Državne institucije, bolnice, sudovi u Severnoj Makedoniji koriste antivirusni program kompanije koja je na "crnoj listi" u mnogim zemljama. Reč je o antivirusu ruskog proizvođača Kasperski, koji, iako nije zabranjen u zemlji, zabranjen je u SAD, koje su strateški partner Severne Makedonije i Evropskoj uniji sa kojom je otvorila pristupne pregovore, preporučili su zabranu proizvoda ove ruske kompanije.
Prošle nedelje Radio Slobodna Evropa je poslao upit Vladi Severne Makedonije koje institucije koriste antivirusni sistem Kasperski, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
Pretragom na sajtu Biroa za javne nabavke, gde su navedene nabavke svih institucija, pokazao je da su poslednje potpisale ugovor o nabavci Kasperskog (Kaspersky Endpoint Security for Business - Select) javna ustanova iz oblasti zdravstva za potrebe Univerzitetske klinike i Urgentnog centra Skoplje, najvećeg kompleksa državnih klinika u Severnoj Makedoniji.
Antivirusni sistem Kasperski koristi i Ministarstvo prosvete, prema ugovoru o javnoj nabavci zaključenom 2021. Ovo Ministarstvo je prošle godine bilo meta sajber napada.
Makedonska policija takođe koristi ruski antivirusni softver.
Podaci Biroa su pokazali da je Ministarstvo unutrašnjih poslova 2021. godine zaključilo ugovor o kupovini Kaspersky Total Security za pet uređaja na tri godine, a postoje i podaci iz 2019. za kupovinu, između ostalog, Kasperski antivirusnog softvera.
Ministarstvo finansija je, prema Birou za javne nabavke, u avgustu prošle godine zaključilo ugovor o nabavci antivirusne zaštite, prema kojem bi antivirusni softver trebalo da bude instaliran na svim klijentima i serverima. U ugovoru je navedeno da je u tom trenutku u infrastrukturi Ministarstva instaliran antivirusni softver Kasperski Endpoint Security for Business, a nosilac nabavke treba da deinstalira postojeći softver i instalira novi.
Centralni registar u izveštaju o radu za 2020. godinu navodi da je u delu modernizacije postojeće infrastrukture i nadogradnje, između ostalog, sprovedena obnova centralizovane antivirusne zaštite Kasperski.
Krivični sud u Severnoj Makedoniji u izveštaju o radu za 2021. godinu navodi da se antivirus Kasperski ne koristi zbog nefunkcionalnosti, odnosno nekompatibilnosti sa kompjuterskom tehnologijom u vlasništvu suda. Antivirus ne može ispravno da funkcioniše zbog minimalne konfiguracije računara i dovodi do njihovog usporavanja i blokiranja. Zbog toga se koriste dodatne pomoćne aplikacije koje su besplatne i ne zahtevaju licencu za rad na računarima koji su dostupni Sudu.
Podaci Zavoda takođe pokazuju da je Ministarstvo životne sredine među institucijama koje koriste Kasperski antivirus.
Nisu svi ugovori objavljeni na Zavodu za javne nabavke, a u većini objavljenih nema specifikacije kakav su antivirusni sistem institucije nabavile, jer za nabavku ispod 5.000 evra nisu u obavezi da dati detaljan izveštaj.
Ministarstvo odbrane je, s druge strane, nabavilo kompjuterski softver u novembru 2022. godine, ali navodi da zato što je država članica NATO-a i kako bi ispoštovala uslove Alijanse, moraju nabaviti proizvode koji su deo NATO-a kataloga.
Vojska i Ministarstvo odbrane koriste američki antivirusni softver 'MCafee'.
Kaspersky u Bosni i Hercegovini
Kaspersky se stara i o bezbednosti računara u državnim institucijama Bosne i Hercegovine, uključujući i Predsedništvo.
Antivirusni program ruskog proizvođača koristi više od 50 bh. institucija. Među njima su, osim Predsedništva BiH, Savet ministara, Oružane snage i Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA).
Početkom septembra prošle godine, BiH je bila na meti sajber napada, kada je internet stranica državnog parlamenta bila onesposobljena na dve sedmice. Tada je kratku blokadu doživio i portal Saveta ministara BiH, Služba za zajedničke poslove, "Sarajevo gas" i još nekoliko kompanija.
Iz Generalnog sekretarijata Saveta ministara BiH rekli su da su zbog ovih napada kupili dodatne licence za preostale uređaje, te ažurirali operativne sisteme i antiviruse.
Navode da je softver instaliran na uređajima koji su na sistemu e-vlada, što predstavlja kompletnu informatičku infrastrukturu na koju se oslanjaju državne institucije.
"Nemamo saznanja da je ovaj softver potencijalno maliciozan, takođe, napominjemo da ovo rešenje koriste i mnoge druge evropske kompanije i državne uprave", ističu iz Sekretarijata.
Na pitanje RSE da li je upotreba softvera u suprotnosti sa sankcijama prema Rusiji, sa kojima se BiH usaglasila, iz Sekretarijata navode da "nisu zvanično upoznati" sa takvom odlukom.
Istovremeno, na upit o tome da li Kasperski možda predstavlja sigurnosnu pretnju, navode da se nadgleda sav saobraćaj putem javnih linkova, te da do sada "nije bilo indikacija ka takvim aktivnostima".
Ko u regionu koristi 'Kasperski'?
Kompanija koja je na "crnim listima" u mnogim državama svjeta stara se o bezbjednosti računara u državnim institucijama Bosne i Hercegovine (BiH), uključujući i Predsjedništvo.
Antivirusni program ruskog proizvođača "Kasperski" (Kaspersky) koristi više od 50 bh. institucija. Među njima su, osim pomenutog Predsjedništva BiH, Savjet ministara, Oružane snage i Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA), potvrđeno je za RSE iz Generalnog sekretarijata Savjeta ministara BiH.
Do kraja 2022. godine od ruskog proizvođača je kupljeno 1.300 licenci Kasperski antivirusa. Tada je kupljeno dodatnih 200, kada je Sekretarijat sklopio ugovor sa banjalučkom firmom "Prointer", vrijedan nešto manje od 18 hiljada evra.
Prema podacima sa Portala javnih nabavki, u Srbiji je Kaspersky u prethodne više od dvije godine nabavilo 14 institucija, koje se finansiraju iz republičkog budžeta. Ukupna vrijednost zaključenih ugovora za nabavku Kaspersky sistema od početka 2021. zaključno sa 30. martom 2023. iznosi više od 870.000 evra.
Među institucijama koje su nabavile ruske sisteme su između ostalih MUP, medijski javni servis RTS, javna preduzeća Srbijagas i Infrastruktura Železnice Srbije.
Kaspersky nema registrovano predstavništvo u Srbiji. Njihove proizvode u Srbiji prodaju i instaliraju druge kompanije. Postoji registrovan sajt Kaspersky.rs na kome se nalaze informacije o proizvodima na srpskom jeziku.
U Crnoj Gori, Ministarstvo javne uprave je nadležno za zaštitu računara od virusa. Iz ove institucije kažu za RSE da iz bezbjednosnih razloga ne mogu navesti šta koriste, ali da se ne radi o ruskom proizvodu.
Kaspersky se ne koristi ni u institucijama Kosova, potvrđeno je za RSE iz tamošnjeg MUP-a.
O istoriji kompanije Kasperski
Kasperski je kompanija osnovana u Moskvi 1997. godine. Na svom sajtu navode da su bazirani u Velikoj Britaniji, te da ih koristi više od 400 miliona korisnika i 240 hiljada kompanija širom sveta.
U novembru 2020. godine, prebacili su servere sa podacima svojih korisnika iz Rusije u Švajcarsku.
Navode da, kao privatna kompanija, nemaju političke veze ni sa jednom vladom, ali da sarađuju sa vlastima raznih država i međunarodnim agencijama za provođenje zakona u borbi protiv sajber kriminala.
Direktor i suosnivač firme je Jevgenij Kasperski, ruski ekspert za sajber bezbjednost.
On je tokom osamdesetih diplomirao na Tehničkom fakultetu više škole KGB-a, koja je školovala buduće obaveštajce, a kasnije je radio u sovjetskoj vojnoj obaveštajnoj službi.
Jevgenij Kasperski je konstatno u javnim nastupima i obraćanjima na stranici kompanije poricao bilo kakve veze sa ruskim vlastima.
Facebook Forum