Pred Većem za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu počelo je saslušavanje svedoka odbrane u prosecu protiv Ilije Jurišića, koji je prvostepeno osuđen na 12 godina zatvora zbog zločina nad vojnicima JNA, koji su se 1992. godine povlačili iz Tuzle. Samo jedan od njih, Niko Jurić, se pojavio u beogradskoj sudnici. Ostali svedoče preko video linka iz sarajevske sudnice Suda BiH.
U žalbenom postupku protiv Ilije Jurišića, koji je u Beogradu ostao u senci suđenja narko bosu Darku Šariću i njegovim saradnicima, skoro sat vremena je svedočio Niko Jurić, nekadašnji komandir jedne stanice milicije u Tuzli, danas aktivni policajac u Hrvatskoj. Kao jedini svedok koji je došao u beogradski sud govorio je o sukobu na Brčanskoj malti 15. maja 1992. kada je Jurišić kao dežurni u operativnom štabu ratne policije izgovorio radio vezom "Na vatru odgovori vatrom".
“Pucaju po nama, šta da radimo”, bilo je pitanje koje su kolege postavljale radio vezom operativnom štabu, svedočio je Jurić koji se nalazio na trotoaru u trenutku kada je kolona JNA izlazila iz kasarne Husinska buna i prolazila Tuzlom.
“Pucaju na nas, ne znam šta da radimo, uputio sam i ja vapaj. Kako kolona JNA nailazi pucnji su sve jači i jači. Dolazi glas “na vatru odgovori vatrom”. Prepoznao sam glas Ilije Jurišića. Ta rečenica nije značila ništa, jer se već pucalo na sve strane. Pripadnici moje jedinice nisu mogli da čuju šta je Jurišić izgovorio jer nisu imali radio vezu a ja to nikome od njih nisam preneo“, ispričao je Jurić.
Nikakva drugačija zapoved ne bi ništa promenila kada je pucnjava već počela, zaključio je Niko Jurić. Uz dozvolu sudije svoje svedočenje završio je prisnim i emotivnim pozdravljanjem sa nekadašnjim kolegom Ilijom Jurišićem koji je tokom prvostepenog postupka negirao da je izdao naredbu o napadu, već da je preneo naređenje pretpostavljenog Meša Bajrića koja je glasila: "Na vatru odgovori vatrom".
Ključna pitanja za odbranu, tužilaštvo i sudsko veće za 14 Tuzlaka su kakva je bila uloga Ilije Jurišića tog 15. maja 1992., da li je naredba koju je Jurišić preneo imala bilo kakav uticaj na sukob, te koja su bila njihova saznanja o planovima za izlazak JNA iz tuzlanske kasarne.
I svedoci iz Sarajeva, nekadašnji komandiri stanica milicija ili manevarskih četa milicije su preko video linka govorili skoro isto što i svedok u Beogradu.
“Da su jedino komandiri, njih četvorica, petorica, imali radio vezu, da bi sve što je rečeno iz operativnog štaba morali podređenima usmeno da prenose što nisu tada učinili, da je pucnjava trajala još tri minuta nakon Jurišićeve apostofirane rečenice, te da su shvatali da im je on samo preneo naređenja njima pretpostavljenih, Meša Bajrića, bivšeg načelnika SUP Tuzla i Muhameda Brkića, načelnika sektora milicije. Od ovih svedoka u prvostepenom procesu saslušan je samo Meša Bajrić.
Tužilaštvo u defanzivi
Prvog dana žalbenog procesa odbrana je apsolutno dominirala u sudnici dok je tužilaštvo ostavljalo utisak da je u defanzivi. Jurišićev advokat Đorđe Dozet kaže za RSE da je Apelacioni sud shvatio pre londonskog u slučaju Ganić da Ilija Jurišić u prvostepenom postupku nije imao fer i pravično suđenje.
Ilija Jurišić, arhiv“I zato je odlučio da učini ono što je prvostepeni sud bio dužan da sasluša i drugu stranu”, zaključuje Dozet.
Ilija Jurišić osuđen je 22. septembra 2009. godine pred većem za ratne zločine nekadašnjeg Okružnog suda u Beogradu na 12 godina zatvora jer je, kako je u presudi navedeno, naredio napad na kolonu JNA koja se povlačila iz Tuzle.
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine kaže da je pogrešno poređenje ovog sa bilo kojim drugim slučajem.
“Plašim se da bi onda ušli u politizaciju i ovog slučaja. Slučaj Ilije Jurišića je slučaj za sebe i ono što je važno, mi potpuno podržavamo to da on iskoristi sva svoja prava, kako Apelacioni sud i misli, i zato je otvorio novi pretres, da mu nisu omogućena u prvostepenom postupku. Nama je stalo da sud utvrdi istinu”, kaže Vekarić.
Optimizam porodice i prijatelja
Odbrana očekuje oslobađajuću presudu dok tužilaštvo nije bilo zadovoljno kaznom od 12 godina. Jurišićeva supruga Stoja za RSE kratko kaže da je optimistična:
“Nadam se pozitivnom ishodu. Ipak, pravda će mislim pobediti. Samo mi je želja bila da je još neko došao u sudnicu”.
Predstavnici tuzlanske fonadacije “Istina, pravda, pomirenje” zadovoljni su tokom drugostepnog procesa. Predsednik Sinan Alić kaže da sudsko veće izuzetno profesionalno vodi postupak.
“Povukli su potez koji je propustio prvostepeni sud. Žele da saznaju istinu o tuzlanskoj koloni, a da bi saznali istinu osim svedoka tužilaštva treba saslušati i svedoke odbrane. Ja da sam tužilac i da držim do svog digniteta ja bih vratio radnu knjižicu šefu Vukčeviću i izašao iz ove palate”, kaže Alić.
Jurišić je uhapšen 2007. godine na beogradskom aerodromu i od tada je u pritvoru. Njegov slučaj opteretio je i državne odnose Srbije i BIH. Nedavno je zbog nemogućnosti da Jurišića poseti u zatvoru predsedavajući predsedništva BIH Haris Silajdžić otkazao posetu Beogradu. Danas ambasador BIH u Srbiji Boriša Arnaut koji prati suđenje kaže za naš radio da veruje da će Jurišić biti slobodan.
“I ono što mi je najbitnije i najupečatljivije je osećaj da će odluka suda u Londonu bitno uticati i na ovu odluku jer je tamo utvrđeno da je čitav postupak protiv Ilije Jurišića vođen na temelju sporazuma /o povlačenju JNA iz BIH/ koji nije postojao”, zaključuje Arnaut.
U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 je ranjeno a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.
*****
Svi prilozi iz ovosedmičnog programa Pred licem pravde:
Iza poricanja genocida stoji strategija interesa
Brammertz: Mladić mora biti uhapšen što prije
Od slučaja Glavaš zavisiće sporazumi BiH, Hrvatske i Srbije
"Signali srca" - priče o hrabrim i plemenitim ljudima
Svedoci: Jurišić je samo preneo naređenja
Perišić kršio embargo, potvrdio svjedok odbrane
*****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
Ilija Jurišić osuđen je na 12 godina robije zbog događaja sličnog Dobrovoljačkoj - napada na kolonu JNA u Tuzli. Branilac mnogih žrtava ratnih zločina, Dragoljub Todorović, tvrdi da to ipak ne dokazuje opravdanost čestih poternica:
„Jurišić je na prevaru uhapšen. On je dolazio više puta u Beograd. On je u Beogradu i uhapšen. Pitanje je šta bi bilo da je Jurišić uhapšen u Budimpešti, Parizu, Londonu ili Rimu. Pitanje je da li bi ga izručili.“
Todorović zapravo podseća na slučaj nekadašnjeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova, Agima Čekua, za kojim je takođe bila raspisana poternica, što nije bilo dovoljno da juna prošle godine iz Bugarske, gde je uhapšen, bude predat Srbiji.
Zebnja u Beogradu je utoliko veća što je Ganić polovinom prošle godine skinut sa crvene poternice Interpola, što znači da informacije o njemu neće biti kolektovane u Interpolovim bazama podataka. To je ponovo iskorišćeno kao dokaz neozbiljnosti Tužilaštva u Srbiji, što Nataša Kandić ovako objašnjava:
„Srbija, i srbijansko Tužilaštvo, počinje da se ponaša kao da je od nekoga dobila mandat da zločini, koji su se dogodili na teritoriji bivše Jugoslavije, budu u njihovoj nadležnosti. Pa nije tako. Prirodno je da svaka država sudi svojim državljanima jer je to najdelotvorniji lek.“
Više o slučaju Jurišić pročitajte u posebnoj temi RSE programa
U žalbenom postupku protiv Ilije Jurišića, koji je u Beogradu ostao u senci suđenja narko bosu Darku Šariću i njegovim saradnicima, skoro sat vremena je svedočio Niko Jurić, nekadašnji komandir jedne stanice milicije u Tuzli, danas aktivni policajac u Hrvatskoj. Kao jedini svedok koji je došao u beogradski sud govorio je o sukobu na Brčanskoj malti 15. maja 1992. kada je Jurišić kao dežurni u operativnom štabu ratne policije izgovorio radio vezom "Na vatru odgovori vatrom".
“Pucaju po nama, šta da radimo”, bilo je pitanje koje su kolege postavljale radio vezom operativnom štabu, svedočio je Jurić koji se nalazio na trotoaru u trenutku kada je kolona JNA izlazila iz kasarne Husinska buna i prolazila Tuzlom.
“Pucaju na nas, ne znam šta da radimo, uputio sam i ja vapaj. Kako kolona JNA nailazi pucnji su sve jači i jači. Dolazi glas “na vatru odgovori vatrom”. Prepoznao sam glas Ilije Jurišića. Ta rečenica nije značila ništa, jer se već pucalo na sve strane. Pripadnici moje jedinice nisu mogli da čuju šta je Jurišić izgovorio jer nisu imali radio vezu a ja to nikome od njih nisam preneo“, ispričao je Jurić.
Nikakva drugačija zapoved ne bi ništa promenila kada je pucnjava već počela, zaključio je svedok Niko Jurić.
Nikakva drugačija zapoved ne bi ništa promenila kada je pucnjava već počela, zaključio je Niko Jurić. Uz dozvolu sudije svoje svedočenje završio je prisnim i emotivnim pozdravljanjem sa nekadašnjim kolegom Ilijom Jurišićem koji je tokom prvostepenog postupka negirao da je izdao naredbu o napadu, već da je preneo naređenje pretpostavljenog Meša Bajrića koja je glasila: "Na vatru odgovori vatrom".
Ključna pitanja za odbranu, tužilaštvo i sudsko veće za 14 Tuzlaka su kakva je bila uloga Ilije Jurišića tog 15. maja 1992., da li je naredba koju je Jurišić preneo imala bilo kakav uticaj na sukob, te koja su bila njihova saznanja o planovima za izlazak JNA iz tuzlanske kasarne.
I svedoci iz Sarajeva, nekadašnji komandiri stanica milicija ili manevarskih četa milicije su preko video linka govorili skoro isto što i svedok u Beogradu.
“Da su jedino komandiri, njih četvorica, petorica, imali radio vezu, da bi sve što je rečeno iz operativnog štaba morali podređenima usmeno da prenose što nisu tada učinili, da je pucnjava trajala još tri minuta nakon Jurišićeve apostofirane rečenice, te da su shvatali da im je on samo preneo naređenja njima pretpostavljenih, Meša Bajrića, bivšeg načelnika SUP Tuzla i Muhameda Brkića, načelnika sektora milicije. Od ovih svedoka u prvostepenom procesu saslušan je samo Meša Bajrić.
Tužilaštvo u defanzivi
Prvog dana žalbenog procesa odbrana je apsolutno dominirala u sudnici dok je tužilaštvo ostavljalo utisak da je u defanzivi. Jurišićev advokat Đorđe Dozet kaže za RSE da je Apelacioni sud shvatio pre londonskog u slučaju Ganić da Ilija Jurišić u prvostepenom postupku nije imao fer i pravično suđenje.
Ilija Jurišić osuđen je 22. septembra 2009. godine pred većem za ratne zločine nekadašnjeg Okružnog suda u Beogradu na 12 godina zatvora jer je, kako je u presudi navedeno, naredio napad na kolonu JNA koja se povlačila iz Tuzle.
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine kaže da je pogrešno poređenje ovog sa bilo kojim drugim slučajem.
“Plašim se da bi onda ušli u politizaciju i ovog slučaja. Slučaj Ilije Jurišića je slučaj za sebe i ono što je važno, mi potpuno podržavamo to da on iskoristi sva svoja prava, kako Apelacioni sud i misli, i zato je otvorio novi pretres, da mu nisu omogućena u prvostepenom postupku. Nama je stalo da sud utvrdi istinu”, kaže Vekarić.
Optimizam porodice i prijatelja
Odbrana očekuje oslobađajuću presudu dok tužilaštvo nije bilo zadovoljno kaznom od 12 godina. Jurišićeva supruga Stoja za RSE kratko kaže da je optimistična:
“Nadam se pozitivnom ishodu. Ipak, pravda će mislim pobediti. Samo mi je želja bila da je još neko došao u sudnicu”.
Predstavnici tuzlanske fonadacije “Istina, pravda, pomirenje” zadovoljni su tokom drugostepnog procesa. Predsednik Sinan Alić kaže da sudsko veće izuzetno profesionalno vodi postupak.
“Povukli su potez koji je propustio prvostepeni sud. Žele da saznaju istinu o tuzlanskoj koloni, a da bi saznali istinu osim svedoka tužilaštva treba saslušati i svedoke odbrane. Ja da sam tužilac i da držim do svog digniteta ja bih vratio radnu knjižicu šefu Vukčeviću i izašao iz ove palate”, kaže Alić.
Jurišić je uhapšen 2007. godine na beogradskom aerodromu i od tada je u pritvoru. Njegov slučaj opteretio je i državne odnose Srbije i BIH. Nedavno je zbog nemogućnosti da Jurišića poseti u zatvoru predsedavajući predsedništva BIH Haris Silajdžić otkazao posetu Beogradu. Danas ambasador BIH u Srbiji Boriša Arnaut koji prati suđenje kaže za naš radio da veruje da će Jurišić biti slobodan.
“I ono što mi je najbitnije i najupečatljivije je osećaj da će odluka suda u Londonu bitno uticati i na ovu odluku jer je tamo utvrđeno da je čitav postupak protiv Ilije Jurišića vođen na temelju sporazuma /o povlačenju JNA iz BIH/ koji nije postojao”, zaključuje Arnaut.
U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 je ranjeno a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.
*****
Svi prilozi iz ovosedmičnog programa Pred licem pravde:
Iza poricanja genocida stoji strategija interesa
Brammertz: Mladić mora biti uhapšen što prije
Od slučaja Glavaš zavisiće sporazumi BiH, Hrvatske i Srbije
"Signali srca" - priče o hrabrim i plemenitim ljudima
Svedoci: Jurišić je samo preneo naređenja
Perišić kršio embargo, potvrdio svjedok odbrane
*****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
Jurišić uhapšen na prevaru
Jurišić uhapšen na prevaruIlija Jurišić osuđen je na 12 godina robije zbog događaja sličnog Dobrovoljačkoj - napada na kolonu JNA u Tuzli. Branilac mnogih žrtava ratnih zločina, Dragoljub Todorović, tvrdi da to ipak ne dokazuje opravdanost čestih poternica:
„Jurišić je na prevaru uhapšen. On je dolazio više puta u Beograd. On je u Beogradu i uhapšen. Pitanje je šta bi bilo da je Jurišić uhapšen u Budimpešti, Parizu, Londonu ili Rimu. Pitanje je da li bi ga izručili.“
Todorović zapravo podseća na slučaj nekadašnjeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova, Agima Čekua, za kojim je takođe bila raspisana poternica, što nije bilo dovoljno da juna prošle godine iz Bugarske, gde je uhapšen, bude predat Srbiji.
Zebnja u Beogradu je utoliko veća što je Ganić polovinom prošle godine skinut sa crvene poternice Interpola, što znači da informacije o njemu neće biti kolektovane u Interpolovim bazama podataka. To je ponovo iskorišćeno kao dokaz neozbiljnosti Tužilaštva u Srbiji, što Nataša Kandić ovako objašnjava:
„Srbija, i srbijansko Tužilaštvo, počinje da se ponaša kao da je od nekoga dobila mandat da zločini, koji su se dogodili na teritoriji bivše Jugoslavije, budu u njihovoj nadležnosti. Pa nije tako. Prirodno je da svaka država sudi svojim državljanima jer je to najdelotvorniji lek.“
Više o slučaju Jurišić pročitajte u posebnoj temi RSE programa
