Od suspenzije članstva u OEBS-u do predsedvajaućeg ovom međunarodnom organizacijom, taj put je prešla Srbija u poslednje dve decenije. Dan pred početka predsedavanja šef srpske diplomatije Ivica Dačić u intervjuu za Radio Slobodna Evropa navodi da je Beograd danas za međunarodnu zajednicu „partner kome se veruje“. On podvlači da će jedan od njegovih glavnih ciljeva biti pomoć u smirivanju prilika na relaciji Moskva – Kijev. Upravo u odnosu na taj evrospki problem broj jedan, Dačićev je utisak, da obe strane imaju slična očekivanja:
„I u Moskvi i Kijevu očekuju da mi budemo taj kanal komunikacije. Jedan pošteni, objektivni i nepristrasni posrednik u dijalogu. Podsetiću da krizaom u Ukrajini pokušava da rukovodi trilateralna Kontakt grupa koju predstavlja lični predstavnik predsedavajućeg OEBS-a ambasodor Heidi Tagliavini, koju sam odredio da i ove godine bude predstavnik predsedavajućeg. Ali i Ukrajina i Rusija. Shodno tome moji razgovori, čak i u Kijevu za koje ljudi pretpostavljaju da su teški, su bili veoma korektni. Sam ministar Klimkin je na konferenciji za štampu rekao da oni ne smatraju da je hendikep to što imamo dobre odnose sa Moskvom, već smatraju da ukoliko mi to iskoristimo na način da možemo lakše da posredujemo, da to bi onda mogla biti veoma pozitivna činjenica. Ovo je sada prilika da Srbija pokaže da li je ozbiljna zemlja, da li je u stanju da predsedava jednom takvom organizacijom kao što je OEBS. Jedinom međunarodnom organizacijom koja je prisutna u Ukrajini."
RSE: Kako ćete uspeti da u narednih godinu dana održite taj balans, da budete opcija “između” a da se ne zamerite ni Vašingtonu ni Moskvi?
Dačić o BiH
Srbija je podržala inicijativu Nemačke i Velike Britanije, koja za cilj ima izgradnju funkcionalnije države Bosne i Hercegovine, podseća Dačić i navodi da inicijativa za krajnji cilj ima i buduću evrointegraciju BiH:
„To od prilike ide ka tome da se pomogne Bosni i Hercegovini da ima start, jedan dodatni impuls, u evropskim integracijama. To znači obavezu novih organa vlasti da probaju da funkcionalno deluju. Da BiH može da funkcioniše. Shodno tome mi smo životno zainteresovani za stabilnost u BiH, da se održi mir, da se održi ravnopravnost svih naroda i entiteta. Srbija je garant Dejtonskog sporazuma, nemamo ništa protiv da se razgovara o načinu funkcionisanja Bosne i Hercegovine s tim što će svaka promena podrazumevati dijalog. Srbija će poštovati stav svih naroda i entiteta. Naravno, Srbija je pre svega zainteresovana za stav legitimnog predstavnika srpskog naroda i Republike Srpske. Srbiji je interes, a mislim da i svim zemljama u regionu bi trebalo da bude u interesu da svi zajedno idemo ka Evropskoj uniji.“.
Dačić: Mi nećemo biti između niti ćemo navijati za nekoga. Mi imamo principe naše organizacije i mi jednostavno želimo da gde god se pojave konflikti dođe do njihove deeskalacije. Zato sam i rekao da je za Srbiju to veliki izazov. Pre petnaest godina Srbija je organizovala referendum protiv dolaska OEBS-a u Srbiju, odnosno na Kosovo. Mi danas predsedavamo tom organizacijom. To je velika promena. Srbija je bila suspendovana iz članstva OEBS-a. Podsetiću da je Jugoslavija bila osnivač OEBS-a.
RSE: Kako se vi osećate povodom te skoro neverovatne tranzicije koju je Beograd prošao, pogotovu što ste i sami prošli tu putanju?
Dačić: Ja sam prošao ceo taj ciklus i shodno tome mislim da je to veliki napredak, čak možda i najveći u proteklim godinama.
RSE: Koja je razlika između onog Ivice Dačića koji je podržavao odluku referenduma i ovog Ivice Dačića koji mu danas predsedava?
Dačić: Razlika je u tome što ja tada nisam bio predsednik partije i nisam bio u prilici da namećem svoje mišljenje ili svoju odluku. Nekad je odluke potrebno nametnuti ukoliko znate da su u interesu države i pored toga što možda većina misli drugačije.
RSE: Šta kaže Ivica Dačić danas, da li je odluka o referendumu protiv OEBS-ovih posmatrača onda bila u interesu države?
Dačić: Sve te odluke treba gledati shodno vremenu u kom su donošene. Ja sam se uvek trudio da u tim odlukama shvatim neku taktiku. Da razumem da je to neki taktični potez. Stvaranje boljih pregovaračkih pozicija. Jedino što nisam mogao da razumem i mislim da je to u to vreme bila greška jeste određivanje granice dokle se može ići u sukobu sa međunarodnom zajednicom, a da iz toga nemate štetu po državu i po narod.
RSE: Da li vas je zbunilo to što su na Kongresu Socijalističke partije Srbije aplaudirali i OEBS-u i Slobodanu Miloševiću?
Dačić: Nije me zbunilo. Ja često podsećam da je SPS partija koja je nastala iz bivšeg Saveza komunista. Mi i danas imamo 500 000 članova. Oni koji su bili članovi partije pre 2000. godine se zapravo nisu iščlanili u međuvremenu. Neki su možda postali članovi nekih drugih partija, ali kod njih postoji jedno pomešano osećanje. Zato sam bio u prilici da možda ponekad i sam na čelu partije namećem neke odluke, protiv kojih su bili određeni ljudi, a za koje se kasnije ispostavljalo da su bile dobre …
RSE: Postoji li po vama danas bilo šta iz politike Slobodana Miloševića čemu vredi aplaudirati?
Dačić: Nigde ne treba donositi paušalne ocene. Ono što je bilo dobro to je Dejtonski sporazum. Međutim, Srbija je propustila da iskoristi priliku posle Dejtonskog sporazuma. Srbija je tu priliku propustila i posle 5. oktobra. Zato ponavljam da mislim da ovu sada priliku, kada Srbija ima državno rukovodstvo koje ima veliki legitimitet dobijen od građana na izborima, da to treba iskoristiti u pozitivnom smeru. Da Srbija učini velike korake napred.
RSE: U jednom komentaru povodom početka predsedavanja OEBS-om stoji, “Srbiju će sumnjičavo gledati na Zapadu, a popreko u Rusiji”. Da li je to paušalna ocena?
Dačić: Apsolutno mislim da jeste zato što mislim da danas Srbiju nigde sumnjičavo ne gledaju. Zato što smo mi postali jedan predvidiv partner, koji drži svoju reč i koji na apsolutno ozbiljan i odgovoran način svoje međunarodne obaveze završava. Spoljna politika Srbije treba da bude u funkciji što bolje ukupne politike Srbije. Da pomogne da Srbija bude bolja. To znači da su unutrašnja i spoljna politika neraskidivo povezane.
RSE: Problem broj jedan u Evropi jeste Ukrajina. Dalo bi se očekivati da upravo tamo imaju najveće nade od srpskog predsedavanja OEBS-om.
Nedavno sam bio u Kijevu...Obišao sam misiju u OEBS-a. Odmah su mi izneli karte. To me je neodoljivo podsetilo na situaciju iz Jugoslavije.
Dačić: Znate nedavno sam bio u Kijevu. Obišao sam misiju OEBS-a. Odmah su mi izneli karte. To me je neodoljivo podsetilo na situaciju iz Jugoslavije. Na žalost, u Ukrajini je u veoma kratkom periodu izbio težak sukob. Podsetiću da je pre Švajcarske upravo Ukrajina predsedavala OEBS-om. Da je u decembru 2013. godine Ministarski savet održan u Kijevu. Da uopšte nije bilo reči o bilo kakvim konfliktima. To je dokaz koliko je krhka evropska bezbednost. Zato upravo mislim da u Ukrajini imaju očekivanja od nas, znajući kakva iskustva imamo iz dijaloga koji smo vodili svih ovih godina, u načinu prevazilaženja problema …
RSE Koje biste vi rešenje izneli kao najinventivnije za konflikt na istoku Ukrajine?
Dačić: Ono što je nama je da omogućimo i podstaknemo politički dijalog. I to će biti suština našeg rada u narednom peridu.
RSE Kako je u Moskvi zapravo doživljen stav Srbije da priznaje teritorijalni integritet Ukrajine sa Krimom?
Dačić: Mislim da bi svaki stav Srbije koji bi išao ka tome da se ne podržava teritorijalni integritet Ukrajine bio neprincipijelan. Mogao bi da bude tumačen kao dvostruki aršin koji Srbija ima. Dvostruki standard. Znajući naše stavove vezane za Kosovo mi podržavmo teritorijalni integritet Ukrajine. Sa druge strane, ja to ne propuštam priliku da kažem, siguran sam da mnoge države u međunarodnoj zajednici nisu imale ovakav stav kada je u pitanju bio teritorijalni integritet Srbije. I da ti dvostruki standardi nisu dobri. Kriza u Ukrajini upravo to potvrđuje.
RSE: Koliko se sa pozicije predsedavajućeg OEBS-a može uticati na oživljavanje u 2014. godini zastalog briselskog procesa?
Dačić: Premijer me je obavestio da je nastavak dijaloga zakazan za 9. februar. To je dobra vest imajući u vidu da smo imali pauzu u kontaktima na najvišem nivou zbog problema u konstituisanju Vlade u Prištini. Nama je od životnog interesa, i to je suština Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština.
RSE: Po kosovskim zakonima.
Dačić: Znate kako mi uopšte nismo pričali o kosovskim zakonima, u smislu da smo naglašavali da li će biti kosovski zakoni ili ne.
RSE: A po kojim bi zakonima bilo moguće formirati Zajednicu srpskih opština?
Dačić: Zato i kažem. U Briselskom sporazumu stoji da će se regulativa o svemu tome napraviti u prištinskoj vlasti. Neće se praviti u Beogradu.
RSE: To znači da će Zajednica srpskih opština biti formirana po zakonima Kosova. Je li tako?
Dačić: Ona će biti formirana u okviru pravnog okvira koji će postojati na Kosovu. To nikada nije bilo sporno, zato što smo mi i tada rekli da ne insistiramo na postojanju institucija Srbije. Nego da smatramo da neki organi vlasti srpskih opština treba da budu formirani na Kosovu. Od toga se sada pravi mistifikacija. Naročito se pravi mistifikacija da su to postojeći zakoni koji su nepromenljivi. Nikada nije bilo priče o tome. Uslovi se dogovaraju. A šta znači uslovi? Sada se razgovara o statutu, razgovaraće se i o drugim temama, ne samo o Zajednici srpskih opština. Tu su i pitanje imovine, pitanje Srpske pravoslavne crkve, mnogih drugih načina finansiranja, odnosno transparentnosti finansiranja i pomoći koja dolazi iz Srbije. Briselski sporazum je statusno neutralan, zato što je dijalog bio statusno neutralan. Druga je stvar što prištinske vlasti pokušavaju da svemu tome prilaze sa principom afirmacije državnosti, odnosno da je to pitanje već konačno rešeno.
RSE: Da li su vas iznenadili stavovi koje je izneo predsednik Tomislav Nikolić?
Dačić: Nije. Ja sam već rekao da razumem njegovu zabrinutost zato što je Evropska unija sastavljena od 28 država od kojih su 23 priznale nezavisnost Kosova. EU kao takva o tome nema zajednički stav. Ona nikada od nas nije niti će tražiti priznavanje nezavisnosti kao uslov za naše evropske integracije. Ono što oni traže to je napredak u dijalogu u smislu normalizacije odnosa. To ne znači priznavanje nezavisnosti. Da li te zemlje to žele, one koje su priznale Kosovo, pa sigurno da žele. I sigurno da u raznim kontaktima daju određene izjave koje izlaze iz okvira statusne neutralnosti Evorpske unije. Zato je zabrinutost predsednika Nikolića potpuno razumljiva.
RSE: Da li vas je iznenadilo njegovo pominjanje da privremene institucije na severu Kosova ne bi trebalo rasformirati? Da li je to uopšte moguće?
Dačić: Mi smo to pitanje raspravljali više puta i jasno smo rekli da smatramo da naše institucije iz Srbije treba da zamene institucije Srba na Kosovu. To je Ketrin Ešton i rekla. Taj proces je uzročno posledičan. To je pitanje prerastanja jednih institucija i ljudi koji u njima rade i prelazak u druge institucije koje smo mi dogovorili u dijalogu.
RSE: Zna li to predsednik Nikolić?
Dačić: Svakako da zna, mislim da njegova izjava sigurno se ne odnosi na deo koji je već dogovoren.
RSE: Da li vas je opet iznenadilo njegovo pominjanje referenduma u Srbiji o priznavanju kosovske nezavisnosti?
Dačić: Nije, zato što je to stara ideja o kojoj se pričalo pre dve tri godine.
RSE: Šta vi mislite o toj mogućnosti?
Dačić: O tome treba da se donese politička odluka. Videćemo kako će se dalje odvijati dijalog, a to je nešto o čemu svakako predsednik Republike i predsednik Vlade treba da razgovaraju. Premijer mi je rekao da će se o tome tek razgovarati u narednim nedeljama i mesecima. Ono što mislim da svi treba da znaju je da ni jedna odluka koja je do sada doneta a bila je vezana za dijalog u Briselu, nije doneta uz nesaglasnosti. Odnosno, za sve odluke je postojao dogovor i saglasnost između Vlade i predsednika Republike. Odnosno između Tomislava Nikolića, predsednika Republike, mene kada sam bio premijer, tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića i sada predsednika Vlade Aleksandra Vučića i mene kao ministra inostranih poslova i prvog potpredsednika Vlade. Do sada je postojao jedinstven pristup tome i siguran sam da će ostati i dalje.
RSE: Da li ste i vi kao i mi u RSE šokirani potezom vlasti u Azerbedjžanu prema našim kolegama, novinarima Radija Slobodna Evropa, u toj zemlji?
Dačić: OEBS ima svoje prisustvo i u Azerbedjžanu. Imamo i svoje nezavisne institucije koje se bave raznim pitanjima, a jedno od njih je i pitanje slobode medija. Taj događaj se desio pre našeg predsedavanja. U svakom slučaju ja želim da Srbija pomogne u svim državama u kojima su misije prisutne kako bi se problemi rešavali na osnovu principa OEBS-a.
RSE: Koja je vaša poruka našim kolegama?
Dačić: To je pitanje takozvane korpe, kako se to nekada zvalo, a danas se to zove “tri dimenzije OEBS-a”. Prva je bezbednosna komponenta, druga je ekonomsko-ekološa, a treća se odnosi na kompleks ljudskih prava, gde je i pitanje slobode medija. To jeste jedna posebna oblast u kojoj treba biti principijelan i ne smeju postojati dvostruki standardi. Upravo zbog takvog našeg objektivnog stava mislim da ćemo lakše komunicirati i rešavati probleme gde oni nastavnu u državama članicama. Baš kako se ne bi ispostavilo da neka od tih misija ima neprincipijelne stavove vezano za te države.
RSE: Hteli vi li ne i po ovom pitanju dolazite u osetljivu poziciju upravo zbog toga što je i Srbija u protekloj godini bila izložena kritikama OEBS-a zbog medijskih pitanja u samoj zemlji?
Dačić: Ja sam tim povodom razgovarao sa Dunjom Mijatović. Nama je želja da se sva nerazjašnjena i sporna pitanja razjasne. Srbija je apsolutno opredeljena za poštovanje svih evropskih standarda i principa OEBS-a uključujući i slobodu medija. Tako da ćemo kao država Srbija imati veoma aktivan odnos. Postojala je čak i ideja da se međunarodna konferencija na temu bezbednosti i zaštiti novinara održi ovde u Srbiji.
RSE: U kom smislu aktivan odnos?
Dačić: Da se svi problemi koji eventualno nastanu ili interesovanja razjašnjavaju ili da se dolazi do rešenja.
RSE: Da li ste o tome razgovarali i sa premijerom Aleksandrom Vučićem?
Dačić: To je i njegov stav. Mi ništa ne radimo ništa ne radimo bez međusobnog dogovora. Stav Vlade Srbije je da je sloboda medija jedno od ključnih opredeljenja.
RSE: Ali Srbija izlazi iz godine koja je obeležena pitanjem odnosa vlasti prema medijima kao jednom od ključnih problema. Šta ste sugerisali premijeru Vučiću?
Dačić: Nemam ja šta njemu da sugerišem. On je premijer, predsednik Vlade, u tom smislu je i on sam u ekspozeu odredio takve ciljeve ...
RSE: A vi ste predsedavajući OEBS-a što je dosta ozbiljna pozicija.
Dačić: Ali u svakom slučaju nisam iznad naših državnih organa. Niti tu ima bilo kakve želje da se neko negativno odnosi prema situaciji u Srbiji. Suština funkcionisanja OEBS-a jeste da gdegod postoje neke primedbe, da se one razrešavaju.
RSE: U odnosu na pitanje Azerbejdžana, čini se da je Srbija i tu na trusnom terenu zbog bliskosti koja je ostvarena sa tom državom.
Mislim da je napravljena strateška greška zato što se uz otvaranje ambasade u Azerbejdžanu, što pozdravljam, u proteklom periodu nije ostvarila druga stvar koju smo obećali. To je otvaranje ambasade u Jermeniji.
Dačić: Mislim da je tu napravljena strateška greška zato što se uz otvaranje ambasade u Azerbejdžanu, što pozdravljam, u proteklom periodu nije ostvarila druga stvar koju smo obećali. To je otvaranje ambasade u Jermeniji. Tako da mi danas imamo ljutnju od strane Jermenije o kojoj smo premijer i ja razgovarali sa njihovim ministrom spoljnih poslova. Upravo o tome što je Srbija u poslednjim godinama bila bliža Azerbedjžanu nego Jermeniji. Baš zato je dobro da pokažemo objektivan odnos, a to znači da naši bilateralni odnosi ne budu na štetu trećih država.
RSE: Imate li neku novu ideju po pitanju posredovanje u sporu između Azerbedjžana i Jeremenije?
Dačić: O tome sam razgovarao i sa azerbejdžanskim rukovodstvom, a i jermenskim. Posetiću i jednu i drugu zemlju. Već dugi niz godina postoji takozvana Minska grupa koja se tim pitanjem bavi. Tu i sa jedne i sa druge strane postoji prigovor da nije mnogo objektivna, odnosno, da se nije mnogo uspelo svih ovih godina. Angažovane su i velike države kao što je Rusija, Francuska, SAD. Tako da neće samo Ukrajina biti priroritet. Moramo da vodimo računa i o drugim konfliktima koji postoje, kao što su pitanja Nagorno Karabaha, Pridnjestrovlja, zatim situacije u Gruziji, te pitanje centralnoazijskih država u kojima postoji prisustvo OEBS-a, pitanje prisustva OEBS-a u Kazahstanu i tako dalje.
RSE: Nemoguće vas je ne pitati i za komentar slučaja Navaljni.
Dačić: Ja nemam nikakve informacije o tome.
RSE: Da li ono što se događa Navalniju shvatate kao pritisak na opoziciju u Rusiji?
Dačić: OEBS će o svemu tome dati svoje mišljenje. U ovom trenutku ja ne znam šta bih komentarisao bez dodatnih infomracija.ppan
