U ovom trenutku ne verujem da postoji opasnost da se oružani incidenti iz Makedonije preliju preko njenih granica na jug Srbije, ali incidenti koji rezultiraju ovolikim brojem ubijenih već sami po sebi kreiraju momentum za jačanje ekstremizma, ocenjuje za RSE Jonathan Eyal, direktor Međunarodnih bezbednosnih studija u britanskom Kraljevskom Institutu za studije bezbednosti (RUSI).
RSE: Kako gledate na poslednje oružane incidente na severu Makedonije? Koliko su oni ozbiljni i postoji li opasnost da se izliju u širi region?
Eyal: Incidenti koje smo videli svakako su opasni, delom i zbog toga gde su se odigrali – Kumanovo je veoma blizu granice Srbije i Kosova, ali i zbog implikacija koje mogu imati. Ako je tačno, kao što makedonske vlasti tvrde, da se radi o militantima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova i da je od početka ove godine na delu ciljani proces infiltracije terorista sa Kosova u Makedoniju, onda je sasvim jasno da je sve ovo itekako ozbiljno. U tom slučaju mi smo svedoci ne samo pokušaja podrivanja Makedonije, nego i prelivanja sukoba preko njene granice i stvaranja albanskog problema na jugu Srbije i u širem regionu. Kad ovo kažem, istovremeno mislim da bi trebalo razmišljati srazmerno i saobrazno situaciji. Najpre, realnost je da još uvek postoje međunarodne snage na Kosovu, koje će svakako imati uticaja ako bi neke usijane glave odatle pokušale da izvoze nasilje. Drugo, situacija u Makedoniji je i inače veoma komplikovana time što je zemlja uvučena u interne političke obračune. Treće, treba imati na umu da već petnaest godina postoji saradnja između NATO-a i srpskih vlasti, što treba da predupredi da se bilo kakvo nasilje prelije na jug Srbije.
RSE: Imate li vi nezavisnu bezbednosnu informaciju o tome da li su vođe oružanih incidenata u Makedoniji sa Kosova, kao što tvrdi Vlada u Skoplju?
Eyal: Ne, nemam i bilo bi korektno reći da ta vrsta informacija nije javno dostupna, naravno, sa mogućim izuzetkom bezbednosnih agencija. Međutim, ono što očigledno jeste poznato to je da postoje ekstremistički elementi na Kosovu i da se baš i ne skrivaju previše. Oni bi mogli biti zainteresovani za postavljanje pitanja granica, kao i za šire pitanje albanskog ujedinjenja, odnosno, takozvanog sna o jednoj albanskoj državi. Ja, međutim, ne verujem da su oni u većini, kao što ne verujem da je kosovska vlada sada u poziciji da igra na tu veoma opasnu kartu, ali verujem da opasnost postoji. Štaviše, čak i kad bismo prihvatili argument opozicije u Skoplju da je tragične incidente u Kumanovu inscenirala sama Vlada kako bi opravdala svoj cilj da uspostavi potpunu kontrolu u zemlji, čak i u tom slučaju, dakle, incidenti koji rezultiraju ovolikim brojem ubijenih već po sebi kreiraju zamajac za privlačenje terorističkih elemenata ili onih čiji je interes narastanje tenzija. U ovom trenutku ja, ipak, ne vidim opasnost da se oružani incidenti iz Makedonije preliju preko njenih granica, pre svega zbog toga što su sadašnja situacija i akteri na terenu vrlo različiti u odnosu na ono što smo gledali u devedesetim godinama, ali, da - verujem da sve ovo jeste opasno.
RSE: Kada biste bili savetnik za bezbednost srpskih bezbednosnih službi i Vlade, šta biste im savetovali, kako da se ponašaju u ovakovoj situaciji?
Eyal: Pre svega, da ne reaguju naglo. Drugo, da je nabolji način da se zadrže kontrola i bezbednost nad granicom nastavak dijaloga između Beograda i NATO, kao i između Beograda i zapadnih obaveštajnih službi. U interesu svih je da se spreči pojava novih terorističkih organizacija na Balkanu, bez obzira na njihove tvrdnje da su “oslobodilački pokreti”. Takođe, neophodno je obezbediti kontinuirano međunarodno prisustvo na Kosovu, koje će umanjiti ili ograničiti mogućnost prelivanja. Mislim da je situacija opasna, ali osnovno pitanje je opstanak Makedonije kao države i razvoj stabilne države koja ima predvidljiviju politiku, a nismo ni blizu toga.
RSE: Da li su NATO snage na Kosovu u stanju pripravnosti, u skladu sa razvojem situacije?
Eyal: Ne, ne mislim da su do sada bile. Jedna od kritika koja bi im se zapravo mogla uputiti jeste da je vrlo malo pažnje posvećeno rastućoj krizi u Makedoniji i upozorenjima makedonske vlade tokom proteklih meseci o pokušajima podrivanja od strane nekih ekstremističkih elemenata koji dolaze sa Kosova. Naravno, postoji razlog zašto su vlasti iz Skoplja iznosile ovakve tvrdnje, ali svejedno, imajući u vidu istoriju događaja u regionu, trebalo je pratiti ova dešavanja sa više pažnje. Međutim, iako ne verujem da su međunarodne snage na Kosovu sposobne da apsolutno spreče infiltraciju preko granice jer je to veoma teško, verujem da su u stanju da spreče sistematske, velike, izazove po bezbednost Makedonije, a koji bi eventualno dolazili sa Kosova. Dakle, ne možemo sprečiti konflikte, ali možemo sprečiti ponavljanje katastrofalne situacije kakvu smo imali krajem devedesetih.
RSE: S obzirom da je došlo da zastoja u procesu pridruživanja Makedonije EU, da li ste mišljenja da bi EU trebalo da intenzivira dijalog sa Makedonijom, da uloži napor kako bi ubrzala proces i “uvukla” Makedoniju u EU? Znamo da sa Grčkom postoji problem oko naziva države, postoje i problemi sa sadašnjom vladom, ali da li ovo odugovlačenje procesa zapravo ima bumerang efekat?
Eyal: Nema sumnje da se država našla u škripcu kada je reč o sukobima u vezi sa nazivom države, razvojem, ekonomskim prosperitetom, pitanjem “gradnje” u Skoplju, gde je istorija na neki čudan način postala igralište za lokalne političare. Sve to je uticalo na krajnji rezultat, a to je da država tone i da nije u stanju da se integriše u bilo koju instituciju.
Ovo se čini kao pitanje “šta je starije – kokoška ili jaje”? Istina je da je Brisel nekoliko puta pokušavao da razgovara o integraciji Makedonije, ali ukoliko se prvo ne reši osnovno pitanje legitimiteta vlasti i političkog sistema, nećemo daleko dogurati. Ova vrsta usijane politike, puna optužbi o diktaturi, prisluškivanju, obaveštajnim službama – sve ono što je karakterisalo politiku na Balkanu pre 20 godina, egzistira u Makedoniji danas i to je veoma tužno. Zbog toga je veoma teško da EU aktivira bilo kakav mehanizam integracije, sve dok neke stvari na političkoj sceni u Skoplju ne postanu stabilnije. EU ima dugoročnu posvećenost integraciji regiona, ali ne može u tome ostvariti napedak sve dok u Skoplju postoji tako duboko podeljena, usijana i neodgovorna politička scena.
