Bio je u savezu sa Borisom Tadićem, u vreme kada je ovaj vodio Srbiju i Demokratsku stranku, a već četvrtu godinu u koaliciji sa naprednjacima Aleksandra Vučića upravljaju Srbijom. Ukoliko ovog puta Socijalistička partije Srbije izostane iz vlasti, njen lider i šef diplomatije Srbije Ivica Dačić u Intervjuu nedelje RSE obećava da će se povući, bez obzira što to za njega ne bi bio težak poraz.
"Meni je uvek bio cilj da partija ostvari dobar rezultat na izborima. Mi posle 2000. godine nismo bili u situaciji da budemo najjača partija. Pre 2000. godine smo mi bili najjača partija i imali smo najveći broj glasova. Praktično smo određivali koga ćemo pozvati da bude u koaliciji sa nama. Sticaj političkih i istorijskih okolnosti nekoliko puta nas je dovodio u situaciju, i mene lično, da moramo da donosimo veoma teške političke odluke. Na primer, da li ćemo podržati Vojislava Koštunicu ili ne", navodi naš sagovornik.
RSE: Nekako je izgledalo da su to bile teže odluke za njih, mislim na one sa kojima ste posle 5. oktobra ulazili u saveze, s obzirom na istoriju SPS-a. Upravo govorim o istorijskim okolnostima.
Dačić: Mislim da su to bile teže odluke za nas, zato što je njima bilo važno da budu na vlasti. Nije samo nama to bio cilj.
RSE: To je u tom trenutku bilo percipirano, kao težak kompromis, s obzirom na ulogu koju je SPS imao u periodu pre 5. oktobra.
Dačić: Možda sa Vaše strane, sa strane ljudi van SPS-a, ali unutar SPS-a je postojalo mišljenje da nema saradnje sa strankama DOS-a. Nije bitno da li je to bio Košunica ili neko drugi. Godine 2004. je uprvo trebalo razbiti taj mit. Onda 2008. godine, u međuvremenu, je Milošević podržao Šešelja za predsednika, došlo je do podele stranke na više različitih partija. Tada smo došli u situaciju da smo sa jedne strane imali Koštunicu i Šešelja, a s druge strane Tadića, koji je dobio najveći broj glasova na izborima. Situacija je bila delikatna jer je SPS morao da donese tešku odluku. Tada je bio stav da nema saradnje sa onima koji su izručili Miloševića.
RSE: I Vi ste napravili taj obrat ...
Dačić: Zašto smo to uradili? Zato što sam u toj situaciji razmišljao da SPS još jednom ne sme da uradi neki pogrešan potez, koji će odvesti zemlju u izolaciju. Tada su DSS i Šešelj predlagali da se anulira SSP i da se ne ide u Evropsku uniju. Mi bi smo, kao stranka, ali i kao država, imali veliki problem. Pitanje je da li bi uopšte opstali u nekoliko narednih meseci. A 2012. godine je narod opet tako hteo jer je na izborima Nikolić pobedio Tadića. Bilo je potpuno nerealno da mi pravimo Vladu sa Tadićem.
RSE: A sada, 2016. godine, ako ostanete izvan vlasti, obećavate li svojoj partiji i javnosti da ćete u tom slučaju podneti ostavku na mesto predsednika stranke?
Dačić: To sam rekao. Ukoliko mi ostvarimo rezultat, koji je daleko manji nego što bi trebao da bude rezultat naše stranke, svakako da ću podneti ostavku.
RSE: Koji rezultat očekujete?
Dačić: Mi očekujemo da imamo veći rezultat nego na prošlim izborima.
RSE: Znači iznad 14 odsto?
Dačić: Teško je to sada reći, zato što to generalno uvek zavisi od toga koliki procenat birača izađe na izbore. Naš se rezultat otprilike kretao, u poslednjih desetak godina, oko pola miliona glasova. Nekada 50-tak hiljada više, nekada manje. Sve zavisi od toga koliki procenat izađe na izbore. Mislim da bi za našu stranku bilo loše da ima rezultat koji bi bio jednocifren. To bi sigurno za nas predstavljalo veliki poraz.
RSE: A koja je to računica govorila da zarad postizanja takvog rezultata, u tekućoj kampanji, treba prizvati uspomenu na Slobodana Miloševića?
Dačić: Nije to uspomena na Slobodan Miloševića. Pokušao sam u ovoj kampanji da prikažem jedan kontinuitet naše ideje.
RSE: Ideja, koju zastupate, svakako 2016. godine ne bi trebala da ima nekakve veze sa Slobodanom Miloševićem.
Dačić: Ne pričam sada o Vašoj percepciji. Govorim o kontinuitetu jedne ideje socijalne pravde, socijaldemokratije. Mi smo na listu stavili Titovog unuka, ne zato što želimo da glorifikujemo to vreme, ili Tita lično, nego zato što smo želeli da podsetimo na neke vrednosti za koje mislimo da ne mogu tek tako lako da se odbace. To su ideje besplatnog školstva, zdravstva, radnih mesta. Četiri radnika na jednog penzionera je bilo u Titovo vreme. Bezbednosti zemlje je bila u prvom planu.
RSE: Sećanje na Tita zaista simboliše vrednosti koje navodite, ali sećanje na Miloševića simboliše potpuni sunovrat, institucionalni i državni. Zašto je potreban Slobodan Milošević u kampanji?
Dačić: Opet govorimo o različitim percepcijama. Za jedan deo građana to možda tako jeste.
RSE: Rat, hiperinflacija, izolacija. To jeste sunovrat. Drugačije se ne može nazvati.
Dačić: Za drugi deo možete da kažete da je, bez obzira na greške koje su bile, iza Miloševića ostao Dejtonski sporazum. Ostala je i Rezolucija 1244.
RSE: Ali, isto tako ne bi bilo ni potrebe za Dejtonskim sporazumom, na primer, da nije bilo Miloševićeve politike.
Dačić: To je sada sve relativno pitanje. Mislim da je pitanje veoma pojednostavljeno, ako bismo sve sveli na to da je jedan čovek kriv za sve. U svakom slučaju, mi kažemo prošlosti - hvala za ono što je bilo dobro, a mi idemo dalje.
RSE: Ono o čemu svedočimo u javnom diskursu poslednjih meseci jeste pojava koja je i označena upravo kao revizija istorije. Ne govorim o istoriji iz Drugog svetskog rata. Protiv te revizije ste se vrlo jasno ogradili. Nego revizije istorije devedesetih. Da li ovim, što ste u kampanju uključili Miloševićevog unuka, što možda nije ni korektno jer je on ipak maloletan, i Miloševićevu snahu, zapravo doprinosite tome da se afirmiše jedan drugi pogled na devedesete, koji ide ka tome da se Miloševića amnestira, bio on jedini ili ne odgovoran, ali za njegovu veliku odgovornost?
Dačić: On nema zašto da se amnestira jer nije osuđen. Sa druge strane, i da je to sve tačno, to nema nikakve veze sa njegovim unukom. Sa treće strane, on je bio predsednik SPS-a i on je deo istorije SPS-a. Mi ne možemo sada da kažemo da on ne postoji. Ja se nalazim u veoma delikatnoj poziciji, a to je, ako ne pomenem Miloševića, onda me optužuju da ga se odričem, distanciram i tako dalje, a ako ga pomenem, onda kažu da ga zloupotrebljavam.
RSE: Šta Vam kažu sagovornici, kao šefu diplomatije, u Briselu, Vašingtonu? Da li Vas je iko pitao bilo šta o tim reminisencijama na Miloševića?
Dačić: Mislite da se oni time bave? Mislite da je to njima više važno? Mislite da se njega neko seća? Shvatate li da smo mi za međunarodnu zajednicu interesantni samo po pitanju da li ovde ima ili nema rata. Mi smo mala zemlja, koja mora da vodi računa sama o sebi.
To najbolje ilustruje moj razgovor sa državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem. On je tih dana rekao da se Srbija nalazi na liniji vatre, ili nešto tako, sa Rusijom. Pomenuo je nekoliko zemalja, uključujući i Srbiju. Ja sam sutradan bio u Vašingtonu i susreo se sa njim. Pitao sam ga zašto je to rekao jer to nije baš sasvim tačno. On se deset minuta konstatovao sa Viktorijom Noland i onda kaže: "Uopšte ne sećam da sam spomenuo Srbiju". A mi smo ovde od toga napravili teorije i deset dana raspravljali o tome šta je mislio da kaže tom porukom.
Prema toma, mi ćemo sami određivati kako će nam biti u narednom periodu.
RSE: Pa upravo mi bi morali da imamo jasan stav prema politici koja je u krajnjem slučaju vodila u teški zločin.
Dačić: Ne bih se složio sa tom konstatacijom, zato što je bilo sudara više različitih politika u isto vreme. Da sam tada bio na mestu Miloševića, po svaku cenu bih se trudio da se pronađe neki kompromis, ali drugačije je bilo vreme.
RSE: Da li je Boris Tadić rekao istinu kada je nedavno izjavio da je jedan od Vaših uslova za ulazak u Vladu, u vreme kada je formirana Vlada Mirka Cvetkovića, bio da se Mirjani Marković dozvoli povratak u zemlju?
Dačić: To mislim da nikada nije bila ni tema u razgovoru, niti sam to postavljao kao uslov. Milutin Mrkonjić je sa njim razgovarao o tome dvadeset puta.
RSE: Znači, nikada to niste tražili?
Dačić: To nije traženo na takav način, da je to ultimatum, ili će toga biti ili ne. Mrkonjić je njemu to sto puta govorio. A šta je bio zahtev? Ne da se amnestira Mira Marković, nego da joj se omogući da se vrati u zemlje. Ako je za nešto kriva, neka se brani sa slobode.
RSE: Kako je to mogao Boris Tadić da garantuje ako je već su ovoj pravosudna vlast samostalna?
Dačić: Nismo mi govorili da to treba Boris Tadić da uradi. To je očigledno bila politička odluka, nije bila samo pravosudna odluka. Neko je to rekao da se uradi. Nemam ništa protiv toga da se tako uradi sa svima koji se nalaze negde u bekstvu u inostranstvu. Svima treba omogućiti da se vrate u zemlju i da se brane sa slobode. Na Zapadu bi to uvek bilo normalno.
RSE: I o tome odluku donosi sud. Da li će pravosuđe goniti Mirjanu Marković, nije bilo samo pitanje pravosuđa, a trebalo bi da bude, nego je bilo pitanje političke volje? Razumem li dobro?
Dačić: Bilo je u to vreme.
RSE: Što se sada Mirjana Marković ne vrati?
Dačić: I dalje su na snazi sve te stvari.
RSE: Upravo tako. Zašto se sada ne vrati? Promenjene su političke okolnosti.
Dačić: Da, ali ona više to nije ni tražila u formalno-pravnom smislu. Ona nije verovala. U to vreme, kada je ona stavljena na te liste, to je očigledno bilo drugačije vreme, bio je DOS na vlasti. Tada nije moglo na normalan način da se razgovara.
RSE: Vratimo se na čas. Ako Milošević nema za šta da se amnestira, zato što nije ni osuđen, da li je po Vama Radovan Karadžić, posle presude u Hagu, kriv? Da li je on ratni zločinac?
Dačić: On još nije osuđen do kraja. On je u jednom procesu, koji će verovatno dovesti do osude. Ne znam da li će biti ova kazna.
RSE: Sačekaćemo drugostepenu odluku pa ćemo odgovoriti na to pitanje. Da zamislimo sutra novu preraspodelu snaga posle izbora, da li bi Vam bio mrzak novi savez sa Tadićem?
Dačić: Ja nisam bio protiv ni prošli put, kada su te teme bile na dnevnom redu.
RSE: Svašta se između Vas i njega u poslednjim godinama dogodilo i izgovorilo.
Dačić: To je bio, pre svega, rezultat njegove percepcije da sam ja bio taj koji mu je zabio nož u stomak, zato što nisam s njim napravio Vladu. Prvo doneseš pogrešnu odluku da ideš na vanredne izbore, izgubiš na izborima, zato što se tvoja partija nije dovoljno angažovala. I na kraju, mi sada treba da napravimo Vladu sa nekim ko je izgubio izbore.
RSE: Zašto je Tadićeva odluka o vanrednim izborima bila pogrešna, a Vučićeva sada nije?
Dačić: Uvek sam protiv vanrednih izbora. Nikada nisam podržavao vanredne izbore, ali uvek sam poštovao odluku bilo koga da tu odluku donese. Ali znate šta, drugačija je situacija. Drugačija je situacija kada su Milošević i Tadić donosili tu odluku. To su bili predsednički izbori. To je pitanje ličnosti. Ovde su u pitanju parlamentarni izbori, gde je ipak značajno drugačiji način. Nisu imali Tadić ili Milošević probleme sa parlamentarnim izborima, nego su predsednički izbori bili ti koji su motivisali, praktično sve, da se angažuju da oni izgube na izborima. To se upravo i desilo.
RSE: Vi ste u proteklih šest ili više godina napravili neverovatne političke prelete. Ulazili ste u savez sa levicom i sa desnicom. Ukratko, posle izbora, ukoliko to budu nametale političke okolnosti, koliko je moguć savez sa Pajtićevim demokratama?
Dačić: Mislim da je nemoguć.
RSE: Govorim o Vama. Da li biste bili spremni za tako nešto?
Dačić: Ta situacije je apsolutno nemoguća.
RSE: Zaklinju se mnogi pred izbore da neće sa ovim ili onim nikada.
Dačić: To je normalna situacija uoči izbora. Ja sam jedini koji kaže otvoreno, iako znam da jedan deo mog biračkog tela inklinira prema Vučiću. Otvoreno kažem da smatram, i za mene bi bilo logično da kažem, da bi branio to svoje biračko telo, da mislim da jedina realna koalicija, koja bi mogla da bude posle izbora, jeste koalicija sa Srpskom naprednom strankom.
RSE: Govorim na nivou ideje. Imali ste Vi u jednom trenutku i savez sa radikalima, koji su tada bili radikali sa Vučićevim Naprednjacima, ali i sa Šešeljem, pa je to palo preko noći. Da li bi danas savez sa Šešeljem došao u obzir?
Dačić: Kako možemo da pravimo savez, kada je to direktno suprotno. Kako da se stope dve ideje ulaska u EU i protiv EU?
RSE: DSS Rašković – Ivić i Obradović iz Dveri. Da li je to moguć savez?
Dačić: Ne. Mislim da ni to nije moguće.
RSE: Mislim da je bitno pred izbore reći šta nije moguće. Mi smo prisustvovali neverovatnim obratima posle izbora.
Dačić: To vam upravo i kažem. Vlada, u kojoj bi bile desničarske stranke, kao što je Šešelj, bi pre svega za Srbiju bila loša. To bi možda Srbima zvučalo glagoljivo, ali bi posledice za zemlju bile katastrofalne. To je izolacija zemlje. Već sam rekao da ja to nisam hteo da uradim ni 2008. godine.
RSE: Utisak je da se ovde mnogo toga svelo na nivo čiste pragme, da vidimo kako da uđemo u vlast, kako da formiramo Vladu. Zbog toga su ta pitanja sasvim na mestu.
Dačić: Slažem se sa Vama da je moguće da svi odustanu od svog programskog opredeljenja, pa da se pravi Vlada nacionalnog jedinstva. To je druga situacija. Ali, i tu mora da postoji stranka koja je vodeća. Mislim da je očigledno da će SNS osvojiti najveći broj glasova i da će ona biti ta koja će imati taj mandat da formira Vladu.
RSE: Sačekajmo to da vidimo posle izbora. Da li ste se, u ove četiri godine kooperacije sa Aleksandrom Vučićem, osetili politički ucenjenim? Kada god je trebalo, u prvi plan je izbijala afera "Kofer", afera "Miša Banana". Verujete li danas da Vučić nije imao ništa sa tim?
Dačić: Teško je naći razlog zašto bi me Vučić ucenjivao u situaciji kada ja njemu nisam neophodan. Tu postoji, ja sam to više puta govorio, jedan krug ljudi koji su od početka bili uključeni. Centralno pitanje je kako je moguće da dva meseca posle pravljenja koalicije sa Tadićem, ti isti ljudi organizuju da me neko tajno prati, snima, uvezuje, a da pri tome ja obavljam funkciju ministra. Ako sam nešto bio kriv, trebalo je da me uhapse.
RSE: Da li su oni stajali iza incidenta u Gračanici kada je raširena parola "Miljacku nemamo, a kofer ste već uzeli"?
Dačić: Ne znam ko stoji iza tog transparenta.
RSE: Da li su to proveravali ljudi iz Vašeg obezbeđenja i policije?
Dačić: Šta i koga da proveravate?! Da sam ih sreo, odvio bih ih na kafu i piće. Na kraju bi oni zapevali Miljacku.
RSE: Siguran sam da ste sudbinski zainteresovani za to ko stoji iza te vrste provokacija i ko neprekidno otvara tu vrstu priča. Ako ništa drugo, onda zbog toga što je, na primer, afera "Miša Banana" vrlo zgodna za obaranje vašeg rejtinga.
Dačić: Pustite to. Ima još nekoliko dana do izbora. Izbori su najvažniji. Narod je najbolji sudija. Spreman sam da snosim sve konsekvence. Na izborima će se pokazati ko je kako radio, toliki će broj glasova dobiti.
RSE: Pratite li suđenju Branku Lazareviću, Vašem bivšem šefu kabineta?
Dačić: Naravno da pratim. Najavljeno je da ću biti svedok u svemu tome.
RSE: Da li ste u kontaktu sa Lazarevićem?
Dačić: On je u službi u Ministarstvu spoljnih poslova jer takva je bila igra sudbine. Ja nisam bio ministar spoljnih poslova kada je on prešao u to Ministarstvo.
RSE: Ko je kriv što ste se našli na piću sa čovekom iz Šarićevog klana?
Dačić: Veoma je teško reći za nekoga, da posle četiri godine saznajete, da li je ili nije bio iz tog klana. Vi polazite od pretpostavke da znate da je taj i taj, to i to. Ja to nisam znao. Valjda je bio posao, svih službi koje se time bave, da me upozore.
RSE: Neko iz kruga Vaših saradnika je morao reći - nikako? Ovako često nekako ispadate žrtva nekakvog podmetanja.
Dačić: Trebao je neko da me upozori da čovek, sa kojim se viđam ili čujem telefonom, predstavlja bezbednosti rizik.
RSE: Vi ste bili ministar MUP-a. Da li ste na toj poziciji ustanovili gde prestaje policija, a počinje mafija?
Dačić: Volim policiju. Treba sprečiti zloupotrebe policijskih funkcija.
RSE: Da li ste takvo pitanje postavili sebi ikada u diplomatiji?
Dačić: U diplomatiji nema toga. Diplomatija je više vezana za političke kalkulacije.
RSE: Jasno vam je zašto Vas to pitam. Ambasador u Libiji, Oliver Potežica ga je nametnuo. Šta se zapravo događalo u Libiji, šta je naša ambasada tamo radila, zašto je stradalo dvoje službenika? Njegovo ponašanje je sugerisalo da je on, u najmanju ruku, izvan kontrole.
Dačić: Nije on bio izvan kontrole. On se našao u toj zemlji, u vreme kada je počeo rat, i nije povučen.
RSE: Kajete li se zbog toga?
Dačić: Nije to bilo u moje vreme.
RSE: Kajete li se, što u ove dve godine, niste povukli ambasadu?
Dačić: Više puta sam pokušavao da dobijem odgovor na to pitanje, tražeći i procene i sve ostalo. I sada tražim procene o nekim ambasadama. Međutim, velika je razlika između toga što mi ovde mislimo, u Beogradu, i onoga što diplomati pišu i što su bezbednosne procene. Razlike su u tome što se smatra da postoje interesi kada postoji diplomatsko konzularno predstavništvo. Tako je bilo u slučaju Libije.
RSE: Ako su evropske države povukle svoje ambasade iz Tripolija, kakva je tu bezbednosna procena još trebala?
Dačić: U Damsku i dalje ima oko 40-tak ambasada.
RSE: Pitam Vas za Libiju.
Dačić: To je isto. Mi nismo isto što i zapadno-evropske zemlje. Mi smo imali specifične odnose sa nekim zemljama. Naše su ambasade uvek bile potrebne za neki broj naših ljudi koji su tu radili. Trenutno u Libiji ima više od 350 naših radnika. Sada idu i češće, nego su išli ranije.
RSE: Moram da citiram pismo Olivera Potežice, koje je zaista šokantno. Kada govori o izdavanju viza i pitanju da li je bilo problematično izdavanje viza, kaže: "Ne bi smo voleli da dođemo u situaciju da počnemo javnu polemiku u ovom smislu i da budemo prinuđeni da, radi odbrane, puštamo dokumente da cure". To je direktno udar na Vas, kao ministra inostranih poslova. Kome on preti?
Dačić: Nije to udar na mene. Ne znam ni na šta se to odnosi. To nije nikakvo pismo. To je komunikacija koja je postojala putem telegrama i koja je dospela u medije. Reč je o napadima na Potežicu da je bilo nečega neregularnog u vezi sa izdavanjem viza. U toj argumentaciji on govori da bi sada on mogao da pusti u medije to da li je neko za nekoga davao pozitivno mišljenje.
RSE: Kada gledam sa strane, meni ovo izgleda kao da Vi, kao šef diplomatije, niste imali kontrolu nad delatnošću jednog ambasadora. Ko god se bavio resorom Ministarstva inostranih poslova, zna da su vrlo stroga pravila u diplomatiji, iskanja nema.
Dačić: Pravila jesu stroga i nema iskakanja. Situacija je tu očigledno izmakla kontroli. Baš zato je formirana Komisija koja treba da utvrdi sve činjenice i da predloži mere. Potežica je tamo sedam godina, a ja sam ministar dve godine. Za to vreme sam pokušao da zamenim ljude koji su tu radili. Na žalost, desilo se.
RSE: Znam odgovor na pitanje zašto niste podneli ostavku. Ipak, kada gledate sa ove distance, i u jeku izborne kampanje, da li je trebalo da podnesete ostavku? Tako bi ste dali lekciju, svim vašim kolegama, da se moraju povući, kada se desi ovako nešto. Makar kako bi javnosti poslali poruku da postoji neki nivo odgovornosti u politici.
Dačić: Razmišljao sam o tome da li da podnesem ostavku ili ne, zbog posledica toga što se desilo. U našoj zemlji, podnošenje ostavke znači da ste zaista za nešto lično odgovorni. U ovome nema moje lične odgovornosti i zato se nisam odlučio na takav potez. Duboko žalim i saosećam sa porodicama. Sa njima sam svakodnevno u kontaktu. Želimo da im pomognemo. To im neće vratiti izgubljene živote, ali makar možemo da pokažemo da je država sa njima.
RSE: Razlika između lične i komandne odgovornosti. Ne sumnjam da nema vaše lične odgovornosti. Ipak, postoje u razvijenim demokratijama određena pravila ponašanja.
Dačić: Pravila ponašanja, u ovoj oblasti ne definišu tako nešto. Veoma je redak takav slučaj.
RSE: To su nekada pitanja ličnog osećaja?
Dačić: Tako je, ali je reč o mnogim drugim faktorima koji nemaju nikakve veze sa mnom i nisu uopšte deo posledica mojih pogrešnih odluka.
RSE: Šta zamerate premijeru Vučiću posle ove četiri godine?
Dačić: Dve godine sam bio premijer, dve godine je on. Oko strateških stvari, nikada nismo imali niti jedno neslaganje. On ima drugačiji način rada od mene.
RSE: Da li Vas u odnosu sa medijima podseća na Vašeg šefa iz mladih dana, na Miloševića?
Dačić: Ne znam kakav je manir i jednog i drugog. Vučiću mogu da poručim da ne treba ponekada da preuzima odgovornost za sve jer onda ispada da je kriv za sve. Ali, to je njegov odnos prema tim temama. Samim tim, on sebi donosi mnogo veći teret na leđa, nego što bi možda bilo potrebno da, kao premijer, radi.
RSE: Stvara li Vučić stvara kult ličnosti?
Dačić: Ne mislim da on stvara kult ličnosti. Kult ličnosti stvaraju neki drugi.
RSE: Kada imamo medije, koji su u službi promocije premijera, teško je reći da oni to rade sami od sebe.
Dačić: Da, ali Vi tu pravite grešku. U višepartijskom sistemu ne može da postoji kult ličnosti. Kult ličnosti ne može da postoji kada neko ima 50 posto glasova. Kada postoji kult ličnosti, onda je taj procenat 110%.
RSE: Ipak, siguran sam da se sećate lekcija sa Fakulteta političkih nauka da se iz demokratije mogu izroditi razni deformiteti, pa i diktatura.
Dačić: Nema boljeg sistema od demokratije. Možda je demokratija loš sistem, ali bolji nije izmišljen.
RSE: Demokratija podrazumeva i razvijene mehanizme institucionalne zaštite, koji će upravo štititi istu tu demokratiju od mogućnosti da sklizne u nešto što bi podrazumevalo autokratiju. Čini se da je upravo premijer Vučić, u ove dve godine, učinio dosta da neke od tih kontrolnih institucija skrajne. Po ocenama međunarodnih institucija prisutan je pritisak na kontrolna tela, poput zaštitnika građan. Vi se tomu niste opirali.
Dačić: To je sve Vaša percepcija i percepcija ljudi sa stane.
RSE: To je percepcija koja proizlazi iz činjenica.
Dačić: Međunarodna zajednica nikada nije izrazila bilo kakvo mišljenje koje bi bilo u skladu sa ovim o čemu govorite.
RSE: Nije baš tako, ali uzmimo ovde da u toj međunarodnoj zajednici jako drže do glasa različitih nevladinih organizacija. Navešću da u poslednjem izveštaju Freedom house u Srbiji se govori o pritiscima vlasti na nezavisne medije. Pitam Vas upravo zbog transformacije koju je SPS prošao od 2000. godine i zbog očekivanja da će upravo SPS biti najglasniji u otporu toj vrsti tendencija. Vi bi trebalo da znate kako to izgleda kada sistem sklizne u autokratiju.
Dačić: Izbori su tu i oni će dati konačnu ocenu svakoga od nas. Ne mislim da postoji bilo kakav pritisak. Niko ne može da kaže da narod nije u pravu. Kakvu god odluku narod da donese. Ona može nekome da se sviđa ili ne. Treba odvojiti ono što se zasniva na ličnom odnosu prema Vučiću ili Dačiću, od nekog realnog stanja koje postoji u društvu. Sve može da bude bolje, ali daleko smo mi od toga da postoji autokratija, diktatura ili kult ličnosti. Obično, u takvim sistemima se izbori ne dobijaju sa 48 posto glasova, nego sa 90.
