Dostupni linkovi

Pregovori SAD i Rusije vode ka mirovnoj konferenciji o Siriji


Džon Keri, Lakhdar Ibrahimi i Sergej Lavrov
Džon Keri, Lakhdar Ibrahimi i Sergej Lavrov
Američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry) i ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izrazili su nadu da će, u četvrtak započeti, razgovori o sirijskom hemijskom oružju pomoći u oživljavanju međunarodnog plana za organizovanje konferencije “Ženeva 2” u cilju okončanja rata u ovoj zemlji. Dvojica ministara su najavili novi sastanak krajem meseca u Njujorku na kome bi se dogovorili o ovoj konferenciji.

Keri je kazao na konferenciji za novinare u Ženevi uoči drugog dana razgovora o hemijskom oružju, da je dosadašnji dijalog bio “konstruktivan”.

“Želim da kažem u ime SAD da je predsednik Obama duboko privržen rešenju do koga će se doći pregovorima o sirijskom hemijskom oružju. Znam da je sličan stav i Rusije. Radimo istrajno na pronalaženju zajedničke osnove neophodne da se pregovorima dođe reši kriza”.

I šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je izrazio optimizam.

“Sada kada se Asadova vlada pridružila Konveciji o zabrani upotrebe hemijskog oružja, moramo da angažujemo naše eksperte, zajedno sa Ujedinjenim nacijama da bi se definisala mapa puta a što bi osiguralo brzo, profesionalno i praktično rešenje ovog pitanja”.

Na konferenciji za novinare je prisustvovao i Lahdar Bahrimi, izaslanik UN i Arapske lige za Siriju, koji priprema međunarodnu konferenciju “Ženeva 2”, u cilju pronalaženja političkog rešenje za konflikt u Siriji.

“Veoma su važni vaši napori u nastojanju da se reši problem hemijskog oružja, ali je takođe važno za nas, koji radimo sa vama, da uspešno organizujemo konferenciju ‘Ženeva 2’”.

Keri je istakao da će to u mnogome zavisiti od ishoda pregovora o hemijskom oružja.

“Obojica smo se saglasili da obavimo ovaj domaći zadatak i sastanemo se ponovo oko 28. septembra, u vreme zasedanja Generalne skupštine UN, da bismo razmotrili da će tada biti moguće da se utvrdi datum za pomenutu konferenciju, ali će to u velikoj meri zavisiti od uspeha u pregovorima o hemijskom oružju u narednim satima i danima”.

Međunarodna zajednica već mesecima ne uspeva da postigne dogovor o održavanju mirovne konferencije o Siriji.

Brahimi se sa visokim ruskim i američkim zvaničnicima poslednji put sastao u junu u Ženevi, ali nije bilo pomaka u razgovorima.

Velike razlike u pozicijama Vašingtona i Moskve

Kada je reč o hemijskom oružju, očekuje se da bi razgovori šefova američke i ruske diplomatije mogli da se produže i za vikend. Uprkos optimizmu, i dalje postoje velike razlike u pozicijama Vašingtona i Moskve.

Rusija i Zapad se spore oko "težine" nove rezolucije UN, pošto je francuski predlog, kojim se rok za predaju hemijskog oružja ograničava na dve nedelje uz žestoke posledice ukoliko saradnja izostane, neprihvatljiv za Moskvu. Istovremeno, Keri je odbacio rok od mesec dana za predaju podataka o hemijskom oružju koji je sirijski režim predložio i ocenio kao standardni.

Istovremeno, sirijski predsednik Bašar el Asad je izjavo ruskoj državnoj televiziji da je spreman da stavi hemijsko oružje pod međunarodnu kontrolu, samo ako SAD prestanu da prete vojnom intervencijom protiv njegove zemlje.

S druge strane, sirijska opozicija tvrdi da pristanak Damaska da pristupi Konvenciji o zabrani hemijskog naoružanja ima za cilj da "prevari", pozivajući svetske sile da ne odustaju od planova za vojni udar na Siriju.

"Obećanja sirijskog režima samo su novi pokušaji obmanjivanja međunarodne zajednice i sprečavanja kažnjavanja za zločine koje je počinio", dodala je opozicija u saopštenju.

UN su u četvrtak saopštile da su primile pismo vlasti Sirije u kome se navodi njihova namera da potpiše sporazum o hemijskom naoružanju koji zabranjuje njegovu proizvodnju, skladištenje i upotrebu.

Razmeštanje elitnih jedinica sirijske vojske

Ruski predsednik Vladimir Putin, kao i lideri Kine i Irana, pohvalio je tokom sastanka Šangajske konferencije odluku Sirije da se pridruži zabrani hemijskog oružja i pozvao međunarodnu zajednicu da pozdravi korak kao iskaz "ozbiljnih namera".

Sirijski režim je ranije ove nedelje saopštio da će obelodaniti podatke o svom arsenalu hemijskog oružja i da ce potpisati konvenciju o zabrani hemijskog oružja. Ukoliko plan bude dogovoren u Ženevi, Sirija će morati da ratifikuje Konvenciju o zabrani hemijskog naoružanja, obelodani gde se nalaze skladišta hemijskog oružja i prihvati odluke tima stručnjaka, koji će biti raspoređen u Siriji.

Istovremeno, američki dnevnik "Vol strit džornal” (The Wall Street Journal”) piše da su elitne jedinice sirijskih snaga, pod čijom je kontrolom program hemijskog naoružanja, razmestile kontigente na nekoliko desetina lokacija širom Sirije, što će Americi dodatno otežati planiranje vojnih udara.

List je, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike i poslanike upoznate sa obaveštajnim podacima, naveo da tajna vojna grupacija, poznata kao "Jedinica 450", u proteklih nekoliko meseci prebacuje zalihe naoružanja, da bi se teže otkrilo.

Prema rečima zvaničnika, većina hemijskog i biološkog oružja bila je uskladištena na nekoliko lokacija na zapadu Sirije, ali su pre godinu dana počeli da ih razmeštaju.

Isti zvaničnici ističu da SAD sada veruju da je arsenal prebačen na do 50 lokacija širom Sirije.

Američki dnevnik navodi da američke i izraelske obaveštajne agencije i zvaničnici zemalja Bliskog istoka i dalje veruju da znaju lokacije na kojoj se nalazi veći deo arsenala sirijskog hemijskog oružja, ali sa manjom verovatnoćom nego pre šest meseci.

Jedan od zvaničnika rekao je da sada znaju mnogo manje o lokaciji hemijskog oružja, nego što su znali prije šest mjeseci.

List je prenio izjavu jednog od američkih zvaničnika da, prema procenama Vašingtona, Damask ima 1.000 tona hemijskih i bioloških agenasa.
  • Slika 16x9

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. do februara 2019. Uređivao i vodio dnevne radijske informativne emisije. Sa terena izveštavao o razornim poplavama koje su pogodile Srbiju proleća i jeseni 2014. godine, u saradnji sa kolegama uradio desetine reportaža sa balkanske migrantske rute, kako iz Srbije, tako i iz Mađarske i Makedonije. Bavio se dnevno-političkim, ekonomskim, društvenim i temama iz oblasti evrointegracija Srbije. Kada se ne bavi najvećom strašću, novinarstvom, uživa sa svojim timom - Aleksom i Dušicom.

  • Slika 16x9

    Dragan Štavljanin

    Urednik spoljne politike Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.

XS
SM
MD
LG