U Moldaviji su jutros u 7:00 sati po lokalnom vremenu, otvorena birališta za parlamentarne izbore koje mnogi vide kao nadmetanje između partija koje se zalažu za člansto te zemlje u Evropskoj uniji i onih koje su za jače veze sa Rusijom.
3,2 miliona Moldavaca sa pravom glasa bira budući, četvorogodišnji sastav parlamenta koji broji ukupno 101 mesto. Oko 4.000 policajaca čuva red i mir na biračkim mestima, a glasanje prati više od 3.000 posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi, Zajednice nezavisnih država i Evropske unije.
Stranke moraju da osvoje najmanje 6 odsto glasova kako bi ušle u parlament. Kako bi se izbori smatrali važećim, neophodno je da njima glasa najmanje trećina birača.
Proevropske stranke u blagoj prednosti
Ni jedna partija se ne smatra ubedljivim kandidatom, ali nedavne ankete javnog mnjenja ipak daju prednost proevropskim stranakama, mada predviđaju i teške postizborne pregovore.
Prema tim istraživanjima, tri proevropske stranake mogle bi da dobiju do 43 odsto glasova. Vladajuću koaliciju trenutno čine Liberalno demokratska partija premijera Jurije Lenke i Demokratska stranka. Libarali su prošle godine napustili vladu i prešli u opoziciju.
Opozicioni komunisti, koji su se zalagali za bliže odnose sa Rusijom i preispitivanje nekih od ključnih sporazuma postignutih sa EU, nadaju se da bi mogli da iskoriste neslaganja i unutarkoalicione nesuglasice i uđu u vladu, uprkos tome što se ostale partije koje je čine zalažu za ostanak Moldavije na putu evropskih integracija. Komunisti to pravdaju time da njihovi zahtevi, ne znače i da su protiv evrointegracija.
Prema predviđanjima, komunisti bi mogli da osvoji oko 24 odsto glasova, a analitičari ocenjuju da bi, ako bi vladajući Savez za evropsku integraciju dobio dovoljno glasova i formirao koaliciju sa komunistima, Moldavija ostala okrenuta EU.
Inače, uoči izbora, Renato Usatji lider proruske stranke Patrija, koja se protivi ulasku Moldavije u Evropsku uniju, prebegao je u Rusiju zbog bojazni da će biti uhapšen pošto je njegova stranka isključena iz glasanja zbog optužbi za kršenje izbornih pravila.Usatji, koji vodi biznis u Rusiji, bio je malo poznat u rodnoj Moldaviji, pre nego što je u oktobru postao lider stranke Patrija, koja, prema anketama, bi mogla da osvoji između 8 i 14 odsto glasova na izborima, preneo je Rojters.
Između EU i Rusije
Moldavija je jedna od najsiromašnijih država Evrope. Oko 78 odsto stanovništva čine etnički Rumuni, dok Ukrajinci i Rusi čine oko 14 odsto. Procena je da oko 700.000 Molodavaca radi u inostranstvu, u zapadnim zemljama poput Italije i Španije, ali i u Rusiji.
Državu od 2009. godine vodi koalicija provropskih stranaka. Od tada do danas potpisan je Sporazum o pridurživanju i ukinute su vize za putovanja građana Moldavije u države EU. Ali, istovremeno, vladu prati i utisak rasprostranjene korupcije.
Rusija je svoje nezadovoljstvo na proevropskom programu vlade Moldavije, pokazala zabranom uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Moldavije, uključujući vino, meso, voće i povrće, što je privredi nanelo težak udarac.
Moskva je, takođe, pozvala Moldaviju da odloži primenu trgovinskog dela Sporazuma o asocijaciji, navodeći da su zabrinuti zbog velike količine jeftine robe koja dolazi iz EU i ugrožava proizvođače.
Nedeljni parlamentarni izbori se pažaljivo prate u susednoj Ukrajini, s obzirom da Modlavija, baš kao i Ukrajina, na istoku zemlje ima proruski separatistički region – Transdnjestar.
