Mnogi osećaju olakšanje jer je izbegnuta opasnost da ultradesničarsko Nacionalno okupljanje pobedi na parlamentarnim izborima u Francuskoj, uprkos vođstvu u prvom krugu, kaže za Radio Slobodna Evropa Žak (Jacques) Rupnik, direktor istraživanja u pariškom Centru za međunarodne studije i istraživanja (CERI) na Univerzitetu Sciences-Po.
"Međutim, Francuska ostaje polarizovana, a problem uspona desnice neće nestati", dodaje Rupnik.
Predsednik Francuske se po prvi put suočava sa situacijom da njegova stranka ne samo da nema većinu u parlamentu, već nije ni najjača već levičarski savez Novi narodni front.
To je inače retka situacija u modernoj francuskoj istoriji. Stoga će po Rupnikovim rečima, Francuzi morati da se uče političkoj kulturi kompromisa i pravljenja koalicija, što je tipično za zemlje sa proporcionalnim izbornim sistemima.
Levičarski savez, koji okuplja šarolike stranke, traži da premijer bude iz njegovih redova, što će Makron verovatno pokušati da izbegne.
"Program levice je nesprovodiv jer obećava toliko stvari koje nemaju ni najmanju šansu da se realizuju. Kasa je prazna. Prvi dan ako bi takav premijer došao na funkciju sa takvim programom, kamate na francuski dug bi porasle i sve bi se ubrzo srušilo", ističe Rupnik.
Pominje se i mogućnost formiranja ekspertske vlade. Ukoliko i to ne uspe, za godinu dana bi se održali novi izbori, kada bi Nacionalno okupljanje pokušalo da iskoristi priliku.
"Svi već razmišljaju o predsedničkim izborima 2027. Drugim rečima, šta se dešava posle Makrona, jer ne može ponovo da se kandiduje, a pri tom nije pripremio naslednika u sopstvenoj partiji. Onda se postavlja pitanje ko uopšte može parirati Mari Le Pen?" ukazuje Rupnik.
On smatra da je pozicija Makrona oslabljena, ali da "nije ispao iz igre".
On je došao na vlast 2017. sa idejom da razbije kalup francuske politike tako da znatno oslabi do tada dominante stranke desno i levo od centra, u čemu je uspeo.
"Međutim, umesto da se u tom upražnjenom prostoru pozicionira njegova centristička stranka, Makron je svojom politikom omogućio jačanje dve velike populističke grupacije. S jedne strane, Nacionalno okupljanje, i Melanšonova levičarska Nepokorena Francuska, sa druge. Kao rezultat toga, Makronova vlastita partija se smanjila, a cela strategija se pokazala vrlo rizičnom", navodi Rupnik.
On smatra da ako se želi sprečiti uspon Nacionalnog okupljanja, onda se mora pozabaviti izvorom problema, zašto je 30 odsto mladih glasalo za ovu stranku.
"Ko god želi da razume šta je Nacionalno okupljanje, treba da ima u vidu da se ne radi o usponu fašizma. Pitanje je zašto su te kategorije stanovništva okrenule leđa liberalno-demokratskoj vlasti?" ističe Rupnik dodajući da to ima veze sa 30 godina globalizacije.
"Jednom rečju, Zapad je posle 1989. izmislio novu igru, odnosno koncept – globalizaciju – u kojoj sada gubi. A oni koji gube bune se protiv onih elita koje su promovisale tu ideju. Dakle, u Francuskoj smo svedoci posledica te borbe. I to, nažalost, neće nestati sa ovim izborima. To će se nastaviti i nakon njih", ocenjuje Rupnik.
Zaustavljanje desnice kao glavni cilj
RSE: Da li ste iznenađeni rezultatom drugog kruga francuskih parlamentarnih izbora? Naime, predviđalo da će Nacionalno okupljanje biti komotno najjača politička snaga kao i posle prvog kruga, mada bez apsolutne većine u parlamentu.
Međutim, levičarski Novi narodni front je relativni pobednik. Centristička alijansa predsednika Francuske Emanuela Makrona je na drugom mestu, dok je Nacionalno okupljanje tek na trećem.
Rupnik: Da, to je preokret i iznenađujuće, jer anketari i stručnjaci ponekad pogreše,
Pretpostavili su da će rezultati izbora izbora za Evropski parlament, koji su se preslikali i u prvom krugu glasanja za Nacionalnu skupštinu Francuske, nužno dovesti do ovoga što ste pomenuli, da će Nacionalno okupljanje biti najjača grupacija i cela debata se vodila da li će imati i apsolutnu većinu za formiranje vlade ili ne.
U prvom krugu glasate za kandidata koji vam je draži. I to je jasno usledilo nakon evropskih izbora.....Ali u drugom krugu ne glasate nužno za, već uglavnom protiv onoga koga ne želite da uđe u parlament ili postane predsednik.
Zbog toga je ovo što se desilo – preokret. Ali, treba shvatiti da dva kruga francuskih izbora imaju različitu svrhu.
U prvom krugu glasate za kandidata koji vam je draži. I to je jasno usledilo nakon evropskih izbora, Nacionalno okupljanje je imalo zamah na svojoj strani i zauzelo je vodeću pozicije u prvom krugu osvojivši trećinu glasova.
Ali u drugom krugu ne glasate nužno za, već uglavnom protiv onoga koga ne želite da uđe u parlament ili postane predsednik. Dakle, pre svega glasate protiv. Stoga se stvarate koalicije u cilju zaustavljanja onoga čega se bojite da je glavna pretnja.
Dakle, postoji hijerarhija prioriteta i na toj lestvici zaustavljanje Nacionalnog okupljanja je bilo na prvom mestu. To objašnjava zamah koji je stvoren između dva kruga. U prvom krugu birači su iskazali protest protiv Maronove vlade.
U drugom krugu postavljalo se pitanje da li žele da Nacionalno okupljanje uđe u vladu? Ovo je drugačija premisa.
Francuzi će morati da se uče kompromisu
RSE: S jedne strane, Makron može osetiti olakšanje, jer neće morati da deli vlast sa sa vladom krajnje desnice. Ali, njegova pozicija nije ugodna, jer je levičarski savez najjača snaga u parlamentu i mora da pravi teške komporimise da bi se formirala vlada.
Rupnik: Tačno. Dakle, biće teškoća sada kada imamo manje-više tri bloka u parlamentu, desničarsko Nacionalno okupljanje, levi blok, koji je zapravo prilično podeljen, i onda neku vrstu centrističkog bloka, koji uglavnom čini Makronova stranka.
Međutim, tu je i partija desnog centra - Republikanska - koja je tradicionalna bila stožer vlade, što je sada zaboravljeno.
To je stranka koja je proizašla iz degolističkog (Gaullist) pokreta i čiji su članovi bili niz šefova države, uključujući Žaka Širaka, Nikolasa Sarkozija i mnogi drugi. Republikanska stranka je i dalje u parlamentu i nije loše prošla, što nije nebitno u situaciji kada niko nema većinu.
U Francuskoj je dominantan predsednički sistem. Predsednik ima značajna ovlašćenja, posebno u spoljnoj politici. Ali, on imenuje premijera koji mora da dobije saglasnost Narodne skupštine.
Uglavnom, predsednikova stranka osvoji većinu i on u osnovi vodi političku igru. Međutim, situacija se sada promenila.
Makron ostaje predsednik u naredne tri godine. Međutim, suočava se sa veoma šarolikim parlamentom u kojem će najjača snaga biti levičarski savez, koji će se zapravo, vrlo brzo raspasti.
A francuska politika, ne samo francuski predsednik, nego i Francuzi će morati da nauče nešto potpuno novo.
To je nešto što je prilično očigledno u drugim zemljama, koje imaju proporcionalnu zastupljenost u parlamentu a ne i predsednički sistem. To se jednostavno zove umeće pravljenja koalicija.
Makornova pozicija nije snažna kao ranije, a njegova stranka u parlamentu moraće da pronađe brojne partnere, što će biti teško.
Pitanje je da li Francuzi mogu da prekinu dosadašnju praksu i stvore nešto novo? Dakle, ovo menja političku kulturu zemlje.
Makron uništio tradicionalni centar omogućivši uspon ekstremizma
RSE: Hoće li novi premijer biti iz levičarske koalicije, ili će Makron pokušati da je podeli, sarađujući samo sa Zelenima, socijalistima, zaobilazeći Žana Luka Melanšona (Jean Luc Melenchon), lidera krajnje levičarske stranke Nepokorena Francuska?
Ili će premijer na kraju ipak biti iz levičarske koalicije, uprkos nastojanjima Makrona da to izbegne i isturi kandidata svoje stranke?
Rupnik: Prvo što smo sinoć čuli da će premijer Gabrijel Atal u ponedeljak ponuditi ostavku. Dakle, premijer će biti nominovan tokom jula, a taj prvi predlog biće upućen pobedničkoj koaliciji, Novom narodnom frontu.
Nije jasno ko su njegovi mogući kandidati, ali ko god to bio, sigurno neće dobiti većinu u Parlamentu.
Onda bi se prešlo na drugo rešenje, tako što bi predsednik morao da pronađe ličnost koja bi mogla da obezbedi većinu.
Na primer, neke od stranaka sa levice, Makronova centristička stranka i umereni političari sa desnog centra koji bi bili spremni da sarađuju. Uostalom, to je i bila prvobitna Makronova namera kada je raspisao prevremene izbore.
Ceo njegov projekat je bio da razbije kalup francuske politike tako znatno oslabi do tada dominante stranke desno i levo od centra. U tome je uspeo.
Međutim, umesto da se u tom upražnjenom prostoru pozicionira njegova centristička stranka, Makron je svojom politikom omogućio jačanje dve velike populističke grupacije.
S jedne strane, Nacionalno okupljanje, i Melanšonova levičarska Nepokorena Francuska (La France Insoumise), sa druge.
Kao rezultat toga, Makronova vlastita partija se smanjila, a cela strategija se pokazala vrlo rizičnom.
Ekonomski program levice nesprovodiv
RSE: Može li da Makron da nađe takvu ličnost koja bi okupila parlamentarnu većinu? Da li je u igri i ekspertska vlada?
Rupnik: Pa, ekspertska vlada bi bila treća opcija. Ali, levici se ne sviđa ta ideja. Ona ističe da je pobedila na izborima i želi da sprovede svoj program. Međutim, levica nema šanse da dobije većinu. Njen program je nesprovodiv jer obećava toliko stvari koje nemaju ni najmanju šansu da se realizuju. Kasa je prazna. Prvi dan ako bi takav premijer došao na funkciju sa takvim programom, kamate na francuski dug bi porasle i sve bi se ubrzo srušilo.
Predstoji politička nestabilnost
RSE: Ko god da formira vladu, kako će to uticati na sveopštu situaciju u Francuskoj? Da li će to dodatno proširiti podele? U poslednjih nekoliko godina bilo je mnogo protesta, uključujući i Žutih prsluka, zatim protiv penzionih reformi i tako dalje.
Rupnik: Ti raskoli nisu nestali i ulazimo u period političke nestabilnosti. To samo po sebi nije nešto dramatično.
Pobeda Nacionalnog okupljanja bila bi veoma ozbiljan problem. Možete samo zamisliti šta bi to značilo, ne samo za Francusku, već bi imalo posledice i u evropskim razmerama.
Postavlja se pitanje kako bi se to odrazilo na francusko-nemačke odnose, koji su ključni za budućnost Evrope, šta bi bi bilo sa evropskom podrškom Ukrajini i odnosom prema Rusiji i tako dalje.
Ta opasnost je sada izbegnuta, ali Francuska će ostati polarizovana.
Gde god da pogledate, jača nacionalni populizam ili krajnja desnica. Mnogi ljudi jednostavno odbacuju globalizaciju koja dominira poslednjih 30-tak godina, odbacuju donekle i EU..
Pomenuo sam važnost kompromisa, konsenzusa, pravljenja koalicija i šta se sve mora promeniti u političkoj kulturi. Međutim, pitanje je da li se taj duboko uvreženi kalup može razbiti.
Onda se postavlja drugo važno pitanje otklanjanje uzroka ovakve situacije.
Gde god da pogledate, jača nacionalni populizam ili krajnja desnica. Mnogi ljudi jednostavno odbacuju globalizaciju koja dominira poslednjih 30-tak godina, odbacuju donekle i EU ako se poistoveti sa globalizacijom, ne žele otvorene granice, ne samo za trgovinu.
Dakle, u suštini, mi smo svoju industriju preselili u inostranstvo i imamo ogroman problem migracije, za koji je levica predugo smatrala da je ispod njenog dostojanstva da se njime bavi.
To je omogućilo krajnjoj desnici kvazimonopol da koristi ovo pitanje. Ono se više ne može tretirati kao sporedno u svim istraživanjima, uključujući i birače levice.
Devedeset posto Francuza smatra da je to ozbiljno pitanje. Stoga se ne može ignorisati i mora se njime i drugim problemima pozabaviti u cilju prevazilaženja sadašnje polarizacije.
Makron u padu, ali nije ispao iz igre
RSE: Kakva će biti međunarodna pozicija Francuske u ovim okolnostima, pre svega njen položaj u EU i podrška Ukrajini?
Makron zadržava svoju poziciju. Čak iako će traženje parlamentarne većine izazivati unutrašnju stabilnost, ali u spoljnoj politici će postojati suštinski kontinuitet.
Rupnik: Makron je preuzeo rizik raspisujući vanredne izbore i iz toga izlazi oslabljen. On je u padu, ali nije ispao iz igre.
On sada može da kaže da je to domaći problem, da je Nacionalno okupljanje uprkos rastu, ipak na trećem mestu po snazi.
Istovremeno, da on, kao predsednik, ima dominantnu ulogu u spoljnoj i bezbednosnoj politici, a to se tiče pre svega Evrope i odnosa sa Rusijom.
Takođe, levica je podeljena oko nekih spoljnopolitičkih pitanja, uključujući odgovor na Gazu 7. oktobra. Melanšonova stranka je odbila da nazove Hamas terorističkom grupom.
Dakle, Makron zadržava svoju poziciju. Čak iako će traženje parlamentarne većine izazivati unutrašnju stabilnost, ali u spoljnoj politici će postojati suštinski kontinuitet.
Trećina mladih glasala za Nacionalno okupljanje
RSE: Bivša liderka Nacionalnog okupljanja Mari Le Pen rekla je da se dolazak njene stranke na vlast samo odlaže.
Da li će krajnja desnica nastaviti da raste pošto je udvostručila broj poslanika u odnosu na prethodne izbore?
Rupnik: Apsolutno. Znate, ljudi moraju da prihvate činjenicu da je krajnja desnica u usponu u poređenju sa onim gde je bila pre 20, pre 10 godina, čak i u odnosu na poslednje izbore.
Nacionalno okupljanje ni sada nije došlo na vlast. Ljudi u strahu govore da ova stranka dolazi na vlasti, ali umesto da dobro razmisle šta treba uraditi, imaju samo jedan slogan. Zaustavimo desnicu - No pasaran. Moramo zaustaviti fašiste i tako dalje. Dakle, to svodi politiku na nešto prilično rudimentarno.
Ali, kao što sam rekao, ako pogledate birače Nacionalnog okupljanja, oni više ne dolaze samo iz dve kategorije koje su mu nekada bile glavna glasačka baza.
Jedan je nekada bio na jugu Francuske, apatridi koji su proterani iz Alžira. Kada je Alžir stekao nezavisnost početkom 1960-ih, tada je proterano više od milion Francuza. Oni su snažno negodovali zbog izbacivanja iz Alžira, a Alžirci sada dolaze u Francusku.
Drugo uporište je bilo industrijska baza na severu i severoistoku Francuske gde je živelo stanovništvo veoma naklonjeni levici, glasajući uglavnom za Komunističku partiju.
Sa porastom migracija, ovi ljudi su se postepeno iselili iz mesta gde su živeli. Oni nisu mogli više da priušte da žive u centru grada. Tako su se preselili na periferiju, u predgrađa gde se stvaraju tenzije sa migrantskim zajednicama.
Dakle, nekada smo mislili da su ovo dva, u suštini, uporišta Nacionalnog okupljanja. Međutim, to više nije dovoljno da se razume uspon ove stranke.
Ako analizirate rezultate prvog kruga izbora, otkrivate da se zapravo njegova baza proširuje – i geografski i generacijski.
Čak i neki stariji ljudi sada glasaju za njih, a i mladi. Oko trećine mladih je glasalo za Nacionalno okupljanje.
Tu su i pripadnici srednje ili niže srednje klase, koji smatraju da je njihova socijalnoekonomska pozicija degradirana i osećaju ogorčenost, koja neće nestati, posebno protiv elita i migranata.
To je, naravno, glas za Nacionalno okupljanje. To je novi trend i on će se nastaviti.
Ko može da se suprotstavi Le Pen 2027?
RSE: Dakle, Nacionalno okupljanje bi moglo da dođe na vlast ako se za godinu dana raspišu prevremeni izbori u slučaju da se ne formira nova vlada. Ili na sledećim predsedničkim izborima 2027. godine?
Rupnik: Postoje dve mogućnosti. Ukoliko u narednih godina dana niko ne može da formira održivu vladu, to će rezultirati političkim haosom.
Nacionalno okupljanje kao najjača opozicija bi kritikovala takvo stanje koristeći ga za jačanje podrške među biračima i ako se za godinu dana raspišu prevremeni izbori može ponovi biti nadomak vlasti.
Drugo pitanje je najvažnije, jer svi već razmišljaju o predsedničkim izborima.
Drugim rečima, šta se dešava posle Makrona, jer ne može ponovo da se kandiduje, a pri tom nije pripremio naslednika u sopstvenoj partiji.
Onda se postavlja pitanje ko uopšte može parirati Mari Le Pen?
Međutim, mnogima je najvažnije to osećanje olakšanja jer je takva opasnost za sada izbegnuta.
Da li Zapad gubi u globalizaciji?
RSE: Za sada?
Rupnik: Da, za sada, ali problem nije nestao, kao što ni Donald Tramp nije nestao.
Mnogi su mislili da je posle pobune na Kapitolu u Vašingtonu 6. januara da je Tramp završio političku karijeru, ali on se vraća.
To je globalni problem sa stanjem demokratije. Zato ko god želi da razume šta je Nacionalno okupljanje, treba da ima u vidu da se ne radi o usponu fašizma.
Ljudi su u iskušenju da jednostavno nalepe etikete što može da mobiliše deo biračkog tela. Ali ako želite da se zaista suočite sa ovim problemom, onda morate da se pozabavite njegovim izvorima.
Zašto su te kategorije stanovništva okrenule leđa liberalno-demokratskoj vlasti? To ima veze sa u osnovi 30 godina globalizacije.
Jednom rečju, Zapad je posle 1989. izmislio novu igru, odnosno koncept – globalizaciju – u kojoj sada gubi.
A oni koji gube bune se protiv onih elita koje su promovisale tu ideju.
Dakle, u Francuskoj smo svedoci posledica te borbe. I to, nažalost, neće nestati sa ovim izborima.
To će se nastaviti i nakon njih.
