koga se većina država u svetu pridržava.
Ako može Mađarska...
Omer Karabeg: Za američkog predsednika Trumpa, Kina je trgovinski i geopolitički neprijatelj broj jedan. Predsednik Srbije Vučić želi da razvija dobre odnose sa Amerikom i računa na podršku Trumpove administracije posebno oko Kosova. Da li se on nada da će Trumpova administracija tolerisati “čelično prijateljstvo” između Srbije i Kine kao što je tolerisala Bidenova administracija?
Igor Bandović: Vučić je tokom 12 godina vlasti uspeo da u svojoj politici pomiri mnogo kontradiktornih politika susednih, regionalnih i svetskih sila i da ih okrene u svoju korist tako da sam siguran da će to pokušati da uradi i sada.
Međutim, za razliku od Bidenove administracije Trumpova administracija je mnogo agresivnija u nastupu prema svima koje smatra svojim protivnicima.
Setimo se da je u onom čuvenom Washingtonskom sporazumu, koji je Vučić potpisao za vreme Trumpovog prvog mandata, bio eksplicitan zahtev da Srbija prestane da koristi kineske kamere tako da nisam siguran da će bliski odnosi Srbije sa Kinom naići na razumevanje nove američke administracije.
Inače, i Kina, i Rusija, i Amerike, pa čak i jednim delom i Evropska unija, dale su do znanja da neće dozvoliti nikakvu nasilnu promenu vlasti u Srbiji čime je u stvari rečeno da oni i dalje u aktuelnoj vlasti vide partnera i saveznika.
Da li će se to promeniti što se tiče Amerike?
Mislim da to ne zavisi od Srbije nego od odnosa Amerike i Kine i od eventualnih bitaka koje između njih predstoje.
Dimitrije Milić: Mislim da je važno posmatrati kakav će biti Trumpov odnos prema saradnji Mađarske sa Kinom s obzirom da je Viktor Organ sebe uspešno kandidovao kao političara koji se Trumpu sviđa. Međutim, bez obzira na Orbanove prijateljske odnose sa Trumpom intenziviraju se kineske investicije u Mađarskoj.
Kineski proizvođač baterija CATL, najveći kompanija te vrste na svetu, otvoriće veliku fabriku u mađarskom Debrecinu i to će biti najveća strana investicija u istoriji Mađarske.
Najveći konkurent američkoj Tesli kineski BYD otvoriće prvu evropsku fabriku električnih automobila u Segedinu.
Ako Trumpova administracija ne bude reagovala u slučaju Mađarske, onda je veliko pitanje kako će reagovati u slučaju Srbije mada Mađarska, koja ima jaču privredu i koja je članica i NATO pakta i Evropske unije, može više da ponudi Americi nego Srbija.
U svakom slučaju SAD ne gledaju blagonaklono na povezivanje Srbije sa Kinom s obzirom na to da, naročito najuži Trumpovi krugovi, vide u njoj najvećeg rivala.
Dođeš mi, dođem ti
Omer Karabeg: Da li Vučiću mogu pomoći da zadrži prijateljstvo sa Kinom Richard Grenel sa kojim on ima dobre odnose, Trumpov zet Jared Kushner koji gradi luksuzni hotelski kompleks usred Beograda pod izuzetno povoljnim uslovima ili Rod Blagojevich za koga se govori da će biti novi američki ambasador u Beogradu i koji je nedavno prilikom posete Srbiji s najvećim pohvalama govorio o Vučiću i sadašnjoj vlasti u Srbiji?
Igor Bandović: O tome se dosta govori u Srbiji. Predsednik Vučić nastoji da ostavi utisak da ima ljude na ključnim mestima u novoj američkoj administraciji.
Uostalom, jako se radovao dolasku Trumpa na vlast zato što u velikoj meri deli vrednosti Trumpove administracije i narativ o pravljenju takozvane patriotske Evrope. Međutim, postavlja se pitanje u kojoj meri su ljudi, koje ste pomenuli, bitni u američkoj administraciji.
Recimo, Rod Blagojevich, bivši senator, koji je inače optužen za krivično delo korupcije i koji je pomilovan od strane Trumpa, prvo je izjavio da će biti ambasador u Beogradu, pa je onda to demantovao.
Richard Grenel je privremeno postavljen na mesto direktora Kenedy centra iako se u jednom trenutku pričalo da će da bude i državni sekretar.
Što se tiče Kushnera, mislim da je tu reč pre svega o biznisu. Vučić u spoljnoj politici praktikuje neku vrstu transakcionih odnosa - što bi se narodski reklo dođeš mi, dođem ti - gde pokušava da raznim koncesijama obezbedi benevolentni odnos neke sile prema njemu.
Kako će Kina na to gledati? Ja mislim da to Kini ne predstavlja problem.
Kina se prema spoljnoj politici Srbije ponaša uzdržano. Za razliku od Rusije, Kina nikada nije rekla da Srbija ne treba da bude deo Evropske unije ili nešto slično.
Oni ne pokazuju svoju političku agendu. Kažu da ovde ulažu jer ima je Srbija kao deo Evrope važna u njihovom globalnom projektu. Poslovi koje Vučić ima sa Trumpovim ljudima neće uticati na odnos Kine prema Srbiji.
Dimitrije Milić: Grenel, Blagojevich i Kushner nisu ličnosti koje su previše visoko pozicionirane kada bismo gledali njihove nominalne funkcije. Ali ako uzmemo u obzir Trumpov način rada koji se dosta bazira na ličnim odnosima, onda može imati uticaja povezivanje sa njemu bliskim ljudima koji administrativno gledano nisu visoko pozicionirani kao što je, recimo Jared Kushner koji mu je blizak zbog privatnih odnosa.
Naravno, veliko je pitanje koliko uticaja mogu imati ti ljudi s obzirom na veličinu Srbije koja u globalnoj slagalici nije previše relevantna država.
Ali zbog kineskog i ruskog uticaja ona svakako može da bude interesantna zapadnim državama.
Omer Karabeg: Pomenuli ste Orbana koji je u prijateljskim odnosima sa Trumpom. Da li bi on mogao da pomogne Vučiću da uspostavi dobre odnose sa Trumovom administracijom, a da istovremeno zadrži bliske odnose sa Kinom?
Dimitrije Milić: Rekao sam da je vrlo važno pratiti na koji način će se američka politika odnositi prema intenzivnoj saradnji koju Mađarska ima sa vlastima u Kini ne samo u ekonomiji, koju sam spomenuo, već i u obrazovnoj i naučnoj sferi.
U tom pogledu od svih evropskih zemalja najsličnija joj je Srbija.
Slučaj Tajvan
Omer Karabeg: Da li bi se Vučić mogao naći u vrlo teškoj situaciji ako dođe do velikog zaoštravanja između Kine i Sjedinjenih Američkih država, recimo, oko Tajvana? Tada bi Peking i Vašington tražili od zemalja, koje smatraju saveznicima, da se opredele.
Igor Bandović: Mislim da sada najveća opasnost za Vučićevu vlast dolazi od moguće konsolidacije Evrope posle smene vlasti u Washingtonu i posle onoga što se ovih dana dogodilo na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji kada je potpredsednik SAD-a Vance praktično doveo u pitanje evropski način vladanja i evropsku demokratiju.
Evropa shvata da više ne može da računa na svog transatlantskog saveznika, kao što je to bilo puno decenija unazad, i okreće se sebi. Međutim, dokle god u Kini i Rusiji postoji model vladanja, koji je blizak Vučićevom, mislim da za njega ne postoji opasnost.
Dimitrije Milić: Mislim da je za Vučićevu vlast mnogo veću opasnost predstavljala situacija sa ratom u Ukrajini. Ako tada nije bilo većeg pritiska na Beograd da uvede sankcije Rusiji i da se direktno opredeli u ratnom sukobu između Rusije i Ukrajine, onda je mnogo manja verovatnoća da bi mu situacija sa Tajvanom mogla da inicira veće probleme.
Inače Srbija je izbegla veći pritisak da uvede sankcije Rusiji dobrim delom zbog toga što je iz Srbije dosta naoružanja otišlo u Ukrajinu, prvenstveno granata koje su bile deficitarne ukrajinskoj vojsci.
Sredinom prošle godine Finacial Times je pisao da je oko 800 miliona evra vrednih granata otišlo iz Srbije u Ukrajinu.
Što se tiče pitanja Kine i Tajvana, Trumpova pozicija je nejasna u njegovom drugom mandatu. U prvom mandatu stajao je čvrsto u odbrani Tajvana, ali je nekim izjavama tokom kampanje za drugi predsednički mandat dosta relativizirao problem Tajvana.
Govorio je da je Tajvan iskoristio Ameriku u pogledu tehnologije mikročipova, a nedavno je izjavio da razmatra uvođenje carina Tajvanu. Videćemo kako će se njegov odnos prema Tajvanu dalje razvijati.
Sve u svemu, ako Aleksandar Vučić nije pretrpeo štetu zbog rata u Ukrajini, mislim da je mnogo manja verovatnoća bi ga ugrozila hipotetička invazija Kine na Tajvan.
Amerika i Balkan
Omer Karabeg: Do sada još nije bilo naznaka kakav će stav Trumpova administracija zauzeti prema "čeličnom prijateljstvu" između Srbije i Kine. Mislite li da ćemo uskoro dobiti prve signale?
Igor Bandović: Mislim da to zavisi u velikoj meri od toga koliko će se Trumpova administracija aktivno uključiti u ono što se danas dešava na Balkanu, pre svega u Srbiji.
Ukoliko se to desi, to bi bilo deo jedne velike strategije Amerike da se bori s Kinom na svakom koraku, na svakom delu planete.
Ali, to još uvek ne znamo.
Veliko je pitanje kakvu će politiku Amerika formulisati prema Balkanu i šta će joj biti značajno na Balkanu.
Ukoliko to bude sveobuhvatna politika kakva je bila formulisana ranije da Evropa bude jedinstvena i slobodna, onda će to predstavljati neku vrstu borbe Amerike i Kine na Balkanu.
Ukoliko Balkan bude nevažno područje, onda će angažman Amerike zavisti od toga u kojoj meri će lokalni akteri, pre svega Vučić, uspeti da je uvuku u rešavanje balkanskih problema.
Dimitrije Milić: Mislim da tih signala neće biti, dok ne vidimo obrise američke ekonomske strategije prema Kini. Videli smo da je Trump uveo 10 posto dodatnih carina na uvoz robe iz Kine, ali to je jedna načelna mera s obzirom na to da su odložene carine od 25 posto Kanadi i Meksiku.
Trebalo bi podsetiti da je u prvom mandatu Donald Trump uveo sveobuhvatne carine tek 2018. iako je stupio na dužnost u januaru 2017.
Trebalo mu je otprilike godinu i po dana da definiše kako će izgledati taj vid konfrontacije sa Kinom i u kojim sve oblastima.
Iako danas Trump ima jasnije planove, još uvek ne vidimo previše naznaka njegove strateške politike prema Kini.
A kamoli prema zemljama koje imaju saradnju sa Kinom.