Desetak kilometara od centra Beograda nalazi se Kaluđerica – naselje koje je postalo prva asocijacija Beograđana kada se spomene legalizacija i pitanje nelegalnih objekata u glavnom gradu Srbije.
Nastajala je poslednjih 30 godina, bez nekog reda i plana. Na slobodnim parcelama duž Smederevskog puta nicale su kuće, a većina je gledala da svoju parcelu maksimalno iskoristi.
U Opštini Grocka kojoj pripada najveći deo naselja, tvrde da bi ono moglo biti potpuno legalizovano u narednih pet, šest godina.
Meštani su međutim podeljeni – dok su jedni, u strahu da bi im na osnovu novog Zakona o ozakonjenju pred kuće mogli doći bageri, podneli zahteve za legalizaciju, drugi, kažu, ni ne razmišljaju o tome.
Kada se uđe u naselje, prvi utisak je da izgleda kao i svako drugo. U samom centru su prodavnice i Osnovna škola. Malo niže niz ulicu i crkva.
Glavna ulica je normalne širine i automobili mogu bez problema da se mimoilaze. Kod škole je semafor. Taj semafor je, međutim, i jedini u naselju, a kada se pogledaju poprečne ulice koje seku glavnu, vidi se slika koja je ovom naselju i donela nesretan epitet najvećeg nelegalnog u Srbiji, neki kažu i na Balkanu.
Ulice su različitih širina, neke su veoma uske, poput biciklističke staze. Neke nemaju ni asfalt. Kuće su jedna uz drugu, a po visini ili izgledu se potpuno razlikuju. Mnoge nemaju fasadu.
Ni trotoara često nema, jer su ograde nekih imanja podignute uz sam kolovoz. Na to nam ukazuje meštanin Jova Ilić.
„Evo vidite, to kod nas sve može“, kaže nam i pokazuje na ogradu kuće pored koje prolazimo, a koja je uz sam drum. Kako trotoara nema, nezgodno je kada naiđe automobil.
Najveći problem je, dodaje, ipak nedostatak kanalizacije. „I voda je problem“, nastavlja. „Jer, kako je sve divlje rađeno, ima mnogo sleganja i pucaju cevi. Sem toga, na mnogim mestima vodovod je urađen jako plitko, pa je voda leti jako topla, a zimi jako hladna.“
Naš sagovornik je u Kaluđerici od 1969. godine. Ima dve kuće. Jedna je legalizovana, druga još nije. U vreme kada su podizali prvu kuću, nije postojala mogućnost da se dobije dozvola. Ipak, njegov otac je, kaže, bio uporan i davne 1977. godine dobio upotrebnu dozvolu, ali kuća nije uknjižena.
U februaru ove godine Jova Ilić je podneo zahtev i za uknjiženje. Drugi objekat je legalizovan ovog leta.
Ne veruje u najave da bi u narednih pet-šest godina celo naselje moglo da bude legalizovano.
„Ljudi se uopšte ne plaše rušenja i uopšte nisu voljni. Doduše, ništa ne preduzimaju ni ovi iz urbanizma, da dođu, da uknjiže... Mene, na primer niko nikada, osim kroz papire, nije zvao", kaže.
Kako se udaljavamo od centra naselja, vidimo da se na obodima grade nove kuće, iako je resorna ministarka Zorana Mihajlović više puta ponovila da bi se na meti države mogla naći svaka gradnja bez dozvole od dana usvajanja Zakona o ozakonjenju, odnosno od 26. novembra 2015. godine.
„U Kaluđerici možda na njih hiljadu jedan ima dozvolu“, kaže nam starija meštanka koju zatičemo u dvorištu kuće koja gleda na sveže izgrađene objekte.
Pitamo je da li je ona legalizovala svoju kuću. „Nismo. Nameravamo, ali nema se“, odgovara.
Njena porodica kuću je podigla krajem sedamdesetih. Tada su, priča nam, više puta dolazili da ruše. „Jedno dva, tri puta su rušili, a posle su me pustili“, seća se.
Prema novom Zakonu, omogućena je legalizacija kuća koje su podignute pre dve, tri decenije i za koje u to vreme nisu mogle da se dobiju građevinske dozvole, te su građene nelegalno.
Mnogi stanovnici Kaluđerice, poput naše sagovonice, žale se međutim da legalizacija zahteva mnogo novca koji sada nemaju.
O daljoj sudbini svoje kuće, kaže: „Videćemo... Kako svi, tako i mi.“
Vraćamo se u centar Kaluđerice. Nadomak autobuske stanice, pored nas prolazi poštar. Na pitanje kako se snalazi sa ulicama i brojevima, odgovara – poštar se uvek snađe.
Pored marketa, mostićem prelazimo preko potoka. Meštanka koja nam se predstavila kao Vesna, kaže da je u njemu nekada bilo i ribe. Danas se iz potoka širi nesnosan smrad.
„Tu direknto fekalije idu... Ne znam kako ovde ne vlada žutica ili neke druge bolesti“, objašnjava nam dok prelazimo preko mostića.
Ona stanuje nedaleko odatle, u stanu u zgradi. Kupila ga je pre nekoliko godina i kaže da je to jedan od retkih objekata u Kaluđerici koji ima sve potrebne papire. „Sve je bilo po zakonu, sve je bilo plaćeno. Od upotrebne dozvole, do svega što je trebalo“, kaže.
O statusu ostatka Kaluđerice i mogućnosti da u narednih nekoliko godina svi objekti budu legalizovani, ističe: „to bi definitivno trebalo da se završi. Naprosto, ti ljudi imaju kuću, a sutra, ako se bilo šta izmeni to možda neće biti njihovo... Prosto, poseduju nešto što je divlje.“
Kaluđerica nije i jedino problematično naselje. Veliki broj nelegalizovanih objekata trenutno postoji i u Plavim Horizontima, Zemun Polju, Altini, Busijama, Ugrinovcima, Ovči, Borči, Krnjači, Višnjici, Rušnju i Ripnju.
Facebook Forum