Letnje Olimpijske igre u Moskvi 1980. godine nisu se odigravale samo na sovjetskim sportskim arenama, već i u bazama KGB-a, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RFE/RL) na engleskom jeziku.
Kremlj je bio odlučan da bude domaćin besprekornog događaja pošto su Sjedinjene Američke Države i 65 drugih zemalja bojkotovale Olimpijske igre 1980. zbog sovjetske invazije na Avganistan prethodne godine i tajna policija je bila veoma uključena u taj napor.
Na površini deluje da su uspeli.
Sovjeti su nastupili kao šampioni u Moskvi, osvojivši 195 medalja, uključujući 80 zlatnih, što je bilo dovoljno da budu prvi po broju medalja. I igre iz 1980. godine do danas ostaju kao najčistije dosad – to je bio prvi i jedini put otkad je počelo testiranje olimpijskih takmičara 1968. godine da nijedan sportista nije diskvalifikovao zbog upotrebe steroida ili drugih supstanci koje poboljšavaju sportske performanse.
Međutim, sovjetski sportisti i bivši pripadnici KGB-a tvrde da su sovjetske vlasti koristile prljave trikove kako bi poboljšale performanse, dok su održale privid čistog nadmetanja.
U shemi koja nalikuje doping programu pod okriljem države koji je Rusija koristila da bi poboljšala nastupe svojih sportista kada je bila domaćin skandalom obeleženih Zimskih olimpijskim igrama u Sočiju 2014. godine, sovjetske vlasti su navodno nadzire šire napore da se utiče na rezultate testova sportista.
Peta uprava KGB-a, koja se bavila pitanjima unutrašnje bezbednosti, 1977. godine je osnovala Jedanaesto odeljenje. Zadatak novog entiteta zvanično je bio da "osujete subverzivne akcije neprijatelja i neprijateljskih elemenata tokom priprema i održavanja Olimpijskih igara".
U stvarnosti, zaposleni Jedanaestog odeljenja takođe su radili u moskovskoj antidoping laboratoriji, koja je dobila akreditacije za Olimpijske igre samo dve nedelje pre početka takmičenja 19. jula 1980. godine.
"Ne trebaju nam nezgode"
Konstantin Volkov, koji je na igrama 1980. za Sovjetski Savez osvojio srebrnu medalju u skoku s motkom, rekao je za Karent tajm (Current Time), medijski projekat na ruskom jeziku koji vodi RFE/RL u saradnji s Glasom Amerike (VOA), da mu je, kada je došlo vreme da preda svoj uzorak urina na testiranje, jedan zaposleni u moskovskoj laboratoriji, rekao "bacićemo to" i pružio mu drugu posudu koja je već bila napunjena urinom.
"Niko ništa neće imati (u svom uzorku urina)", seća se Konstantin Volkov reči laboranta.
"Rekao sam: 'Nemam ništa (u mokraći). Ne plašim se'", rekao je 60-godišnji Volkov. Ali, kako je rekao bivši skakač s motkom, radnik u laboratoriji je insistirao da "nam ne trebaju nezgode, zato predaj ovo".
Na pitanje da li i drugi sportisti, uključujući iz 70 drugih zemalja koje su nastupale na igrama, rade isto, radnik u laboratoriji je potvrdno odgovorio.
"Da, svi, bez izuzetaka", podsetio se Volkov reči laboranta. "Niko ništa neće imati (u svojim uzorcima urina)."
Pukovnik KGB-a u penziji Vladimir Popov rekao je za Karent tajm, da je dvoje njegovih bivših kolega bilo akreditovano za rad u antidoping laboratoriji tokom Olimpijskih igara 1980. godine.
"Punili su posude (s urinom) za koje se tvrdilo da su od sportista", rekao je Popov, koji je bio zadužen za sportske novinare. "Naravno, nije bilo pozitivnih testova na doping i tako su uzorci bili čisti".
Političke igre: Olimpijada 1980. u Moskvi
U slučaju da je neki sportista poput Volkova zaista dao uzorke, oni su "jednostavno zamenjeni onima za koje se znalo da su čisti", dodao je Popov.
Napori da se prikrije dopinga olimpijaca prvi su počeli na Letnjim olimpijskim igrama 1968. u Meksiku. Do 1975. godine Međunarodni olimpijski komitet zabranio je anaboličke steroide koje su sovjetski sportisti često koristili. Sledeće godine, na igrama u Montrealu, 12 sportista je diskvalifikovano zbog upotrebe steroida.
Ipak, uprkos povećanim naporima da se uhvate oni koji su koristili nedozvoljene supstance, četiri godine kasnije u Moskvi nijedan sportista nije uhvaćen u dopingu – što je rezultat koji je u oštroj suprotnosti s izveštajem australijskog parlamenta iz 1989. godine koji tvrdi da "teško da je bilo osvajača medalje na moskovskim igrama, zasigurno ne osvajača zlatne medalje… koji nije koristio neku supstancu: obično nekoliko vrsta. Igre u Moskvi mogle bi se nazvati Hemijskim igrama".
Kremlj je bio pod izuzetnim pritiskom da osigura da nijedan skandal ne ukalja takmičenje u Moskvi, prve Olimpijske igre u organizaciji neke komunističke zemlje. Sovjetski Savez je, prema procenama, na igre potrošio 1,3 milijarde dolara.
Sa "celim svetom" koji gleda, prisetila se nedavno državna televizija Moskva 24, sovjetska vlada je želela da "ukloni sve elemente šanse".
Sovjetskim građanima je, dotle, u suštini rečeno da igre smatraju pogledom u svoju budućnost. I u sferi sportskog dopinga, to su i videli.
Prvo Moskva, pa Soči
Trideset četiri godine kasnije, Kremlj je ponovo bio domaćin Olimpijskih igara, ovog puta zimskih, u ruskom crnomorskom gradu Sočiju. Zimske olimpijske igre 2014. godine, na kojima je pobedio Tim Rusija, smatrane su tada simbolom povratka Rusije kao sportske sile i novog statusa turističke destinacije.
Te pobede su, međutim, brzo ukaljane navodima da su ruske bezbednosne službe menjale uzorke urina ruskih sportista da bi se izbeglo otkrivanje supstanci koje poboljšavaju sportske performanse.
"Zimske olimpijske igre u Sočiju donele su krajnji zaštitni mehanizam ruskom procesu zamene uzoraka", zaključila je 2016. nezavisna istraga koju je tražila Svetska antidoping agencija (VADA). "Zaštićeni takmičar na Zimskim olimpijskim igrama koji može dobiti medalju nije morao da brine o svojim doping aktivnostima. Mogli su da se dopinguju pre, a možda i tokom, igara jer su mogli da računaju da će njihov prljavi uzorak biti zamenjen u laboratoriji u Sočiju".
Ruski zvaničnici nikada nisu prihvatili zaključke onoga što se obično naziva Meklarenov izveštaj i upustili su se u borbu s VADA-om koja traje do danas.
Mada je Rusija izbegla zabranu učešća na Olimpijskim igrama 2016. u Riju, skandala je doveo do suspenzije Ruskog olimpijskog komiteta 2017. godine, čime su ruski sportisti sprečeni da se takmiče pod ruskom zastavom na Zimskim olimpijskim igrama 2018. godine u Južnoj Koreji. Desetinama ruskih sportista je zabranjen nastup na međunarodnim takmičenjima, a 13 medalja iz Sočija je oduzeto Timu Rusija.
Odbijanje ruskih vlasti da u potpunosti sarađuju s istragom VADA o moskovskoj laboratoriji i programu dopinga uz pomoć države, dovelo je do toga da međunarodna agencija za borbu protiv dopinga 2019. godine uvede četverogodišnju zabranu Rusiji da učestvuje na nekom većem međunarodnom sportskom takmičenju ili da ga organizuje, uključujući i Olimpijske igre.
Popov je za Karent tajm rekao da je uticanje na testiranje u Sočiju "rimejk, recimo, onoga iz 80-ih… Iskustvo stečeno tih godina bilo je iskorišćeno na Olimpijskim igrama u Sočiju".
On je dodao da je 1980. Državni sportski odbor za sport SSSR-a imao "specijalan program" koji je obezbeđivao steroide sportistima koji su, prema mišljenju njihovih trenera, imali najbolje šanse za pobedu.
Dvadesetogodišnji Volkov je 1980. smatran potencijalnim osvajačem zlatne medalje u Moskvi, pošto je nekoliko meseci pre toga pobedio na Evropskom prvenstvu.
Tokom Olimpijskih igara, rekao je Karent tajmu, predstavnici doping programa predložili su mu da koristi anaboličke steroide.
"Došao sam s mojim trenerom i ocem", kazao se Volkov i dodao da mu je rečeno da treba da prođe kroz "program specijalnih supstanci da bi osvojio zlatnu medalju".
"Ali mi smo to odbili jer, pre svega, nismo znali kako to funkcioniše kod skoka s motkom" ili kako bi uticalo na tehniku skakanja s motkom, dodao je Volkov. "Rekli su: 'U redu, na tebi je. Ako dođe do neuspeha, ti ćeš odgovoriti za svoje postupke".