Ponovo na pomolu prekomponovanje na političkoj sceni Srbije. Opozicione Liberalno-demokratska partija i Demokratska stranka, kako stvari stoje, zatvaraju vrata za saradnju nakon što je LDP rešila da uđe u privremeno veće Beograda, zajedno sa partijama vlasti. Analitičari ocenjuju da će približavanjem Liberala vladajućem bloku dodatno osnažiti asimetrija moći između vlasti i opozicije i da ovaj potez pokazuje da na srpskoj političkoj sceni mogu svi sa svima.
Lider Liberala Čedomir Jovanović otvoreno je ponudio učešće svoje stranke u privremenoj beogradskoj upravi nakon smenjivanja gradonačelnika i šefa Demokratske stranke Dragana Đilasa.
“Smatram, i čitava stranka veruje u to, da je LDP potreban Beogradu i očekujem od onih koji tu odluku donose, a to je republička vlada, da uvaže tu političku činjenicu i da pronađu prostor u okviru privremenog veća koji će omogućiti Liberalno-demokratskoj partiji da na najefikasniji način doprinese prevazilaženju vrlo teške situacije u kojoj se nalazi čitav grad i dva miliona ljudi koji su taoci isključivosti i jedne i druge politike”, kazao je Jovanović.
Gradska skupština
Za to vreme Demokraska stranka, sudeći bar prema onome što za Radio Slobodna Evropa kaže njen funkcioner Borislav Stefanović, još uvek ne zatvara mogućnost saradnje sa Liberalno-demokratskom partijom, a upitan da li iz ove perspektive smatra iskrenim poziv LDP-a za ujedinjenje sa DS-om ovako odgovara:
“To nije pitanje za Demokratsku stranku. Mi smo dobili razne pozive i ponude preko medija, potpuno raširenih ruku smo prihvatili pruženu ruku za razgovore i nadamo se da i dalje ima potencijala, mi smo za to spremni, da se dogovorimo oko tačaka nekog zajedničkog delovanja. U tom smislu, mi nećemo biti strana koja na bilo koji način narušava mogućnost da opozicione stranke imaju tačke zajedničkog delovanja. Dakle, mislim da je pitanje za LDP da li su bili iskreni ili ne, da li im je milija vlast ili opozicija i da li dele vrednosti sa SNS-om ili DS-om”, kaže Stefanović.
Teško je, međutim, poverovati, da će se ove dve stranke vratiti dijalogu i saradnji. Čedomir Jovanović je, naime, za neuspeh razgovora prozvao Demokratsku stranku jer, kako je rekao, ta partija nije želela da se oni završe ozbiljnim i konkretnim promenama u političkom životu zemlje.
“Ne mislim da bilo šta dugujemo Demokratskoj stranci i ponajmanje mislim da treba da tolerišemo tako nekorektan odnos, koji je za nas problematičan ne zbog toga što se mi osećamo ugroženim ili nesigurnim odlukama koje donosimo, nego što smatramo da je to obračun sa jedinom ozbiljnom alternativom koja postoji u Srbiji. A na koju stranu bi danas prešla Demokratska stranka da nema Liberalno-demokratske partije? Oni su u meni i u nama tražili ono što su 2008. godine našli u Dačiću i SPS-u, a 2004. u Koštunici. I to je problem naših međusobnih odnosa”, poručio je Jovanović Demokratama koje je pre samo nekoliko dana pozvao na ujedinjenje.
Poništene ideološke barijere
Jovanović je otišao i korak dalje iznevši ocenu da Demokratska stranka gleda samo svoje interese, dok LDP želi da sagleda interese celokupne zemlje, a zatim emitovao poruku posle koje je teško zamisliti bilo kakvu saradnju njegove partije sa Demokratama:
Dragan Đilas
“Đilasu je Vučić bio super dok ga nije smenio sa mesta gradonačelnika, sada u njemu imenuje nosioca diktature u Srbiji”.
Lokalni mediji prenose da je stranka Čedomira Jovanovića definitivno pozvana da učestvuje u privremenoj prestoničkoj vlasti i da je rukovodstvo LDP već kandidovalo svog čoveka.
Približavanje LDP-a, vodeće proevropske opozicione stranke, vladajućem bloku nesumnjivo će povećati asimetriju moći između vlasti i opozicije, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa politički analitičar Dejan Vuk Stanković. On, međutim, ističe da u najvažnijim strateškim pitanjima više i nema bitnih razlika između Naprednjaka i Liberala, čime se objašnjava njihovo zbližavanje, ali i naglašava da i ovo pokazuje da u Srbiji svako sa svakim može.
“Srpska napredna stranka, u političkom smislu, po pitanju Kosova i Evropske unije, u ovom trenutku ne razlikuje se naročito od Liberalno-demokratske partije, dakle, otvoren je prostor saradnje zato što su poništene te ideološke barijere koje su izvesno vreme determinisale političku scenu u Srbiji. Drugi razlog vidim u tome što je u Srbiji na delu jedna ne baš mnogo srećna praksa da svako sa svakim može da bude – što stvarno, što potencijalno – u koaliciji i u ovom trenutku LDP koristi ‘prednosti’ tog pravila”.
Upitan kako gleda na nedavni poziv LDP-a Demokratskoj stranci na ujedinjenje u jednu partiju, pri čemu se svakako unapred znalo da DS na to ne može pristati, Stanković kaže da je to bio politički manevar s drugim ciljem:
“Taj poziv je bio u funkciji stvaranja alibija LDP-u da prepliva na drugu obalu, odnosno, da prihvati mogućnost saradnje sa SNS-om. Dakle, autentičan poziv, naravno, nije bio, ali nije ni poziv Demokratske stranke LDP-u naročito bio autentičan. To je urađeno u političkoj iznudici zbog toga što su i jedni i drugi shvatili da uzajamni ratovi za isto biračko telo umanjuju šanse i jednima i drugima da ostanu relevantni na političkoj sceni”, ocenjuje Stanković, koji kaže da mu nije nezamislivo da se posle eventualnih prevremenih izbora LDP nađe i u republičkoj vlasti:
“Takva opcija uopšte nije isključena, posebno u svetlu činjenice što su pale suštinske ideološke barijere i da SNS prihvata evroreformski politički kurs, realističku politiku po pitanju Kosova i neoliberalni ekonomski model; dakle, u principu, to nije nešto strano LDP-u, naprotiv, stvar je samo koliko će ko imati uticaja u biračkom telu i koliko će ko kolača vlasti moći da dobije u eventualnim pregovorima“, smatra Dejan Vuk Stanković.
