Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić, koji je u Hagu osuđen na 15 godina zatvora zbog ratnih zločina u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, služiće ostatak kazne u Nemačkoj.
U odluci koju je potpisala predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Graciela Gatti Santana navodi se da će Stanišić ostati u pritvoru u Sheveningenu do prebacivanja u Nemačku.
Stanišić je do sada odslužio oko 10 godina kazne.
Predsednica suda je odbila njegov zahtev da ga pre prebacivanja u državu u kojoj će izdržavati kaznu pregleda nezavisni medicinski stručnjak jer mu, kako tvrdi, zdravstveno stanje ne dozvoljava bilo kakvo putovanje i prebacivanje u drugu zemlju.
"Uprkos Stanišićevom argumentu, Mehanizam nema sporazum o izvršenju kazni s Holandijom, niti je Sporazumom između Ujedinjenih nacija i Holandije predviđen dugotrajni pritvor osuđenika nakon osude", navodi se u odluci.
Dodaje se da će Stanišić moći da pokrene sva pitanja u vezi sa svojim zdravljem sa Vladom Nemačke pre prebacivanja.
Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović pravosnažno su 31. maja 2023. osuđeni na po 15 zatvora zbog zločina nad nesrbima u pet opština u Bosni i Hercegovini i jednoj opštini u Hrvatskoj, od 1992-95. godine.
Apelaciono veće suda time je preinačilo prvostepenu presudu kojom su Stanišić i Simatović bili osuđeni na po 12 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja zločina Crvenih beretki u Bosanskom Šamcu, s proleća 1992.
Franko Simatović je u avgustu 2023. pušten na prevremenu slobodu zbog lošeg zdravstvenog stanja. On je do tada odslužio osam i po godina kazne.
Stanišić i Simatović su proglašeni krivim za zločine koje su počinili pripadnici paravojnih i specijalnih jedinica koje su bile pod njihovom kontrolom.
Zaključeno je da je Služba državne bezbednosti Srbije finansirala Srpsku dobrovoljačku gardu, paravojnu formaciju poznatu i pod imenom "Arkanovci", kojom je rukovodio Željko Ražnatović Arkan.
Simatović i Stanišić su osuđeni i za zločin jedinice "Škorpioni" u leto 1995. kod Trnova, gde je streljano šest Bošnjaka iz Srebrenice, u kojoj su srpske snage počinile genocid.
Čelnici obaveštajnih struktura u Beogradu, tokom devedesetih, tako su postali prvi zvaničnici Srbije osuđeni za udruženi zločinački poduhvat i ratne zločine u Bosni i Hercegovini.
