Istrage o ubistvima novinara bez značajnog pomaka

U istragama o ubistvima novinara u Srbiji još nema značajnog napretka, iako su se ti zločini dogodili pre više od deset godina. Na jedanaestu godišnjicu od ubistva novinara Milana Pantića predstavnici novinarskih udruženja još jednom su od vlasti zatražili da hitno otkrije i kazni ubice novinara.

Dopisnik “Večernjih novosti” Milan Pantić ubijen je ispred svog stana u Jagodini 11. juna 2001. godine dok se u rano jutro iz prodavnice vraćao sa hlebom i mlekom u rukama. Nepoznati napadač udario ga je metalnom šipkom i usmrtio na licu mesta. To ubistvo i likvidacije vlasnika “Dnevnog telegrafa” Slavka Ćuruvije dve godine ranije u Beogradu i novinarke “Duge” Dade Vujasinović iz 94. do danas su ostali nerazjašnjeni.

Milorad Veljović, direktor Policije Srbije, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da nema bitnog pomaka u istragama ovih slučajeva, ali da njihovo rasvetljavanje ostaje prioritet u policijskom radu.

„U jednom delu smo dosta dobro odmakli u istragama, pogotovu u rešavanju ubistva Slavka Ćuruvije, i očekujem da će i dalje tu biti odredjenih pomaka. Počev od toga ko su naručioci, izvršioci, i tako dalje... Sav materijal koji smo prikupili predali smo nadležnom tužilaštvu. Najveći problem je vreme koje je proteklo od tih ubistava. Tako da istragu vodi jedna nova grupa ljudi i oni sigurno rade u mnogo težim uslovima vezano za činjenice kojima raspolažu nego prethodna ekipa. Kada se radi o činjenicama i dokazima, u ovom trenutku suviše bi bilo teško pomenuti nekoga kao izvršioca ili naručioca. Ali je sigurno da neki putevi vode ka strukturama kriminalnog miljea koji je postojao u to vreme, i u Jugoslaviji i u samoj Srbiji, a vezano i sa takvim strukturama iz drugih republika. Mislim da u svemu tome nema toliko politike koliko se u javnosti smatra da ima“, kazao je Veljović.

Milan Pantić ubijen je posle serije tekstova o ekonomskom kriminalu u pomoravskom regionu, zloupotrebama u privatizacijama i poslovanju opštinskih vlasti. Uoči likvidacije stizale su mu učestale pretnje a jedna od poslednjih bila je, kako tvrde članovi njegove porodice - „Samo nastavi tako, pa ne znamo dokle ćeš stići”.

Pantić je ubijen posle petooktobarskih promena 2000, kada je javnost očekivala bolje dane za medije i rasvetljavanje ubistava novinara iz devedesetih godina. Međutim, prošlo je čak 17 godina od prve takve likvidacije ali su nalogodavci i počinioci ostali nekažnjeni.

Dragan Janjić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kaže za RSE da će istina izaći na videlo tek kada budu reformisane srpske službe bezbednosti.

„Uveren sam da je država tesno povezana sa tim ubistvima. Mislim da se u istrazi do sada nije išlo dovoljno duboko. U likvidacijama novinara radi se o motivima koji mogu biti samo poslovno-političke prirode, i o njima su informacije morale da budu dostupne državnim službama. Dakle Državna bezbednost Srbije, odnosno sadašnja Bezbednosno-informativna agencija, verovatno su imale nešto o tome da kažu ali nisu rekle sve,“ smatra Janjić.

Evropski pritisci mogli bi uroditi plodom

U novinara Slavka Ćuruviju ubice su 11. aprila 99. sa leđa ispalile 17 metaka dok se vraćao kući iz šetnje gradom, a dosadašnja istraga pokazala je da su logističku podršku davali pripadnici Državne bezbednosti koji su ga pratili danima pre ubistva.

Novinarka Dada Vujasinović ubijena je u svom stanu u Beogradu hicima iz lovačke puške. Istražni organi tada su saopštili da se radi o samoubistvu, ali je naknadno nezavisno veštačenje pokazalo da je ubijena. Dadina porodica tvrdi da iza njene smrti “stoje mnogo jake snage, a da iza njih stoji služba”.

Advokat Rajko Danilović smatra da nema političke volje da se dođe do istine, i da je jasno zbog čega bez reformi tajnih službi slučajevi ubistava novinara ne mogu biti razrešeni.

“Tajne službe same ne dozvoljavaju da se to istraži zato što bi onda morale da otkriju svoje saradnike koji su u tome učestvovali. One vladaju a ne političari, one vladaju i političarima. Muvaju, petljaju, kriju… Zato što je ceo sistem već šezdeset godina u pozadini zasnovan na vladavini tajnih službi”, smatra Danilović.

U slučaju Milana Pantića svi ministri policije do danas obećavali su da će rasvetliti misteriju njegovog ubistva, svojevremeno je oformljen specijalni istražni tim, saslušano je više od 1.500 ljudi i više stotina ispitano na poligrafu, ali ni posle jedanaest godina rezultata nema.

Dragan Janjić kaže da novinarska udruženja ništa drugo ne mogu da urade, osim da apeluju da se pronađu ubice.

“Mi ne raspolažemo drugim mogućnostima. Naše jedino oružje je javnost i mi pokušavamo da izvršimo javni pritisak da se stvari dovedu do kraja. To ne može da rasplete nikakvo udruženje već to mora da učini sama država”, ističe on.

Iz evropskih zemalja, posebno posle likvidacije Slavka Ćuruvije, dolazili su česti zahtevi da se rasvetle ubistva novinara.

Rajko Danilović zaključuje da bi takvi pritisci mogli da urode plodom tek kada Srbija bude pred vratima Evropske unije.

“Sigurno će biti insistiranja i ozbiljnih zahteva da se na to jednom stavi tačka. To je važno za srpsko društvo, ali je važno i za Evropu jer ona želi čiste odnose, demokratsku i pravnu državu Srbiju” , naglašava Danilović.

Ranijih godina spekulisalo se da je na listi osumnjičenih kao nalogodavac ubistva Slavka Ćuruvije Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića, koja je od dvehiljadite u bekstvu u Rusiji. Beogradska štampa pisala je da je osoba koja se vlastima ponudila kao svedok navela da su egzekutori dvojica bivših pripadnika zloglasne Jedinice za specijalne operacije.