U Srbiji je tražio utočište i molio da ne bude izručen u rodni Kazahstan. Ali, srpske vlasti mu, do sada, to nisu ispunile.
Naprotiv.
Policija je odbila zahtev Kazahstanca Didara Smahova da dobije azil u Srbiji, a sud je odlučio da bude izručen Kazahstanu, gde se suočava sa optužbama za teška krivična dela.
Didar Smahov se na obe odluke žalio.
Konačnu reč srpskih vlasti čeka u pritvoru Višeg suda u Beogradu, gde su optuženici za neka od najtežih krivičnih dela pred srpskim zakonima.
Uhapšen je pre više od sedam meseci, po crvenoj Interpolovoj poternici koju su za njim raspisale kazahstanske vlasti.
Iako Smahov u Srbiji nije optužen ni za jedno krivično delo, u Kazahstanu se tereti za nezakonito kockanje, utaju poreza, pranje novca i učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi.
Optužbe protiv njega deo su višegodišnjeg sudskog postupka poznatog kao "slučaj Olimp", po imenu jedne od najvećih kladionica koje su poslovale u Kazahstanu.
Slučaj je privukao je pažnju i inostrane javnosti - uz ocene pojedinih međunarodnih nevladinih organizacija da su prekršena prava optuženih, poput pretpostavke nevinosti.
'Progon pod maskom teških krivičnih dela'
Dok kazahstanske vlasti insistiraju na krivici Didara Smahova, ali i drugih u slučaju "Olimp", on optužbe odbacuje.
Tvrdi da je u ovoj bivšoj sovjetskoj republici, koju decenijama prate optužbe za autoritarizam, slučaj protiv njega "politički motivisan".
"Pod maskom teških krivičnih dela krije se politički progon onih koji su delovali u suprotnosti sa tadašnjim vlastima Kazahstana", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) advokat Vladimir Hrle, branilac Didara Smahova.
Ističe da je Smahov bio član udruženja koje se usprotivilo uspostavljanju državnog monopola nad kladioničarskim poslom.
"Zato su došli pod udar države. Didar je pobegao zbog progona i tako se i zatekao u Srbiji", dodaje advokat Hrle.
Osuđeni u slučaju "Olimp" dobili su višegodišnje zatvorske i višemilionske novčane kazne u Kazahstanu, a imovina im je oduzimana.
Šta je do sada odlučio sud u Srbiji?
"Molim vas da me ne izručite, siguran sam da bih tamo (u Kazahstanu) bio podvrgnut torturi", poručio je Didar Smahov u obraćanju pred Višim sudom u Beogradu u maju ove godine.
Pet meseci kasnije stigla je prvostepena odluka.
Viši sud je, kako stoji u rešenju u koje je RSE imao uvid, utvrdio da su "ispunjene zakonske pretpostavke" i da "ne postoji nijedna smetnja" za njegovo izručenje Kazahstanu.
Sud se u odluci poziva na Ugovor o izručenju između Kazahstana i Srbije, kao i na domaće zakone.
Navodi se i da su u zamolnici, koju su kazahstanske vlasti uputile za izručenje Smahova, "date garancije" da istraga nije politički motivisana, te da Smahov neće biti izložen torturi ili nepravičnom suđenju.
Viši sud u Beogradu navodi i da im je izveštaj o zaštiti ljudskih prava u Kazahstanu dostavila Ambasada te države u Srbiji.
Smatraju i da "ima dovoljno dokaza za osnovanu sumnju" da je Smahov počinio krivična dela koja mu se u toj državi stavljaju na teret.
U iščekivanju konačne odluke
Advokat Vladimir Hrle osporava ovakvo rešenje Višeg suda u Beogradu.
Žalba je upućena Apelacionom sudu i čeka se odluka.
On smatra da srpski pravosudni organi nisu ispravno procenjivali rizik od torture ako Smahov bude izručen, već da su se oslonili na tvrdnje kazahstanskih vlasti.
Dokument iz Ambasade o stanju ljudskih prava u Kazahstanu, na koji se poziva sud, odbrana nije videla – tvrdi advokat.
"Jasno je da u slučaju izručenja postoji velika opasnost da Srbija prekrši svoje međunarodne obaveze, proistekle iz Evropske konvencije o ljudskim pravima", dodaje Vladimir Hrle.
Ocenjuje i da kazahstanske vlasti krše Evropsku konvenciju, jer su u slučaju Didara Smahova prekršili pretpostavku nevinosti.
Trajno su mu oduzeli imovinu pre suđenja, u postupku u kojem nije ni učestvovao.
Srpskom sudu su, podseća, dostavljeni obimni izveštaji međunarodnih nevladinih organizacija o slučaju "Olimp", u kojima se kritikuje stanje vladavine prava u Kazahstanu.
"Niti je sud ulazio u dubinu slučaja, niti je uzimao u obzir navode tih izveštaja", tvrdi Vladimir Hrle.
Advokat ocenjuje i da u zamolnici kazahstanskih vlasti postoje samo "tvrdnje" da je Smahov počinio krivična dela, ali da nije dostavljen "nijedan jedini dokaz".
Odbijen azil u Srbiji
Dok boravi u pritvoru u Beogradu, Smahov je pokušao i da dobije azil u Srbiji.
Kancelarija za azil Ministarstva unutrašnjih poslova je, međutim, u avgustu 2025. odlučila da "postoje bezbednosne smetnje" za odobravanje azila.
Rečeno je da Smahov "ne ispunjava uslove za odobravanje prava na utočište".
Bezbednosna procena MUP-a, na osnovu koje je doneta takva odluka, nosi oznaku "poverljivo".
"Mi kao pravni zastupnici nismo mogli da vidimo sadržinu tog dokumenta koji je služio kao osnova za tu procenu da Didar Smahov predstavlja bezbednosnu pretnju", tvrdi advokat Vladimir Hrle.
Smahov i njegov branilac su i na odluku o odbijanju azila uputili žalbu.
Šta je Smahov radio u Kazahstanu?
Didar Smahov je, kako je izjavio pred sudom u Srbiji, bio zaposlen u kladioničarskoj kompaniji "Olimp".
Preko te kompanije će kasnije postati član i jedan od osnivača Udruženja kladioničara Kazahstana, koje je okupljalo vlasnike i zaposlene u kladionicama.
Cilj je bio, kako kaže, da se usprotive donošenju zakona koji bi ograničili njihov rad.
Članovi udruženja su optužili vlast da, izmenama zakona i zatvaranjem njihovih kladionica, želi da uspostavi monopol na tržištu kockanja i posao poveri "državnim igračima".
Izveštaji međunarodnih nevladinih organizacija ukazuju da se ti poslovi poveravaju uskom krugu ljudi oko vrha vlasti, koju je od proglašenja nezavisnosti Kazahstana predvodio autoritarni predsednik Nursultan Nazarbajev.
Na čelu države nasledio ga je Kasim Žomart Tokajev, a autoritarni trend se, prema izveštajima, nastavio.
Kazahstanske vlasti, sa druge strane, tvrde da uvođenjem strogih ograničenja u oblasti kockanja nastoje da smanje zavisnost građana.
Prema podacima Biroa za nacionalnu statistiku Kazahstana, promet kladionica dostigao je oko dve milijarde evra u 2023. godini.
Kazahstansko Ministarstvo unutrašnjih poslova procenjuje da oko 400.000 ljudi redovno posećuje ove objekte.
Dok država ograničava pravila, rastu ilegalne aktivnosti u oblasti klađenja i "crno tržište".
Didar Smahov, međutim, ističe da nije radio ništa nezakonito, te da su optužbe protiv njega za nelegalno klađenje i pranje novca "nameštene".
'Pretili su nam i hapsili nas'
Smahov je radio na poslovima onlajn klađenja, koje je u međuvremenu zabranjeno u Kazahstanu.
Bio je zadužen za blagajnu u Almatiju.
Kazahstanski istražitelji u optužnici tvrde da je Smahov bio angažovan na transportu gotovine van Kazahstana.
Istovremeno, kako navode, igračima nije isplaćen dobitak.
Smahov te optužbe odbacuje.
Kako je naveo, "prelomni trenutak" za Udruženje kladioničara Kazahstana bio je u oktobru 2019. godine.
Tada su članovi udruženja, na konferenciji za novinare, žestoko kritikovali poteze vlasti koji bi doveli do uspostavljanja monopola u sektoru klađenja.
Nekoliko nedelja nakon obraćanja javnosti, pokreću se krivični postupci protiv "Olimpa".
"Upadali su u naše prostorije, hapsili", opisao je Didar Smahov, u iskazu pred sudom u Beogradu.
Kaže da je tada, kao svedok, bio pozvan na saslušanje u bezbednosnoj agenciji - Komitetu za nacionalnu bezbednost, nasledniku sovjetskog KGB-a u Kazahstanu.
"Pretili su mi kada sam saslušavan kao svedok. Terali su me da priznam nešto za šta nisam kriv i rekli da neću izvući živu glavu", istakao je u iskazu pred sudom u Beogradu u maju ove godine.
Tada je, kako je rekao, shvatio da po njega nije bezbedno da ostane u Kazahstanu i napustio je zemlju.
U Almatiju su ostali supruga i troje dece. U Srbiju je došao krajem januara 2020.
Legalno, kako ističu i on i njegov advokat.
Državljani Kazahstana u Srbiji mogu boraviti bez vize do 30 dana. Smahov je međutim, ostao duže.
U međuvremenu je protiv njega raspisana Interpolova poternica, na zahtev Kazahstana.
Vlasti u Srbiji uhapsiće ga gotovo pet godina kasnije.
Smrt u zatvoru
Nevladin Kazahstanski međunarodni biro za ljudska prava i vladavinu prava i i međunarodna organizacija Fondacija Otvorenog Dijaloga (Open Dialogue Foundation) izdali su pismo preporuke inostranim državama - iz kojih optuženima u slučaju "Olimp" preti ekstradicija.
U pismu, Kazahstan opisuju kao "neslobodnu zemlju", pozivajući se na izveštaje međunarodnih organizacija.
"Autoritarni režim karakterišu sistemska kršenja političkih prava i građanskih sloboda", zaključuju.
Ukazuju na ranije izveštaje dva Komiteta Ujedinjenih nacija, za borbu protiv torture i za ljudska prava.
U njima se Kazahstan poziva da ispuni obaveze ratifikovane međunarodnim ugovorima - omogući pravično suđenje, i spreči torturu ili druge oblike okrutnog postupanja i kažnjavanja.
Podsetili su da je jedan od osuđenih u slučaju "Olimp" i kolega Didara Smahova, Žanibek Žauirov, preminuo u zatvoru 2024.
On je patio od teške bolesti, ciroze jetre, a posle presude i smeštanja u zatvor, bolest je napredovala.
Uprkos nalazima lekarske komisije i upozorenjima organizacija za ljudska prava, vlasti su odbijale da ga oslobode.
"Njegova smrt izazvala je veliko negodovanje javnosti i novi talas kritika istrage i suđenja u slučaju 'Olimp'", navodi Kazahstanski međunarodni biro za ljudska prava u pismu.
Ocenjuju da pravosudni sistem u zemlji nije nezavisan i ukazuju na "visok stepen korupcije".
'Prijateljski' odnosi Beograda i Astane
Vlasti Srbije i Kazahstana odnose dve države opisuju kao "prijateljske" i "tradicionalno dobre".
Poslednji susret dvojice lidera, Aleksandra Vučića i Kasima Žomara Tokajeva, bio je u Pekingu početkom septembra, kada su obojica bili gosti kineskog predsednika Si Đinpinga na vojnoj paradi povodom 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.
Istim povodom obojica su bili gosti ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi, 9. maja.
Vučić i Tokajev su tada dogovorili jačanje saradnje u više oblasti.
