Uprkos nastojanju Kine da se prikaže mirotvorac neutralan u ratu u Ukrajini, plan Pekinga za okončanje sukoba naišao je na sumnje na Zapadu.
Naime, plan Kine se nije distancirao od Moskve niti osudio invaziju koju je pre godinu dana naredio ruski predsednik Vladimir Putin, pišu svetski mediji.
Ratno zbližavanje
Tokom više od godinu dana rata u Ukrajini, Rusija i Kina su se zbližile. Međutim, naredni period dok Kina pokušava da se predstavi kao da se zalaže za mir, testiraće da li je Peking voljan da se distancira od Moskve, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) uz ocenu da Kina to dosad nije uradila.
Osim izjava kineskog lidera Si Đinpinga da se nuklearni rat mora izbeći – što je, kako navodi američki list, truizam koji bi malo ko osporio – Kina nije iznela nikakvu kritiku ruskih akcija. A čak ni to upozorenje nije sprečilo ruskog predsednika Vladimira Putina da preti nuklearnim oružjem, što je naglašeno njegovim odustajanjem od sporazuma Novi START prošle nedelje.
Kina je u petak, 24. februara, objavila dokument od 12 tačaka o Ukrajini koji poziva na prekid vatre i mirovne pregovore. Dokument je kratak i u velikoj meri ponavlja ranije izjave Sija i drugih kineskih zvaničnika. Takođe je ponovio zahteve, poput da se ne jačaju vojni blokovi ili koriste unilateralne sankcija, što je prema navodima spoljnopolitičkih analitičara, očigledno u skladu s interesima i Kine i Rusije.
Putin i Si, kako navodi Volstrit džurnal, predvode autoritarne države i dele viđenje međunarodnog sistema kao nepravedno postavljenog prema njihovim zemljama, dok sebe vide kao protivtežu Zapadu na čelu sa SAD.
Dva lidera su neposredno pre početka rata rekla da prijateljski odnos njihovi zemalja "nema granicu". Tokom rata, dok je Zapad uvodio sankcije Moskvi, povećana je trgovina između Rusije i Kine. Kina uvozi jeftinu naftu i gas iz Rusije kojoj je prodavala mikročipove i drugu tehnologiju koja se može koristiti za oružje.
Ipak, dok se čini da je Putinova namera da nastavi rat, kinesko rukovodstvo je sve opreznije u pogledu mogućnosti produženog sukob koji bi njenog strateškog partnera mogao ozbiljno da ošteti, rekli su politički savetnici u Pekingu.
S druge strane, svrstavanje uz Rusiju, povećalo je troškove Kine, pošto lideri u SAD i drugim zemljama traže načine da nametnu više tehnoloških, investicionih i drugih ograničenja kineskim kompanijama koja bi mogla da ugroze dugoročne ekonomske perspektive zemlje, ocenjuje list, dodajući da Peking diplomatijom pokušava da se suprotstavi tim nastojanjima – visoki kineski diplomata Vang Ji je tokom turneje po Evropi prošle nedelje slao poruku da Kina poziva na razgovore o okončanju rata.
Sumnja u motive Kine
Nakon što je Kina pokušala da se pozicionira kao mirotvorac pozivom na prekid vatre u Ukrajini i "političko rešenje" kroz pregovore, zapadni lideri su doveli u pitanje motive Peking optužujući ga da je već stao na stranu Rusije, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Kineske diplomate, ocenjuje britanski list, pokušavaju da balansiranju u pogledu rata, nastojeći da prikažu neutralnost Kine uprkos bliskim vezama Pekinga s Moskvom, dok okrivljuju Vašington i NATO za provociranje sukoba.
"Dijalog i pregovori su jedino održivo rešenje za ukrajinsku krizu", navelo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova u dokumentu. "Moraju se podsticati svi napori koji vode ka mirnom rešenju krize".
Šefovi NATO-a i Evropske komisije, međutim, rekli su da je predlog ukaljan stavom Pekinga da ne osuđuje rusku invaziju.
"Razmatraćemo principe, naravno, ali ćemo ih posmatrati u kontekstu da je Kina zauzela stranu", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen), dodajući "to nije mirovni plan".
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da "Kina nema mnogo kredibiliteta jer nije bila u stanju da osudi ilegalnu invaziju na Ukrajinu".
Profesor na pekinškom Renmin univerzitetu Ši Jinhong rekao je da Kina oseća da je neophodno da ponovi svoju neutralnost kako bi spasila "nešto međunarodnog uticaja, ne samo kritikovanjem NATO-a već i razlikovanjem od Rusije".
Ekspertkinja za Kinu u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije Lili Mekelvi (Lily McElwee) rekla je da je cilj dokumenta s kineskim mirovnim planom da ubedi Evropu da bi Peking mogao da igra konstruktivnu ulogu u sukobu, a da pritom zadrži svoje partnerstvo sa Rusijom. Treći cilj bi mogao biti udvaranje zemljama na takozvanom "globalnom jugu", od kojih mnoge ne dele zapadnjački pogled na rat.
I Bajden sumnjičav
Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) izrazio je sumnju u pogledu mirovnog plana koji je iznela Kina, ističe Politiko (Politico).
"Nisam video ništa u planu što bi ukazivalo da postoji nešto što bi bilo od koristi bilo kome osim Rusiji, ako bi se sproveo kineski plan", rekao je Bajden u intervjuu za američku televiziju ABC.
Na komentar da je ruski predsednik pozitivno odgovorio na kineski predlog, Bajden je rekao: "Putin to pozdravlja, pa kako bi to moglo biti dobro? Ne šalim se. Smrtno sam ozbiljan."
Predsednik SAD je dodao da "prosto nije racionalna ideja da će Kina pregovarati o ishodu rata koji je potpuno nepravedan rat za Ukrajinu".
Bajden je takođe jasno stavio do znanja da bi SAD bile izuzetno nezadovoljne ako bi Kina ponudila vojnu pomoć Rusiji u njenoj borbi protiv Ukrajine.
"Odgovorili bismo", rekao je Bajden, ukazujući da su stotine američkih kompanija napustile Rusiju posle početka invazije na Ukrajinu "bez ikakvog podsticanja iz vlade" i da bi Kina mogla da se suoči s istim posledicama.
Zelenski otvoren za delove kineskog plana
S druge strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je otvoren za razmatranje delova mirovnog plana u 12 tačaka koji je predložio Peking, navodi Rojters (Reuters).
U pozivu na prvu godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu da obe strane pristanu na postepenu deeskalaciju, Kina je upozorila na upotrebu nuklearnog oružja i rekla da sukob nikome ne koristi. Međutim, Kina se uzdržala od osude svog saveznika Rusiju ili da uopšte akcije u Ukrajine nazove "invazijom".
Kijev je u prvoj reakciji odbacio plan. Viši savetnik Zelenskog rekao je da svaki plan za okončanje rata mora da uključuje povlačenje ruskih trupa na granice iz 1991. kada se raspao Sovjetski Savez.
Međutim, sam Zelenski je na konferenciji za novinare povodom prve godišnjice sukoba bio prijemčiviji za plan Kine.
On je pozdravio neke elemente kineskog predloga za primirje u ratu Rusije u Ukrajini, ali je rekao samo zemlja u kojoj se vodi rat treba da bude inicijator mirovnog plana, ukazuje Rojters.
Ukrajinski lider je takođe rekao da bilo koji plan koji ne uključuje punu povlačenje ruskih trupa nije prihvatljiv za Kijev.
Zelenski, koji je rekao da veruje da Kini nije ponudila konkretan plan, već neke "misli", takođe je upozorio Peking da ne šalje oružje Moskvi.
On je dodao da planira susret s kineskim predsednikom, ali nije rekao kada bi taj sastanak mogao da se održi. Ranije je ponovio da ne želi da razgovara s ruskim predsednikom.
Rusija je takođe navela da ceni kineski plan i da je otvorena za postizanje svojih ciljeva političkim i diplomatskim sredstvima. Ipak, kako ističe Rojters, Putin je naznačio da će pojačati sukob, uprkos velikim porazima na bojnom polju protekle godine, podižući pretnju nuklearnom oružju.
Facebook Forum