Izbori će biti najverovatnije 24. aprila, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić. Premijer, koji već po drugi put ide na vanredne parlamentarne izbore, objašnjava da će oni biti referendum o tome hoće li Srbija 2020. da bude moderna evropska zemlja, odnosno “hoćemo li budućnost ili prošlost”. No, da li je pružio ubedljivu argumentaciju zašto građane ponovo izvodi na birališta?
Postala je već tradicija da se izbori u Srbiji održavaju na svake dve godine. I to bez ikakvog vidljivog razloga.
„Najradije bih rekla kakvi izbori, nemojte da nas zamajavate, a sa druge strane znam ako bude izbora a ne izađem ništa nisam uradila i to je jedno vrlo čudno stanje“, rekla nam je Beograđanka Zorica Civrić. Dodaje da joj ovoga puta „naročito smeta metod produživanja vlasti“ dok njen sugrađanin Goran, iako saglasan da prečesto izlazimo na birališta, ipak opravdava takvu odluku.
„Nije normalno, ali nama je takva tradicija, kod nas mora tako, sve što ne valja idemo na izbore. Pa, i opozicija je htela izbore. I podržavam potpuno premijera što je raspisao izbore, i treba da raspiše izbore i da ih dotuče do nogu i da bude 70 posto“, kaže nam Goran. Na našu konstataciju da premijer i sada ima veliku podršku i da može da radi nesmetano, te pitanje zašto misli da su nam potrebni izbori kaže: „Kod nas vlada takvo stanje već godinama da i onaj ko ima 50 odsto, i 70 odsto, oni ga omalovažavaju da je niko i ništa.“
No, niti je vladajuća koalicija ugrožena, niti je vlada ostala bez podrške u parlamentu. Naprotiv, premijer Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka ne samo da imaju komotnu većinu da sami vladaju već i potpunu kontrolu u zemlji. Opozicija sa druge strane, nikad slabija. A opet, uz konstantne žalopojke na neku atmosferu koja ih navodno koči u reformama, ovo su drugi vanredni izbori od 2014. godine koje iniciraju.
Da li bi tako nešto bilo zamislivo u zemljama sa stabilnim parlamentarnim demokratijama, kakva je na primer u Velikoj Britaniji? Jedino u slučaju da zemlja dobije seriju nestabilnih vlada, kaže za RSE Erik Gordi, ekspert za jugoistočnu Evropu sa londonskog Univerzitetskog koledža.
“Na primer ili da su krhke koalicije ili da premijer radi nešto što nije u skladu sa izbornom platformom. Recimo, to nije bio redak slučaj u Italiji sve do 90-ih godina gde su održavani izbori manje-više skoro svake godine“, kaže Gordi.
Vučić još jedne vanredne parlamentrne izbore pravda time da je Vladi “potreban pun mandat da se donesu teške odluke i da se država, kroz temeljno sprovođenje reformi do 2020. godine nađe pred vratima Evropske unije.”
„Hoćete li Srbiju kao modernu, evropsku zemlju? Ovo je referendum – hoćemo li da Srbija do 2020. bude moderna evropska zemlja koja će da ima najbolju saradnju sa Rusijom ili nećemo? Ili ćemo da vraćamo Srbiju u prošlost? Srbija ima priliku da bira između budućnosti i prošlosti“, poručio je Vučić kada je gostujući u utorak uveče na Javnom servisu objavio da će izbori biti najverovatnije 24. aprila.
No, teško da je pružio uveravanje šta ga sada koči kada ima više od 50 odsto podrške u parlamentu.
Zato su mnogi uvereni da Vučić, bez obzira što stalno jadikuje da se osporavaju rezultati reformi, izlaskom na izbore jednostavno želi da iskoristi trenutak svoje popularnosti i slabost opozicije. Do takvog zaključka dolazi i naš sagovornik Erik Gordi.
“Znači da se plaše, ako se izbori održavaju u regularnom terminu, da će biti manje popularni pa bi mogli da izgube. Možemo da pretpostavimo da oni očekuju da će se nešto desiti u naredne dve godine što neće biti povoljno za njih, ali ne znam šta bi to moglo da bude. Vodeći političari, ko god da su, stalno pričaju o nekim reformama a niko ne zna koje su to reforme. To je prilično prazna priča. Ne vidim šta bi oni radili u vezi sa EU što nisu radili i ne rade sada”, rekao nam je Gordi.
Od čestih izlasaka na birališta one koji odlučuju o izborima ne sputava ni to što nepotrebno rasipaju novac. Ovoga puta će se zbog toga ići na rebalans budžeta. No, ministar finansija Dušan Vujović tvrdi da je "to mala cena za ono što Srbija dobija prevremenim parlamentarnim izborima, a to je potvrda da se reforme sprovode u dobrom smeru”.
"To su relativno mali troškovi. Oni zvuče kad vi to izgovorite, ali 580 miliona je manje od jedne milijarde. Nemojte da od komarca pravite slona", slikovit je bio ministar finansija.
“Ne treba praviti nikakve životinje, već treba pričati o budžetskim izdacima onakvim kakvi jesu”, odgovora Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
On se slaže sa ministrom da nije reč o velikoj stavci u odnosu na ukupan budžet, ali kaže da nikada do sada zbog vanrednih izbora nije bilo rebalansa budžeta već da su izdvajana sredstva iz budžetske rezerve.
“Ono što međutim zbunjuje u izjavi ministra finansija jeste najava da će se zbog tog nevelikog troška, komarca kako on reče, praviti rebalans budžeta. Nisu u pitanju samo ti direktni troškovi, troškovi izborne administracije niti troškovi finansiranja izborne kampanje. Znatno su veći oni rashodi koji se odnose na zastoj državne administracije do koga može doći usled izbora ili pak pojačano trošenje budžetskog novca da bi kampanja ljudi koji su na vlasti na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou imala snažniji odjek kod građana. Te troškove niko ne meri”, upozorava Nenadić.
Troškovi izbora nisu još u potpunosti poznati, napominje Nenadić, delimično što izbori nisu još uvek raspisani, a drugo zbog toga što se ne može pouzdano znati unapred koliko će biti izbornih lista, pa samim tim ni članova biračkih odbora za koje se izdvajaju naknade iz budžeta.
Za to vreme građane, poput naše sagovornice Zorice Civrić, muči druga muka.
“Nikako nismo u dobroj situaciji kada su izbori. Uvek smo nekako prinuđeni, barem se ja tako osećam, prinuđena sam da ne glasam za nešto ili da protiv nečeg glasam”, zaključuje naša sagovornica.
