Kantoni imaju bitnu ulogu u procesu pridruživanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji. Iako deset kantona nije jednako spremno da ispune obaveze na evropskom putu BiH, ne može se o njima govoriti kao o smetnji. Evropska unija zahtjeva da bh. institucije govore jednima glasom, kroz mehanizam koordinacije, a kantoni imaju važnu ulogu u tome, navedeno je analizi Vanjskopolitičke inicijative -„Kantoni u FBiH: Realnosti i očekivanja u procesu pristupanja EU“ u organizaciji.
Komplikovano uređenje Bosne i Hercegovine otežava pregovore unutar zemlje, pa s toga ne čude zahtjevi Evropske unije da bh. institucije govore jednim glasom. Dugo je trajalo pregovaranje političara da se i kantoni uključe u mehanizam koordinacije, jer su mnogi bili skeptični da će time put BiH ka EU biti usporen.
Denis Piplaš, autor analize „Kantoni u FBiH: Realnosti i očekivanja u procesu pristupanja EU“ kaže:
„Ja mislim da nije niko smetnja. Mi upravo kroz ovu analizu radimo na tome da pokažemo da svako ima svoj dio obaveza i odgovornosti i svaki dio vlasti, pojedinačno i zajedno, odgovoran je koliko će uraditi na tom putu i koliko će biti uspješan. Mi ćemo kroz upitnike morati da odgovorimo na sva pitanja koja se tiču političkog i ekonomskog kriterija članstva i na pitanja iz svih pregovaračkih poglavlja. Ono što mi znamo u ovom momentu jeste da će inicijalno kantoni učestvovati, odnosno da je nadležnost kantona u više od pola pregovaračkih poglavlja, tako da je to jedan zaista obiman posao, a odgovornost je velika", smatra Piplaš.
Analitičar iz Evropske inicijative za stabilnost Adnan Ćerimagić objašnjava:
„Mi se u ovom trenutku trebamo fokusirati upravo na Strategiju integrisanja u Bosni i Hercegovini. To je dokument gdje će svih deset kantona, oba entiteta i Brčko distrikt i državni nivo sjesti zajedno i dogovoriti se u narednom periodu na koji način, kako brzo i kako zajednički i ujednačeno usklađivati svoja zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. To je ono što traže građani, to su standardi zaštite okoliša, zaštite potrošača, to je ono što traži i privreda u Bosni i Hercegovini, jer samo sa EU standardima oni su u mogućnosti da izvoze na EU tržište", kaže Ćerimagić.
Stepen spremnosti da preuzmu obaveze na putu ka Evropskoj uniji je različit među 10 kantona, naglašava Ćerimagić.
„Dok su političari bili fokusirani na to da dobiju konačno priznanje na papiru da kantoni učestvuju, propušten je taj elemenat pripremanja, odnosno kapacitiranja kantona za poslove koji ih čekaju. Otprilike 25-30 ljudi u svakom kantonu biti će potrebno da radi na EU pitanjima. Mi trenutno, iz analiza je vidljivo, imamo najviše po jednu osobu u kantonu koja je zadužena za EU. Ustvari, ta osoba je u većem broju kantona obično zadužena za još nekoliko stvari pored EU pitanja. Naravno, kada dođe upitnik i kada dođe dogovor o ovoj Strategiji integrisanja Bosne i Hercegovine, i kantoni sami će uvidjeti da treba i puno više ljudi i puno više znanja", zaključuje on.
O spremnosti kantona za preuzimanje obaveza tokom EU procesa, direktorica Vanjskopolitičke inicijative BiH Lejla Ramić – Mesihović kaže:
„To vam ima jako puno veze s tim u kojoj fazi evropskih integracija su kantoni uključeni u proces na nešto intenzivniji supstancijalniji način. To nije toliko do samih kantona. To je jedan nivo vlasti koji strašne probleme ima sa likvidnošću, sa pritiskom svojih nadležnosti – tu su školstvo, zdravstvo - užasno važne nadležnosti su na tom nivou. Isto tako, uspostavilo se da su nivoi vlasti, koji su ranije bili više zainteresirani za sam proces, više i spremni.", objašnjava naša sagovornica.
Mehanizam koordinacije bi u idealnom slučaju trebao da pokrije i politička i tehnička pitanja, a Denis Piplaš, pak, navodi ono što je najpotrebnije za taj proces:
„Mi moramo biti svjesni da moramo raditi na ideji kompromisa, moramo biti svjesni da zajednički rad treba da postane praksa a ne izuzetak, moramo raditi na promjeni naše političke kulture, moramo biti svjesni da ćemo samo jedinstvenim pristupom i zajedničkom kooperacijom između svih nivoa vlasti i svih institucija biti uspješni u procesu evropskih integracija", zaključuje Piplaš.
Do sada urađene ankete pokazuje da je veliki broj građana za članstvo Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji. I što bude BiH bliže Evropi to će građani više osjećati prednosti , ali za to su potrebne reforme, koje su za mnoge bolne. Ponovo, Lejla Ramić – Mesihović:
„Svako društvo ima otpor prema reformama, ali isto tako, ja sam poprilično sigurna, jako veliki broj građana zna i da se pita kada razmišlja o evropskim integracijama, šta je alternativa. Šta je alternativa? Bilo kakva primisao na alternativu mene lično plaši", podvlači Ramić - Mesihović.
