Smanjenje broja pripadnika međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu sa 14 na 10 hiljada prema mišljenju analitičara bezbednosnih kretanja, može da utiče na bezbednost, dok predstavnici Srba sa severa Kosova ocenjuju da to smanjenje neće bitinije uticati na bezbednost Srba i drugih građana.
Portparol Ministarstva bezbednosnih snaga Kosova (BSK), Ibrahim Shala, kaže da je smanjenje broja pripadnika KFOR-a rezultat poboljšanja bezbednosne situacije u regionu.
„Međutim smanjenje trupa KFOR-a na Kosovu ne podrazumeva da će neka ovlašćenja koje su imale međunarodne mirovne snage preći na BSK, posto je bezbednost pitanje za koje je nadležan samo KFOR,“ kaže Shala.
Dobar poznavalac bezbednosnih pitanja general Ramadan Qehaja ocenjuje da će smanjenje broja pripadnika KFOR-a za 4 hiljade pripadnika ipak uticati na bezbednosnu situaciju.
„Prvo, vidite i sami da su granice Kosova veoma porozne, kada se radi o mogućnosti ilegalnog prelaska ljudi roba, ali i destruktivnih elemenata. Drugo, smanjenje snaga nije praćeno adekvatnim merama u osposobljavanju i funkcionalizaciji bezbednosnih struktura Kosova da preduzmu ovlašćenja i odgovornosti KFOR-a, radi se o Kosovskim bezbednosnim snagama i policiji Kosova“, kaže Qehaja.
Ramdan Qehaja: Vidite i sami da su granice Kosova veoma porozne, kada se radi o mogućnosti ilegalnog prelaska ljudi roba, ali i destruktivnih elemenata.
DUGOROČAN INTERES
Portparol Shala kaže da će eventualno prenošenje ovlašćenja KFOR-a na BSK zahtevati novu političku odluku i dogovor između Vlade Kosova, NATO-a i međunarodnih faktora koji će redifinisati status BSK.
Qehaja ocenjuje da je činjenica da je bezbednosna situacija na severu Kosova vrlo složena, sa mnogo rizika i nesigurnosti jedan od razloga zašto nije trebalo da dođe do smanjenja broja pripadnika međunarodnih mirovnih snaga.
Generala Qehaja izražava i neslaganje sa ocenom najviših zvaničnika severnoatlanske alijanse da Kosovu ne prete spoljašnje opasnosti.
„Samo neka pročitaju strategiju nacionalne bezbednosti Srbije, koja je usvojena u aprilu prošle godine gde se decidivno kaže da se Republika Srbija nikada neće složiti sa jednostranim proglašavanjem nezavisnosti Kosova od strane privremenih institucija i da će se svim sredstvima boriti protiv nezavisnosti Kosova podrazumevajući tu političke, pravne ali i druge mogućnosti“, kaže Qehaja.
BEZBEDNOST NE ZAVISI OD KFOR-A?
Prema njegovom mišljenju, ne može se očekivati da će Srbija pokrenuti vojnu akciju protiv Kosova, ali će činiti sve da kroz delovanje obaveštajnih i drugih službi utiče na destabilizaciju stanja na Kosovu. To je po njemu dugoročan interes zvaničnog Beograda i zato, smatra on, nije trebalo da dođe do smanjenja broja pripadnika KFOR-a.
Jedan od lidera Srba sa severa Kosova, Marko Jakšić kaže da smanjenje broja pripadnika KFOR-a neće uticati na bezbednosnu situaciju Srba na Kosovu, ali ni Kosova uopšte.
„ Jer KFOR da je hteo da zaštiti Srbe u ovih deset godina imao je puno šansi i prilike, a vidimo sa ove distance za vreme mandata KFOR-a više od 200 hiljada Srba je napustilo prostore Kosova i Metohije,“ kaže Jakšić.
Po njemu KFOR nije imao dovoljno volje da obezbedi siguran život ovdašnjih Srba, jer bezbednost ne zavisi toliko od KFOR-a koliko od albanske strane i migova koje ona dobija kako da se ponaša.
„Bezbednost ne zavisi koliko od KFOR-a koliko zavisi od albanske strane. Jer, ako Albanci žele da čine nasilje nad Srbima, onda faktički treba da traže dozvolu od pojedinih predstavnika međunarodne zajednice. Ako ne žele da čine nasilje onda je i bezbednost puno bolja,“ kaže on.
Jakšić ističe kako ne može biti reći da je napredak na Kosovu razlog za smanjenje broja pripadnika KFOR-a.
„Lično mislim da vaše opaske nisu tačne, jer što se tiče bezbenosti na ovom prostoru, mi smo imali jedno takozvano programirano nasilje nad Srbima u cilju da se broj Srba raseli odavde ne bi li se još lakše mogla napraviti još jedna albanska država na Balkanu,“ tvrdi Jakšić.
Vojni komitet NATO-a je u julu prošle godine doneo odluku o smanjuju broja pripadnika KFOR-a ističući da će se prilikom smanjivanja broja pripadnika mirovnih snaga strogo voditi računa o tome koliko je to izraz boljeg stanja i uzeti u obzir činjenica koliko to može da utiče na bezbednosnu situaciju.
Portparol Ministarstva bezbednosnih snaga Kosova (BSK), Ibrahim Shala, kaže da je smanjenje broja pripadnika KFOR-a rezultat poboljšanja bezbednosne situacije u regionu.
„Međutim smanjenje trupa KFOR-a na Kosovu ne podrazumeva da će neka ovlašćenja koje su imale međunarodne mirovne snage preći na BSK, posto je bezbednost pitanje za koje je nadležan samo KFOR,“ kaže Shala.
Dobar poznavalac bezbednosnih pitanja general Ramadan Qehaja ocenjuje da će smanjenje broja pripadnika KFOR-a za 4 hiljade pripadnika ipak uticati na bezbednosnu situaciju.
„Prvo, vidite i sami da su granice Kosova veoma porozne, kada se radi o mogućnosti ilegalnog prelaska ljudi roba, ali i destruktivnih elemenata. Drugo, smanjenje snaga nije praćeno adekvatnim merama u osposobljavanju i funkcionalizaciji bezbednosnih struktura Kosova da preduzmu ovlašćenja i odgovornosti KFOR-a, radi se o Kosovskim bezbednosnim snagama i policiji Kosova“, kaže Qehaja.
DUGOROČAN INTERES
Portparol Shala kaže da će eventualno prenošenje ovlašćenja KFOR-a na BSK zahtevati novu političku odluku i dogovor između Vlade Kosova, NATO-a i međunarodnih faktora koji će redifinisati status BSK.
Qehaja ocenjuje da je činjenica da je bezbednosna situacija na severu Kosova vrlo složena, sa mnogo rizika i nesigurnosti jedan od razloga zašto nije trebalo da dođe do smanjenja broja pripadnika međunarodnih mirovnih snaga.
Generala Qehaja izražava i neslaganje sa ocenom najviših zvaničnika severnoatlanske alijanse da Kosovu ne prete spoljašnje opasnosti.
„Samo neka pročitaju strategiju nacionalne bezbednosti Srbije, koja je usvojena u aprilu prošle godine gde se decidivno kaže da se Republika Srbija nikada neće složiti sa jednostranim proglašavanjem nezavisnosti Kosova od strane privremenih institucija i da će se svim sredstvima boriti protiv nezavisnosti Kosova podrazumevajući tu političke, pravne ali i druge mogućnosti“, kaže Qehaja.
BEZBEDNOST NE ZAVISI OD KFOR-A?
Prema njegovom mišljenju, ne može se očekivati da će Srbija pokrenuti vojnu akciju protiv Kosova, ali će činiti sve da kroz delovanje obaveštajnih i drugih službi utiče na destabilizaciju stanja na Kosovu. To je po njemu dugoročan interes zvaničnog Beograda i zato, smatra on, nije trebalo da dođe do smanjenja broja pripadnika KFOR-a.
„ Jer KFOR da je hteo da zaštiti Srbe u ovih deset godina imao je puno šansi i prilike, a vidimo sa ove distance za vreme mandata KFOR-a više od 200 hiljada Srba je napustilo prostore Kosova i Metohije,“ kaže Jakšić.
Po njemu KFOR nije imao dovoljno volje da obezbedi siguran život ovdašnjih Srba, jer bezbednost ne zavisi toliko od KFOR-a koliko od albanske strane i migova koje ona dobija kako da se ponaša.
„Bezbednost ne zavisi koliko od KFOR-a koliko zavisi od albanske strane. Jer, ako Albanci žele da čine nasilje nad Srbima, onda faktički treba da traže dozvolu od pojedinih predstavnika međunarodne zajednice. Ako ne žele da čine nasilje onda je i bezbednost puno bolja,“ kaže on.
Jakšić ističe kako ne može biti reći da je napredak na Kosovu razlog za smanjenje broja pripadnika KFOR-a.
„Lično mislim da vaše opaske nisu tačne, jer što se tiče bezbenosti na ovom prostoru, mi smo imali jedno takozvano programirano nasilje nad Srbima u cilju da se broj Srba raseli odavde ne bi li se još lakše mogla napraviti još jedna albanska država na Balkanu,“ tvrdi Jakšić.
Vojni komitet NATO-a je u julu prošle godine doneo odluku o smanjuju broja pripadnika KFOR-a ističući da će se prilikom smanjivanja broja pripadnika mirovnih snaga strogo voditi računa o tome koliko je to izraz boljeg stanja i uzeti u obzir činjenica koliko to može da utiče na bezbednosnu situaciju.
