Zahvaljujući referendumu o nezavisnosti Katalonije, u Srbiji su se ponovo razbuktale rasprave o širini nadležnosti pokrajine Vojvodina. Ovog 5. oktobra dodatno su aktuelizovane jer se obeležava još jedna godišnjica čuvene „jogurt revolucije“, a stvari su dodatno zakomplikovale pretnje koje su stigle nekima od partija koje su podržale referendum u španskoj regiji.
Pretnje su plasirane putem desničarskih internet sajtova a nakon što su u više gradova Vojvodine, na kancelarijama Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), na dan referenduma o nezavisnosti Katalonije, postavljene zastave te španske regije.
- Pročitajte i ovo - Bieber: Balkatalonija, sličnosti i razlike I Pretnje vojvođanskim organizacijama zbog Katalonije I Eklundh: EU se plaši nezavisne Katalonije
Svoj doprinos toj „debati“ dali su i predsednik LSV Nenad Čanak kao i predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji su na tviteru i u saopštenjima razmenili optužbe i teške reči.
Takođe, na Petrovaradinskoj tvrđaviu utorak postavljen je transparent sa natpisom „Vojvodina Srbija, nikad Katalonija“, koji je u međuvremenu uklonjen.
Zbog napetosti izazvane događajima u Kataloniji vanparlamentarna Vojvođanska partija odložila je "Marš 300 vojvođanskih zastava" koji je bio zakazan za godišnjicu „jogurt revolucije“. Predsednik ove stranke Aleksandar Odžić kaže da su ovu odluku doneli u saradnji sa policijom:
„Prosto, društveno-politička situacija i okolnosti ovih dana su takve da su pojačane tenzije. Vojvodina se stavlja u neki kontekst secesionizma u odnosu na situaciju u Kataloniji.“
I druge akcije ove stranke i partnerskih organizacija, koje za Vojvodinu traže status republike u jednoj novoj državnoj zajednici, i ranije su izazivale reakciju desnice. Odžić kaže da uprkos pretnjama njihovi zahtevi ostaju nepromenjeni. Uveren je da suštinski u Srbiji nikad nije postojala volja da se prošire nadležnosti Vojvodine.
„Menjale su se vlasti u Vojvodini, imali smo mi i demokratske vlasti koje su bile u pokrajini ali, složićemo se, da one nisu imale tu snagu u kapacitet da se bave svim tim stvarima koje se tiču građana i građanki Vojvodine. I uvek se tu išlo na neke razgovore i pregovore, i izgovor je uvek bio da ‘Beograd nešto ne da’, da ’nije vreme da talasamo’, da rušimo ’neko jedinstvo’, i tako dalje, ali suštinski tu je reč o preraspodeli novca. Ne postoji ta suštinska vojvođanska politika, koja ne mora da znači jednako secesionizam ali ako već postoji pokrajinski parlament, on treba da se bavi vojvođanskim pitanjima“, naglašava Odžić.
Od 1974. godine kada je donet čuveni Ustav socijalističke Jugoslavije koji je Vojvodini garantovao zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, kao i pravo na imovinu i raspolaganje svojim prihodima, nadležnosti pokrajine su mnogo puta promenjene.
U antibirokratskoj „jogurt“ revoluciji 1987. godine faktički su ukinute pokrajinske nadležnosti, dok je politička klika Slobodana Miloševića uspostavila kruti decenijski centralizam. Nakon Miloševićevog pada 2000. godine doneta su dva zakona o pokrajini i novi Ustav. Noviji zakon predviđao je široke nadležnosti. Međutim, Ustavni sudje 2010. godine skoro u potpunosti ukinuo odredbe tog akta. Tako su izvorne nadležnosti ostale na dva reda u Ustavu: na definisanju zastave i drugih simbola pokrajine.
Predsednik opozicione poslaničke grupe LSV u pokrajinskom parlamentu Branislav Bogaroški kaže da se ta stranka zalaže za zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast jer su one neophodne za bolji položaj građana.
„Pojam autonomije znači da ste vlasni i Ustavom ovlašćeni da sami propisujete i uređujete neke oblasti vašeg života. U situaciji kada imate samo jednu poverenu nadležnost, to onda nije autonomija. Znači u onim segmentima, u onim pitanjima koja su od pokrajinskog značaja skupština mora da ima određeni stepen zakonodavne vlasti, a to onda mora da prati i sudska vlast, mi faktički sada imamo samo izvršnu vlast“, kaže on.
Na pitanje, hoće li nadležnosti Vojvodine biti deo rasprave o izmenama Ustava koje se najavljuju na putu ka Evropskoj uniji, Bogaroški smatra da Brisel ovo pitanje neće pokretati.
„Pitanje autonomije Vojvodine, ili ako hoćete i pitanje autonomije lokalnih samouprava je unutrašnje, demokratsko pitanje. Na tom pitanju će se pokazati da li onaj koji čini vladajuću većinu ima kapacitet za unutrašnje reforme i demokratizaciju društva, ja čisto sumnjam da će to biti predmet zahteva Evropske unije ili međunarodne zajednice“, smatra Bogaroški.
Predsednik pokrajinske poslaničke grupe Srpske napredne stranke, partije predsednika države Aleksandra Vučića, Milenko Jovanov kaže da su postojeći okviri autonomije dovoljni ako ima ko da ih iskoristi.
„Kada imate Pokrajinsku vladu koja zna da radi koja hoće da radi koja se domaćinski odnosi prema sredstvima, okviri autonomije koji su dati postojećim aktima su sasvim dovoljni da autonomija ispuni svoju osnovnu ulogu a to je da građani bolje žive. Kada se funkcije u pokrajini zloupotrebljavaju za lično bogaćenje, za pravljenje nekih igrarija oko formiranja nekih paradržavnih organa ili stvaranja države u državi, onda naravno da nijedan okvir ne može da bude dovoljan“, kaže Jovanov.
Politikolog Duško Radosavljević kaže za RSE da trenutno ne postoji dovoljna politička snaga za kvalitetnu raspravu o nadležnostima Vojvodine.
„Tradicionalne snage koje su se borile za autonomiju Vojvodine potisnule su taj svoj segment delovanja u duboku pozadinu. Više ide sistem da se uđe u organe vlasti, da se dobiju politički poeni i materijalna korist, a zaborave segmente svojih programa i tako ostaje da za autonomiju Vojvodine bore se neke druge organizacije ali sve je to tanak sloj ljudi koji se interesuje za autonomiju“, smatra on.
Građani sa kojima smo razgovarali se slažu sa stavom da pokrajina nije na dnevnom redu političkih pitanja. Novosađani Duško i Boris su nam rekli:
Inače, na prošlogodišnjim izborima za pokrajinski parlament, većinu osvojila je Vučićeva Srpska napredna stranka. Pa tako, nakon šesnaest godina u klupama opozicije našle su se Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine zajedno sa još nekoliko stranaka.
Facebook Forum