Zašto je Južna Koreja uspešnija od Italije u suzbijanju korone?

U Italiji su milioni ljudi u karantinu i više od 800 ih je preminulo od korona virusa. U Južnoj Koreji koja je pogođena u isto vreme, samo je nekoliko hiljada građana u karantinu, a umrlo ih je 67.

Sa širenjem virusa, ova dva slučaja ilustruju probleme sa kojima će se ostale zemlje sve više suočavati.

Nepraktično je testirati svakog potencijalnog pacijenta i ako vlasti ne pronađu drugi način da utvrde koliko se infekcija proširila, njihov najbolji odgovor je ograničenje kretanja, piše Rojters.

Italija je najpre započela masovna testiranja, a onda ih je suzila tako da nije morala da obavi stotine hiljada pregleda. Međutim, u tom slučaju nije mogla da utvrdi precizno kako će se virus širiti i onda su vlasti odlučile da ograniče kretanje u celoj zemlji koja ima 60 miliona stanovnika kako bi obuzdale bolest.

Čak se i papa Franja, koji je dobio grip pa je svoju nedeljnu poruku vernicima poslao preko interneta iz Vatikana, kazao da se oseća "kao da je zatočen u biblioteci".

Južna Koreja: Testiranje umesto karantina

Hiljadama kilometara dalje u Južnoj Koreji tamošnje vlasti su drugačije reagovale na epidemiju sličnih razmera. One su do sada testirale stotine hiljada ljudi prateći potencijalne prenosioce virusa kao detektivi, koristeći mobilne telefone i satelitsku tehnologiju.

U obe zemlje pri zaraženi su registrovani krajem januara. U Južnoj Koreji je od tada preminulo 67 lica od skoro 8.000 potvrđenih slučajeva zaraze, nakon što je testirano 222.000 stanovnika.

U Italiji je, pak, preminulo 827 lica, više od 12.000 je inficirano, a testirano je oko 73.000.

Ovi podaci ukazuju na veoma važan zaključak da je agresivno i istrajno testiranje moćno oruđe u borbi protiv virusa.

Džeremi Konjundjuk (Jeremy Konyndyk) iz vašingtonskog Centra za globalni razvoj, ističe da masovno testiranje može da pruži zemljama jasniju sliku o razmerama epidemije. Kada je ova ne može da se sprovede, onda vlasti moraju da preduzmu odvažnije poteze, kao što je ograničavanje kretanja, ističe Konjundjuk.

"Ja se neugodno osećam u situacijama kada je nametnuto ograničenje kretanja. Kina je to učinila, ali ona je bila u stanju da to uradi, jer ima stanovništvo koje će se tome povinovati", Ističe Konjundjuk.

Koliko korona virus opstaje na površinama, da li je otporan na tople ili hladne vremenske uslove, da li su deca zaista zaštićena a stariji ugoženi? Ovo su samo neka od pitanja na koja Svetska zdravstvena organizacija kroz infografike odgovara javnosti.

Demokratske zemlje, kao što su Italija i Južna Koreja, korisni su primeri za ugledanje zemljama, poput SAD-a, koje imaju problem da organizuju testiranja i nekoliko su sedmica iza putanje virusa.

U Japanu i, naročito, u SAD, nisu još vidljive sveobuhvatne razmere problema. U Nemačkoj nema većih ograničenja za masovnije testiranje, ali nakon upozorenja kancelarke Angele Merkel da je verovatno da će između 60 i 70 odsto populacije biti zaraženo – jedina opcija je ograničenje kretanja.

U Južnoj Koreji koja ima nešto manje stanovnika od Italije – oko 50 miliona – oko 29.000 ljudi je u samoizolaciji. Ograničeno je kretanje u pojedinim kvartovima, ali za sada nijedan region nije u potpunosti odsečen od ostatka zemlje.

Južna Koreja: Rizik od narušavanja privatnosti

Zvanični Seul ističe da je izvukao pouke iz epidemije Bliskoistočnog respiratornog sistema (MERS) 2015, nastojeći da pruži javnosti što je više moguće informacija. Zbog toga se opredelio za masovno testiranje, uključujuće građana sa veoma blagim bolestima ili čak nemaju ni simptome, ali mogu da zaraze druge.

To je podrazumevalo i usvajanje zakona koji daje vladi velika ovlašćenja u pristupu podacima: korišćenje kamera za nadzor na javnim mestima (CCTV footage), informacije dobijene praćenjem preko GPS mobilnih telefona i automobile, zatim kreditnih kartica i transakcija, ulasku u zemlju i drugih ličnih podataka ljudi za koje je potvrđeno da su zaraženi.

Osim pomoći u utvrđivanju ko treba da se testira, ovako prikupljeni podaci pomažu bolnicama da se bolje organizuju. Građani za koje je utvrđeno da su pozitivni, stavljeni su u samoizolaciju i posmatraju se daljinski preko aplikacije na smart telefonu ili se kontrolišu regularno telefonskim pozivima sve dok se ne oslobodi bolnički krevet. U tom trenutku, medicinsko osoblje sa ambulantnim kolima odvozi pacijenta u bolnicu gde ga smeštaju u sobu sa vazdušnom izolacijom. Sve ovo je besplatno, uključujući i hospitalizaciju.

Međutim, odgovor Južne Koreje na epidemiju nije savršen. Mada su se testovi u više od 209.000 slučajeva pokazali negativnim, čeka se na rezultate još 18.000 ispitanika – što znači da se može očekivati još slučajeva zaraze.

Broj zaraženih je opao u odnosu na vrhunac sredinom februara, ali, južnokorejskim vlastima verovatno predstoji još izazova dok nastoje da utvrde nove slučajeve i obuzdaju širenje epidemije.

Južna Koreja nema dovoljno zaštitnih maski – pa je počela da ih raspodeljuje shodno prioritetima – a pokušava da angažuje dodatni bolje obučeno medicinsko osoblje za testiranje i pronalaženje novih slučajeva zaraze.

Međutim, taj pristup neminovno ide nauštrb privatnosti. Južnokorejski sistem je uveo obavezne mere koje zadire u intimnost i njihovo sprovođenje zavisi od spremnosti ljudi da se odreknu nečega – što mnogi u Evropi i Americi – smatraju osnovnim pravom na privatnost.

Istovremeno, tradicionalni odgovori kao što su zatvaranje ugroženih područja i izolacija pacijenata mogu imati samo skroman učinak i izazvati probleme u otvorenim društvima, kaže zamenik ministra zdravlja Južne Koreje Kim Gang-lip.

On je rekao novinarima da stavljanje čitavih oblasti u karantin znači da će ljudi manje učestvovati u utvrđivanju kontakata koje imali.

Italija: Odlažu se operacije

Italija i Južna Koreja su geografski udaljene oko 8.000 kilometara, ali imaju nekoliko sličnosti kada je reč o korona virusu. U obe zemlje epidemija je izbila u manjim mestima, a ne velikim gradovima, što znači da je bolest odmah ugrozila funkcionisanje lokalnog zdravstvenog sistema, koji ima ograničene mogućnosti. Takođe, u oba slučaja lekari su na početku ignorisali uputstva za testiranje.

U Italiji je prva zaraza ustanovljena kod 38-godišnjeg muškarca za koga se samo zna da se zove Matia. Kod njega je prvo dijagnostikovan grip i nakon što je rekao lekarima da nije bio u Kini, pušten je kući, kazao je Masimo Lombardo, načelnik bolničke službe u gradu Lodi.

Nova dijagnoza da je zaražen korona virusom utvrđena je tek kada se ponovo vratio u bolnicu. Tada je na snazi bilo uputstvo da nije obavezno testiranje građana ako nisu bili u Kini ili drugim pogođenim regijama. U slučaju Matia utvrđena je zaraza zato što je anesteziolog odlučio da ga testira iako to pravila nisu nalagala. Pojedini eksperti u Italiji sada smatraju da se Matia možda zarazio preko Nemačke.

• Pratite BLOG UŽIVO Radija Slobodna Evropa o korona virusu u svijetu

Nekoliko dana kasnije, vlasti su promenile stav, nalažući testiranje samo građana koji imaju simptome, jer su smatrale da je to najefikasnija upotreba raspoloživih kapaciteta. Tada se smatralo da je rizik od zaraze niži kod pacijenata koji nemaju simptome. Međutim, to je bio rizičan pristup, jer i ljudi bez simptoma mogu da budu inficirani i prenose virus.

S druge strane, povećanje broja testova bilo je veliko opterećenje za zdravstveni sistem, ističe Masimo Antoneli, direktor intenzivne nege na univerzitetskoj poliklinici Gemelli IRCCS u Rimu.

Italija u osnovi ima veoma efikasan zdravstveni sistem, pokazuju međunarodne studije. Dobija manje sredstava od države u odnosu na prosek Evropske unije – 8,9 odsto bruto društvenog proizvoda, a Južna Koreja 7,3 procenta. Međutim, sada je italijanski zdravstveni sistem veoma opterećen, pa se odlažu operacije koje nisu hitne kako bi se oslobodili bolnički kreveti u intenzivnoj nezi.

Pročitajte i ovo:

Epidemije od Troje i španske groznice do korona virusa

Pošto studije sugerišu da svaki zaraženi pacijent korona virusom može inficirati još dve osobe, vlasti u Lombardiji upozoravaju da će se bolnice u ovoj regiji suočiti sa ozbiljnim problemima ukoliko se epidemija proširi. Problem će postati još ozbiljniji biti ako se virus prenese na siromašniji jug zemlje.

Situaciju dodatno otežava utvrđivanje kontakata koje je imala zaražena osoba. Jedan doktor u Bolonji, koji nije želeo da se obelodani njegov identitet, kazao je za Rojters da je proveo 12 sati da bi utvrdio sa kim je bio u bliskom dodiru jedan pacijent, kako bi se i ta lica potom testirala.

"To možete da uradite ako imate dva ili tri slučaja. Ali, ako ih ima više, sistem će se urušiti, u slučaju da testiramo svakoga i nakon toga moramo da sve ovo uradimo," kazao je doktor iz Bolonje.

"Ovakve eksplozije mogu da se dese bilo gde"

U Južnoj Koreji, kao i u Italiji, prvi slučaj zaraze je otkriven jer je zdravstveni radnik sledio svoju intuiciju, a ne pravila o testiranju.

Prva pozitivna na testu je bila 35-godišnja Kineskinja, koja nije imala nikakve kontakte sa Vuhanom. Poznata kao "pacijent 31", bila je pripadnica verske sekte na koju, kako navodi Ministarstvo zdravlja, otpada 61 odsto slučajeva zaraze u zemlji.

Infekcija se proširila izvan ove zajednice nakon sahrane rođaka njenog osnivača u obližnjoj bolnici. Takođe, bilo je još nekoliko manjih "džepova" zaraze širom Južne Koreje.

Li Hi jang, stručnjakinja za preventivnu medicine, kaže da je Južna Koreja sprovela samo delimične mere nakon epidemija MERS-a u cilju jačanja infrastrukture kako bi se reagovalo na infektivne bolesti. Prema njenim rečima, nije lako održavanje obučenog medicinskog osoblja i neophodne infrastrukture u manjim bolnicama.

"Dok to ne rešimo, eksplozije kao što je ova, mogu da se dese bilo gde", upozorava Li Hi jang.