Kineska energetska kriza odzvanja širom Evroazije

Piše: Reid Standish

Nestašice struje u Tadžikistanu, manjak energije u Ukrajini, sve veći troškovi električne energije širom Balkana i kratkoročni profiti ruskih državnih kompanija.

Sve su to neke od posledica koje se osećaju širom Evroazije usled ubrzane globalne energetske krize izazvane nestašicom goriva za proizvodnju električne energije u Kini i rastućim cenama širom Evrope koje utiču i na potrošače i na proizvođače, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Kriza koja se produbljuje širom Evrope i Azije takođe može da ugrozi globalnu ekonomiju dok se oporavlja posle usporavanja usled pandemije COVID-19.

S približavanjem zime, iznenadna energetska kriza koja pogađa svet preti već napregnutim lancima snabdevanja, podstiče geopolitičke tenzije i postavlja pitanja o tome koliko je svet spreman za prelazak na zelenije oblike energije.

"Globalno povećanje cena energije pogodilo je ekonomije širom sveta, s rastom cena nafte, uglja i gasa", rekao je za RSE Džek Šarpls (Jack Sharples), ekspert Oksfordskog instituta za energetske studije. "Štaviše, energetska kriza je razotkrila nefleskibilnost naše potražnje za energijom: čak i uz visoke cene, mi nastavljamo da koristimo ugljovodonike jer nemamo dostupnu alternativu".

Kineski uvoz uglja iz Rusije utrostručen je u odnosu na prošlu godinu. Povećana cena prirodnog gasa takođe je dala Moskvi i Gaspromu, ruskoj državnoj gasnoj kompaniji, dodatnu polugu uticaja nad Briselom dok traži konačno odobrenje za svoj novi i kontroverzni gasovod Severni tok 2 preko Baltičkog mora do Nemačke, uz zaobilaženje Ukrajine.

Kineski susedi koji proizvode energente, poput Kazahstana i Turkmenistana, takođe su zabeležili porast potražnje za ugljem i gasom, mada su te isporuke u Kinu usporene logističkim i proizvodnim ograničenjima za slanje većih količina nego što je planirano.

Drugde, vlada Severne Makedonije održala je hitne sastanke za rešavanje krize, najavljujući privremene fondove za pomoć energetskim kompanijama i uvodeći ograničenja potrošnje električne energije za preduzeća.

U Evropskoj uniji pojavljuju se neslaganja oko toga kako odgovoriti na krizu, pri čemu neki lideri traže pomoć od Brisela, a drugi – poput mađarskog premijera Viktora Orbana – za povećanje cena krive mere EU za borbu protiv klimatskih promena i smanjenje emisija štetnih gasova.

"Ova energetska kriza mogla bi da utiče na to kako Brisel sprovodi svoju ključnu klimatsku politiku Zeleni dogovor, posebno na proširenje sistema EU za trgovinu emisijama (ugljenika)", rekao je za RSE Čarls Danst (Charles Dunst), saradnik Globalnog makro tima Evroazijske grupe. "Planovi su već bili nepopularni, a energetska kriza će verovatno smanjiti (tu podršku) u narednim mesecima".

Poreklo energetske krize

Trenutna energetska kriza se prvo pojavila u Kini, najvećem svetskom proizvođaču, pošto je globalna potražnja za njenim proizvodima ove godine naglo i neočekivano skočila u okviru ekonomskog rasta posle usporavanja zbog pandemije.

Zbog nezvanične kineske zabrane na uvoz uglja iz Australije, koja je ranije bila najveći snabdevač te zemlje, zalihe uglja su bile niske. Manjku električne energije u Kini doprinele su i oprečene klimatska mere usvojena u toj zemlji.

Kineski predsednik Si Đinping obećao je da će Kina biti karbonski neutralna do 2060, ostavljajući regionalne vlade da iznađu način kako da s postavljenim ograničenjima usklade emisije ugljen-dioksida i drugih gasova s efektom staklene bašte. Kao rezultat toga, na fabrikama je ostalo da se snalaze s racioniranjem električne energije i restrikcijama.

Sa smanjenjem zaliha uglja, kineske elektroenergetske kompanije takođe su se okrenule tržištu prirodnog gasa, što je dovelo do većih kupovina nego što su trgovci u Evropi očekivali, podstičući skok cena.

"Energetska kriza je poremetila proizvodnju u Kini, što dovodi u rizik dalje usporavanje globalnih lanaca snabdevanja uoči užurbane božićne sezone kupovine na Zapadu i šire", rekao je Danst.

Cene prirodnog gasa su od tada više puta dostigle rekordne nivoe.

U Evropi se povećavaju izgledi za manjak u snabdevanju jer potražnja raste i širom Azije, gde su kupci spremni da nastave da plaćaju veće cene i nadmaše svoje evropske kolege.

Taj disparitet će se verovatno intenzivirati pošto je Kina u oktobru naredila kompanijama koje podržava država da obezbede snabdevanje energijom bez obzira na cenu. Od tada je nastavio da raste uvoz uglja i gasa.

Taj potez Kine sugeriše da će se drugi delovi sveta suočiti s još težim vremenima u obezbeđivanju potrebnog goriva, rekao je Danst.

Kriza i prilika

Usred poremećaja na globalnom energetskom tržištu, ruski predsednik Vladimir Putin nastoji da iskoristi ogromne energetske rezerve svoje zemlje.

Tokom pandemije, ukupan izvoz gasa u EU iz Rusije – koja pokriva oko 50 odsto uvoza Unije – opao je usled manje potražnje sa smanjenjem ekonomske aktivnosti. Iako je ona povećana u Evropi, taj trend smanjenja izvoza gasa iz Rusije u EU se nastavlja, s nižim zalihama ove godine. To je dovelo do iscrpljivanja evropskih zaliha, što zauzvrat podiže cene.

Putin i ruski zvaničnici pozvali su Nemačku da ubrza izdavanje regulatornog odobrenja za Severni tok 2, sugerišući da bi to obezbedilo dugoročno rešenje za energetske probleme te zemlje.

U međuvremenu, na istoku Rusije, energetske kompanije su brzo krenule da ispunjavanju rastuću potražnju Kine, isporučujući toj zemlji tri puta više uglja ove godine nego tokom 2020, pokazuju podaci kineske carine.

"Trenutna energetska kriza na dva fronta predstavlja kratkoročnu priliku za Moskvu da progura realizaciju svojih energetskih projekata u Evropi dok je pod sankcijama i da ojača svoju poziciju energetskog snabdevača Kine", rekla je za RSE Vita Spivak, analitičarka konsultantske kuće Kontrol risks (Control Risks). "Mada se čini da su trenutne krize uglavnom rezultat ekonomskog razvoja posle korona virusa, nestašice energije bi se mogle pojaviti u budućnosti dok svet pokušava da krene u 'zelenu tranziciju'".

Moskva je napravila zaokret ka ispunjavanju kineskih energetskih potreba za naftom i gasom koji čine više od 60 odsto ruskog izvoza u Kinu i taj trend bi mogao da se nastavi kako se Kina odvikava od uglja, a više oslanja na gas.

Gasovod Snaga Sibira koji je pokrenut 2019. već dovodi gas do Kine, s planovima za povećanje u budućnosti. A razmatra se i drugi gasovod, Snaga Sibira 2.

Istovremeno, u fokusu pažnje Rusija i dalje je ugalj.

Moskva je najavila da će privremeno obustaviti isporuke uglja Ukrajini od 1. novembra, navodeći da joj je potreban za domaću potrošnju, uprkos povećanju izvoza u druge zemlje.

Rusija takođe gleda kako da poveća svoje isporuke uglja u Kinu i trenutno ulaže 10 milijardi dolara u železničku infrastrukturu na svom Dalekom istoku kako bi zadovoljila buduće potrebe Kine pre nego što ta zemlja pređe na alternativne izvore energije.

"Da bi iskoristila svoju poziciju, Moskva mora da obezbedi da postoji relevantna infrastruktura za izvoz energije, što predstavlja izazov u okviru tog vremenskog roka", rekla je Spivak. "Moskva shvata da je vremenski rok da proda svoje ugljovodonike Evropi i Kini ograničen".