Nova studija pokazala je da je Peking povećao davanje kredita pomoći zemljama koje su se zadužile u okviru kineske Inicijative pojas i put, otkrivajući probleme u tom transnacionalnom infrastrukturnom projektu kineskog lidera Si Đinpinga.
Nivoom pomoći zaduženim zemljama Kina se pojavljuje kao novi kreditor uz velike međunarodne institucije, istovremeno vezujući čvršće uz sebe druge zemlje i jačajući globalnu ulogu svoje valute, pišu svetski mediji.
Kineski novac nije jeftin
Kina je značajno povećavala davanje kredita za spasavanje zaduženih država pošto je njena Inicijativa pojas i put posrnula posle niza otpisa dugova, projekata opterećenih skandalima i optužbi za korupciju, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times) povodom studije istraživača Eiddata (AidData), Svetske banke (World Bank), Harvard Kenedi škole (Harvard Kennedy School) i Kil instituta za svetsku ekonomiju (Kiel Institute for the World Economy).
Studija objavljena u utorak, 28. marta, za koju britanski list navodi da je prvi pokušaj da se ustanove ukupni zajmovi Kine za pomoć na globalnom, pokazuje da je Kina dala 104 milijarde dolara zajmova za spasavanje zemljama u razvoju između 2019. i kraja 2021, pri čemu je taj iznos skoro jednak nivou kredita za spasavanje koje je Peking dao u prethodne dve decenije.
Između 2000. i kraja 2021. Kina je izvela 128 takozvanih operacija spasavanja u 22 zemlje dužnika u ukupnoj vrednosti od 240 milijardi dolara. Neke od 22 zemlje kojima je Kina dala zajmove za spasavanje — uključujući Argentinu, Belorusiju, Ekvador, Egipat, Laos, Mongoliju, Pakistan, Surinam, Šri Lanku, Tursku, Ukrajinu i Venecuelu — takođe su dobili pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Međutim, ukazuje Fajnenšl tajms, postoje velike razlike između programa MMF-a i kineske pomoći. Jedna je da kineski novac nije jeftin – u studiji se navodi da uobičajen zajam za spasavanje MMF-a dolazi s kamatom od dva odsto, dok je prosečna kamatna stopa vezana za kineski zajam za spasavanje pet odsto.
Peking takođe ne nudi spasavanje svim dužnicima iz Inicijative pojas i put koji su u nevolji. Za zemlje koje su dobile veće zajmove u okviru te inicijative i koje predstavljaju veći rizik za kineske banke, veća je i verovatnoća da će dobiti hitnu pomoć Kine.
Kineske pozajmice imaju dva oblika. Prvi je putem takozvanog "svop sporazuma" u kojem Narodna banka Kine isplaćuje juane u zamenu za domaću valutu. Na ovaj način isplaćeno je oko 170 milijardi dolara. Drugi je kroz direktnu podršku platnom bilansu, sa 70 milijardi dolara koji dolaze uglavnom od državnih kineskih banaka.
Inicijativa pojas i put je najveći svetski transnacionalni infrastrukturni program. Međutim, kako ističe Fajnenšl tajms, nagli rast zajmova za spasavanje zaduženih zemlja otkriva nedostatke u, kako je to kineski lider Si Đinping nazvao, "projektu veka".
Jedno pitanje prema autorima studije jeste zašto su kineski kreditori otišli u mnoge zemlje za koje se pokazalo da imaju posebno ozbiljne probleme. Drugi nedostaci, kako se navodi u studiji, proizilaze iz nedostatka studija izvodljivosti i opšteg nedostatka transparentnosti projekata u okviru te inicijative.
'Spasavanje na pojasu i putu'
S problemima u vraćanju kredita i zastojima u postojećim projektima, pozajmice za nove projekte u okviru Inicijative pojas i put su manje-više obustavljene, dok kineski zvaničnici revidiraju problematični program kako bi smanjili njegov obim i pooštrili kriterijume za potencijalne investicije, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Takođe, usled poteškoća zaduženih zemalja u otplati zajmova kineski zajmodavci su poslednjih godina pomerili taktiku ka vraćanju starih kredita, reviziji uslova otplate i davanju više kredita da bi se sprečili bankroti, navodi američki list i ocenjuje da je rast kineske podrške zemljama zaduženim u okviru Pojasa i puta naglasio obim problema loših infrastrukturnih zajmova iz Pekinga.
Razmere kineske često neprozirne pomoći zaduženim zemljama iz Inicijative pojas i put znači i da je Peking praktično uspostavio novi sistem za međunarodne zajmove spasavanja pored Međunarodnog monetarnog fonda i drugih zapadnih institucija, navodi se u studiji.
Istraživači kažu da spremnost Kine da više pozajmljuje zemljama u problemima nosi opasnost da se produže njihove poteškoće izbegavanjem bolnih ekonomskih reformi, dok netransparentni uslovi kineskih kredita takođe rizikuju da otežaju napore za otplatu duga tako što će zamagliti pravo finansijsko zdravlje tih zemalja.
Finansijska pomoć iz Kine, koju autori studije opisuju "spasavanje na pojasu i putu", stalno je rasla poslednjih godina kako su se pogoršavali dužnički problemi zemlja s niskim i srednjim prihodima.
Kineska hitna podrška zaduženim zemljama dostigla je 40 milijardi dolara u 2021, što je povećanje od 32 odsto u odnosu na 2020. i više od 40 puta više od slične pomoći dodeljene 2011.
Kroz mrežu svop sporazuma (sporazuma o zameni valuta), Narodna banka Kine je ublažila nevolje zaduženim zemljama omogućavajući njihovim centralnim bankama da povećaju svoje devizne rezerve u juanima.
Svop sporazumi, koji omogućavaju nekoj centralnoj banci da zameni svoju valutu za ekvivalentnu sumu u drugoj valuti, obično se poništavaju posle nekoliko meseci, ali ih je u mnogim slučajevima Narodna banka Kine ponavljala više puta, navode autori izveštaja.
Narodna banka Kine kaže da je cilj njenih svop linija da se olakša trgovinu i omogući drugim zemljama da koriste kineski juan na međunarodnom nivou, dok autori studije kažu da je mreža svop linija kineske centralne banke "sve važnije sredstvo za upravljanje krizama u inostranstvu".
Uloga kineskog juana
Od kraja Drugog svetskog rata, MMF i SAD su bili su glavni svetski zajmodavci s velikim uticajem na globalnu ekonomiju, ali sada se Kina pojavila kao poslednje pribežište za pomoć zemljama opterećenim dugovima, piše Njujork tajms (The New York Times).
Iako Kina još nije na nivou MMF-u, ona ga brzo sustiže. Kina je 2021. godine, prema novoj studiji, dala 40,5 milijardi dolara zajmova zemljama u nevolji, dok je 2014. dala 10 milijardi dolara, a 2010. ništa. S druge strane, MMF je 2011. zemljama u finansijskim problemima pozajmio 68,6 milijardi dolara, što je na nivou poslednjih godina osim 2020. na početku pandemije.
Kina je takođe umnogome zamenila SAD u spasavanju zaduženih zemalja s niskim i srednjim prihodima. Poslednji veći zajam iz SAD za spasavanje zemlji sa srednjim prihodima bio je kredit od 1,5 milijardi dolara Urugvaju 2002. Federalne rezerve i dalje pružaju kratkoročno finansiranje drugim industrijalizovanim zemljama kada im zatrebaju dolari na nekoliko dana ili nedelja.
Pojava Kine kao velikog zajmodavca odražava i njen status ekonomske supersile u vreme globalne slabosti, ocenjuje Njujork tajms, ukazujući da se desetine zemalja muče s otplatom dugova, u vreme kad usporavanja ekonomije i rast kamatnih stopa gura mnoge zemlje na ivicu bankrota.
Ta nova uloga Pekinga je, kako piše njujorški list, rezultat decenije stare Inicijative pojas i put, koju je Si Đinping pokrenuo za razvoj geopolitičkih i diplomatskih veza, pozajmljujući 900 milijardi dolara u 151 zemlji s nižim prihodima širom sveta, uglavnom za izgradnju autoputeva, mostova, hidroelektrana i druge infrastrukture.
Za razliku od mnogih zajmodavaca zemljama u razvoju, kineske državne finansijske institucije uglavnom su davale zajmove po promenjivim stopama i otplate za mnoge od ovih zajmova su se udvostručile u protekloj godini, čime su mnoge zemlje stavljene u tešku finansijsku poziciju. Kina, krivi američku centralnu banku da vrši pritisak na druge zemlje povećanjem kamatnih stopa.
Kineski krediti pomoći skoro su u potpunosti otišli u zemlje sa srednjim prihodima koje duguju mnogo novca kineskim bankama koje kontroliše država, navodi Njujork tajms, dodajući da se kineske državne banke suočavaju s gubicima ako ih Peking ne spase, ali bi mogle profitirati ako te zemlje budu u stanju da otplaćuju dug.
Uz to više od 90 odsto kineskih zajmova pomoći 2021. bilo je u juanu, čime, kako navodi list, Peking nastavlja napore da ograniči oslanjanje na američki dolar kao globalne valute. Kada pozajmljuju juan od kineske centralne banke koristeći svop sporazume, zadužene zemlje tada drže juane u svojim rezervama dok troše svoje dolare za otplatu spoljnih dugova i neke zemlje, poput Mongolije, sada drže veliki deo svojih deviznih rezervi u juanu.
Time se zemlje čvršće povezuju s Kinom, pošto se juani teško troše osim za kupovinu kineske robe i usluga, ističe Njujork tajms i ukazuje da su Si i ruski predsednik Vladimir Putin na nedavnom sastanku saglasili da će više trgovinskih i drugih komercijalnih veza njihovih zemalja biti povezano s juanom.
Kina odgovara da nikoga ne tera da uzima njen novac
Na kritike iz studije da se svop linijama veštački povećavaju devizne rezerve centralnih banaka drugih zemalja, kao i da su kineski krediti za spasavanje "neprozirni i nekoordinisani", Vlada u Pekingu odgovara da njene investicije u inostranstvu funkcionišu na "principu otvorenosti i transparentnosti", ukazuje Rojters (Reuters).
Bivša glavna ekonomistkinja Svetske banke i jedna od autorka studije Karmen Rajnhart (Carmen Reinhart) rekla je da Kina pokušava da spase sopstvene banke i da se zato upustila u rizičan posao međunarodnog kreditiranja za spasavanje.
U odgovoru na navode iz studije portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je da se Kina ponaša u skladu s tržišnim zakonima i međunarodnim pravilima.
"(Kina) poštuje volju relevantnih zemalja, nikada nije primorala nijednu stranu da pozajmljuje novac, nikada nije primorala nijednu zemlju da plati, neće stavljati nikakve političke uslove na ugovore o zajmu i ne traži bilo kakav politički interes", rekao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova.
Facebook Forum