Veza srpskih i ruskih ultradesničara: Ko je Ilija Gorjačev?

Ruske vlasti bi, prema Evropskoj konvenciji o ekstradiciji, trebalo da u roku od 18 dana Srbiji dostave dokumentaciju neophodnu za izručenje Ilije Gorjačeva, osnivača ruskog radikalnog desničarskog pokreta "Obraz", koji je po interpolovoj poternici uhapšen u Beogradu, rečeno je za RSE u Ministrastvu pravde Srbije. Po potrebi, Rusija može tražiti i produženje ovog roka, dodaju u Ministarstvu.

Interpol je Gorjačeva tražio po otužnici za brojna krivična dela počinjena u Rusiji, među kojima ima i veoma teških – poput ubistava i ilegalne prodaje oružja. Tražen je i zbog organizovanja ekstremističke zajednice i formiranja bande, a prema podacima Istražnog komiteta Ruske Federeacije, istražuje se i slučaj paramilitarne grupe „Born“, čiji je Gorjačev, kako se navodi, jedan od osnivača, a čiji su članovi takođe osumnjičeni za brojna ubistva.

Urednik ruskog servisa našeg radija, Andrej Šari, kaže da je ruski “Obraz” deo mreže više nacionalističkih organizacija koje deluju u Rusiji i da u tim krugovima važi za jednu od najistaknutijih.

Sam Gorjačev je, među radikalnim nacionalistima viđen “kao junak i čovek koji bi mogao da žrtvuje i svoj život za ideju ruskog nacionalizma. To je fašistička ideologija, šovinistička, koja, jasno, za većinu građana Ruske Federacije nije prihvatljiva”.

Što se šire javnosti tiče, dodaje Šari, ruski “Obraz” je najprepoznatljiviji po optužbama za povezanost sa brojnim kriminalnim delima “koja su vezana za dosta poznata ubistva u Rusiji – osoba koje ili nisu bile slovenskog porekla ili osoba koje su se bavile zaštitom ljudskih prava u sferi etničkih odnosa".

"Najpoznatija su dva – u centru Moskve je ubijen vrlo poznati advokat Stanislav Markelov i novinarka Anastasia Baburova koja je ubijena sa njim. Kriminalci su pronađeni, to su ljudi iz bližeg orkuženja Ilije Gorjačeva, a i oružje iz kojeg su pucali, taj pištolj, bio je Ilije Gorjačeva. Ubijen je i jedan pravnik, sudija koji je vodio puno slučajeva vezanih za rast nacionalizma u Rusiji. Koliko mi je poznato, ruski zvanični organi, ljudi koji tragaju za kriminalcima, imaju dug spisak pitanja za Iliju Gorjačeva”, kaže Šari.

Inspiracija srpski 'Obraz'

Vođa ruske ultradesničarske organizacije Ilija Gorjačev je, osim utočišta, u Srbiji pronašao i inspiraciju za osnivanje pokreta po ugledu na srpski “Obraz” – desničarsku organizaciju koju je Ustavni sud Srbije u junu prošle godine zabranio uz obrazloženje da je to učinjeno zbog kršenja ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje.

Lider Obraza Mladen Obradović, u razgovoru za RSE navodi da je Gorjačev godinama u nazad dolazio u Srbiju, ali tvrdi da ga već dugo nije video.

“Lično, nismo se videli prilično dugo… tako da, u tom smislu ne mogu da vam kažem ništa više”, rekao je Obradović, a na pitanje da li je znao da je Gorjačev u Rusiji tražen zbog teških krivičnih dela, odgovorio da je o tome obavešten iz medija.

“Iskreno da vam kažem, šokiran sam tim optužbama. Posebno mi teško pada činjenica da je veoma lako nekoga optužiti i unapred proglasiti krivim preko medija. Naravno, ostaje na organima ruske države da utvrde šta je od svega toga istina, a šta nije. U to se mi, naravno, ne možemo mešati”, rekao je Obradović

Veza dva Obraza duža je od deceniju. Gorjačev je, prema podacima profesora britanskog Univerziteta “Notingam Trent”, Jovana Bajforda, koji izučava delovanje ekstremnih grupa, ruski ogranak “Obraza” osnovao po povratku iz Srbije 2002. godine, uz blagoslov Mladena Obradovića.

"Ilija Gorjačev je, koliko je meni poznato, bio u Beogradu 2002. godine. On je u to vreme bio student istorije Moskovskog univerziteta koji je odlučio da svoj diplomski rad posveti temi ustaških zločina u NDH i tim povodom je doputovao u Beograd. On je još dok je, naravno, živeo i studirao u Moskvi bio aktivista izrazito desničarske parlamentarne stranke Narodni savez koja je imala veoma bliske veze sa desničarima u Srbiji, između ostalog su bili veliki fanovi Radovana Karadžića, tako da je verovatno i putem tih veza Gorjačev u Beogradu stupio u kontakt sa brojnim desničarskim pokretima uključujući i sa Mladenom Obradovićem koji je tada bio novoizabrani lider Otačastvenog pokreta Obraz. I on je bio toliko inspirisan Obrazom da je po povratku u Rusiju zajedno sa svojim kolegom sa fakulteta Nikitom Tihonovim osnovao ruski Obraz, dakle ogranak srpskog Obraza u Rusiji", kaže Bajford i dodaje da je osnovna srodnost srpskog i ruskog “Obraza” u tome što ni u srpskom, ni u ruskom društvu ne postoji jasna granica između ekstremizma i toka javnog života.

"Njegove lične veze u Srbiji su potpuno nesporne. On je čak bio gost Srpske radikalne stranke u Skupštini Republike Srbije prošle godine. Tamo je bio zajedno sa jednim od predstavnika skinhed grupe iz Srbije. To je problem koji ima Srbija, ima ga i Rusija, da ta granica koja razdvaja matični tok u politici i ekstremne grupe sklone nasilju nije jasno podvučena. Jedan konkretan primer za to jeste da su predstavnici ruskog Obraza imali veoma jasne sa Maksimom Miščenkom koji je jedno vreme bio čak i zamenik predsednika ruske Dume, a on je recimo na 10. godišnjicu od NATO bombardovanja čak i održao miting na Trgu Republike u Beogradu", kaže Bajford.

(VIDEO: Maksim Miščenko govori na mitingu 24. marta 2009. godine)