Oko 250 demonstranata je uhapšeno u Hong Kongu u sredu u nastojanju policije da suzbije proteste protiv predloga zakona o nacionalnoj bezbednosti kojim se zabranjuje izdaja, subverzija, pobuna i strano mešanje nakon višemesečnih masovnih, često nasilnih prodemokratskih protesta prošle godine.
Predsednik SAD Donald Tramp je upozorio da će njegova zemlja reagovati u slučaju usvajanja pomenutih zakona, nakon što je kineski lider Si Đinping izjavio da se armija mora pripremiti za oružane sukobe. Kao moguće mere Vašingtona pominju se sankcije i ukidanje povlašćenog statusa Hong Konga u trgovini sa SAD-om.
Kazne za vređanje kineske himne
Policija je prethodno upotrebila suzavac protiv prodemokratskih demonstranata okupljenih ispred parlamenta koji su protestovali protiv predloga zakona kojim se kriminalizuje nepoštovanje kineske himne “Marš dobrovoljaca”.
Naime, na javnim manifestacijama u Hong Kongu kineska himna je često izviždana, što izaziva frustraciju zvaničnog Pekinga. Druga poluatonomna kineska teritorija Makau je usvojila istovetni zakon prošle godine, ali je u Hong Kongu to odloženo zbog masovnih protesta povodom zakona o ekstradiciji.
Kineske vlasti negiraju da će pomenutim aktom biti ugrožene slobode, te da će se primenjivati samo ako neko javno i sračunato uvredi nacionalnu himnu.
Ovim zakonom se predviđa novčana kazna od 5.850 evra i zatvor do tri godine.
Mogućnost delovanja kineskih agenata u Hong Kongu
Mediji u Hong Kongu su objavili u sredu da je zvanični Peking proširio opseg zakona o nacionalnoj sigurnosti. “Advokati iz kontinentalnog dela Kine, koji imaju isustva sa ovim slučajevima u prošlosti, ističu da pomenute promene omogućavaju da pod udar zakona dođu ne samo pojedinci već i organizacije,” prenosi Radio Televizija Hong Konga.
Prema jednoj od odredbi, kineski tajni agenti će moći da deluju u Hong Kongu, zbog čega postoji bojazan od obračuna sa disidentima, prenosi Gardijan.
Čelnica Vlade u Hong Kongu Keri Lam (Carrie Lam) je izjavila da gradske vlasti nisu bile u stanju da usvoje ovaj zakon 23 godine i da je malo verovatno da će to moći u budućnosti. Zbog toga pomenute akte donose centralne institucije u Pekingu.
Ona je pohvalila predlog zakona izbegavajući da odgovori na više puta ponovljeno pitanje novinara da li će biti primenjen retroaktivno čega se boje učesnici prošlogodišnjih protesta.
Si: Vojska da se pripremi za oružane sukobe
Predsednik Kine Si Đinping je izjavio da se armija mora pripremiti za oružane sukobe.
“Nužno je pojačati pripreme za oružanu borbu, fleksibilno obavljati vojnu obuku i povećati sposobnost za vršenje vojnih misija,” izjavio je Si ne pominjući Hong Kong.
Međutim, njegov komentar je usledio samo dan nakon što je komandant garnizona kineske armije u Hong Kongu, koji ima 10 hiljada vojnika, izjavio da su njegove trupe spremne da “zaštite” kineski suverenitet u gradu i podrže zakone o nacionalnoj bezbednosti.
SAD ukidaju specijalni trgovinski status za Hong Kong
Ubrzo posle izjave kineskog lidera, oglasio se predsednik SAD Donald Tramp upozoravajući da će preduzeti mere u slučaju usvajanja pomenutih zakona.
On nije precizirao da li to uključuje sankcije ili promenu specijalnog statusa koji Hong Kong uživa u trgovini sa SAD-om, ali je istakao da “nešto sada radimo”.
“Mislim da će vam biti veoma zanimljivo, ali neću o tome da danas govorim, već za nekoliko dana”. Dodao je da će mere biti objavljene “pre kraja ove sedmice”.
Njegov portparol Kelij Mekeneni (Kayleigh McEnany) je izjavio da je predsednik “nezadovoljan”, te da je “teško zamisliti kako Hong Kong može ostati finansijsko središte ukoliko Kina preuzme potpunu vlast”.
Gro stranih investicija i kapitala u Kinu stiže preko Hong Konga.
Kongres SAD će do kraja ovog meseca doneti odluku da li je Hong Kong dovoljno autonoman u odnosu na Peking što bi opravdalo zadržavanje njegovog specijalnog trgovinskog statusa.
Državni sekretar Majk (Mike) Pompeo je izjavio da bi usvajanje zakona o nacionalnoj bezbednosti “neizbežno uticalo na našu procenu”, a mnogi kongresmeni predlažu uvođenje sankcija protiv zvaničnika u Pekingu i Hong Kongu odgovorne za donošenje pomenutog akta.
Protesti u svetu
Više od 200 parlamentaraca i političara iz 20-tak zemalja potpisalo je prošle sedmice otvoreno pismo u kome osuđuje zakone koje je predložila Kina kao “sveobuhvatni napad na autonomiju grada, vladavinu prava i temeljne slobode”.
Jedan od potpisnika Kris Paten (Chris Patten), poslednji britanski guverner Hong Konga, kazao je za CNN da “Komunistička partija Kine, koja je prekršila svoju reč u slučaju mnogih međunarodnih sporazuma, dovela je u pitanje ugovor koji je sklopila sa Velikom Britanijom, a koji je verifikovan u Ujedinjenim nacijama – o zaštiti visokog nivoa autonomije u Hong Kongu 50 godina računajući nakon 1997. Sada jednostavno raskida taj sporazum,” kazao je Paten.
Pomenuti ugovor je sklopljen 1984. godine. Hong Kong je bio britanska kolonija od 1841. nakon Prvog opijumskog rata u kome je kineska armija poražena od britanske. Britanija je 1898. sa tadašnjom kineskom dinastijom sklopila ugovor o zakupu Hong Konga na 99 godina.
Peking: Hong Kong 'pukotina' u odbrani
S druge strane, zvanični Peking navodi da je usvajanje zakona nužno da bi se sprečili protesti poput prošlogodišnjih, kada su vlasti u Hong Kongu bile primorane da odustanu od predloga zakona koji je omogućavao ekstradiciju optuženih kineskim sudovima.
Tada je Peking optužio “strane snage” koje su podsticale ili predvodile demonstracije, a sada navodi da je zbog nepostojanja zakona o nacionalnoj bezbednosti Hong Konga “pukotina” u kineskoj odbrani.
Novi zakon koji će, kako se očekuje biti usvojen 4. juna istoga dana kada su 1989. godine ugušene studentske demonstracije na Tjenamenu, zaobići će Zakonodavni savet Hong Konga u kojem uglavnom sede pristalice Pekinga koje su podržale ovu meru.
Kraj formule 'jedna zemlja, dva sistema'?
Međutim, mnogi stanovnici Hong Konga, poslovni krugovi i zapadne države se pribojavaju da će pomenutim zakonom biti okončan specijalni status ove teritorije, zbog čega je u nedelju protestovao veliki broj građana ovog grada uprkos zabrani javnog okupljanja zbog korona virusa.
Namera Kine da ojača svoj uticaj u Hong Kongu pojačala je zabrinutost da će na taj način odustati od politike “jedna zemlja, dva sistema”.
Ta formula je primenjena od preuzimanja Hong Konga 1997. i garantovala je ovom gradu široke slobode koje ne postoje u kontinentalnom delu Kine.
Situacija oko Hong Konga se zaoštrava u trenutku kada se SAD i Kina sukobljavaju na više frontova – od spora oko izbijanja korona virusa i geopolitičkih razmirica do trgovine i tehnologije.
Oživljavanje Kine
Dok se veći deo sveta i dalje oporavlja od pandemije korona virusa, Kina demonstrira svoju moć u Hong Kongu, Južnokineskom moru, na granici sa Indijom, te pojačava retoriku prema Tajvanu i SAD, navodi CNN.
Možda je globalna pozicija Kine bila uzdrmana zbog rasprostranjenog mišljenja da nije blagovremeno reagovala na pojavu korona virusa, te da je odgovorna za njegovo širenje u svetu. Međutim, sa normalizacijom života, Kina takođe uviđa da je u prednosti u odnosu na ostatak čovečanstva koji još uvek trpi posledice krize.
To Kini omogućava da sledi dugo željeni cilj – oživljavanje nacije i zauzimanje mesta za koje smatra da joj sa pravom pripada kao globalnoj supersili, zaključuje CNN.
Facebook Forum