U jeku masovnih protesta u Srbiji, Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) ispitivaće da li je bilo korupcije tokom rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu.
Do odluke vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac da se angažuje TOK dolazi više od tri meseca nakon nesreće na Železničkoj stanici, gde je u padu nadstrešnice poginulo 15, a teško povređeno dvoje ljudi.
"To u praksi znači da su u pravu oni koji su od početka tražili da Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme ovaj predmet", ukazuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Sofija Mandić, pravnica i članica nevladinog Centra za pravosudna istraživanja.
Smatra da su potezi tužiteljke posledica "legitimnog pritiska javnosti".
Nesreća u Novom Sadu je pokrenula talas protesta i studentskih blokada desetina fakulteta u Srbiji.
Desetine hiljada građana izlaze na ulice sa ključnim zahtevom da se utvrdi krivična i politička odgovornost za nesreću, a u fokusu protesta su optužbe da je do pada nadstrešnice dovela korupcija.
Predstavnici vlasti te optužbe odbacuju, dok se Tužilaštvo za organizovani kriminal prvobitno proglasilo nenadležnim za istragu.
A optužnica koju je novosadsko Više javno tužilaštvo podiglo protiv 13 osoba, uključujući četvoro bivših državnih funkcionera, bavila se građevinskim propustima.
'TOK nadležan za funkcionere'
Iako u prvi mah tužilaštvo i vlast nisu pominjali istragu korupcije, tri meseca nakon nesreće to se promenilo.
Javnost je 3. februara, obaveštena da se u postupak uključuje specijalno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.
Međutim, kako su naveli, to je učinjeno usled "velikog interesovanja javnosti" i medijskih izjava "u kojima se izražava sumnja u pogledu verodostojnosti objavljene dokumentacije i finansijskog aspekta privrednih subjekata koji su učestvovali u rekonstrukciji".
Više detalja nije saopšteno - poput toga šta se tačno istražuje.
A onda je Vrhovna javna tužiteljka 12. februara odlučila da taj postupak "preseli" u Beograd.
Uz spise, u Beograd je upućen i tužilac iz Novog Sada, koji je bio zadužen za predmet.
"Odluka je donesena jer utvrđeno činjenično stanje ukazuje na osnovanu sumnju da su izvršena krivična dela koja spadaju u nadležnost državnih organa, nadležnih za organizovani kriminal", saopštila je Dolovac.
Sofija Mandić ocenjuje da je odluka vrhovnog tužilaštva "dobra vest".
"Zato što je, po zakonu, Tužilaštvo za organizovani kriminal nadležno da goni 'sveto trojstvo' - imenovana, izabrana i postavljena lica, dakle javne funkcionere, za krivična dela protiv službene dužnosti", objašnjava.
Rekonstrukcija Železničke stanice bila je deo velikog državnog projekta izgradnje brze pruge od Beograda do granice sa Mađarskom.
Finansirana je javnim novcem, a projektom su rukovodili Ministarstvo građevinarstva i javna preduzeća zadužena za železnicu.
"Sada će biti moguće da se istragom obuhvate oni koji do sada nisu bili obuhvaćeni, a koji su potencijalno, kao javni funkcioneri, učestvovali u koruptivnim radnjama koje su dovele do propusta i nesreće. To nije moglo da učini posebno odeljenje u Novom Sadu", dodaje Mandić.
Nepoznato dokle se stiglo sa istragom
Dolovac je u saopštenju navela da odluku o upućivanju predmeta u Tužilaštvo za organizovani kriminal donosi nakon "analize do sada prikupljenih dokaza i činjenica".
U kojoj je fazi predmet, međutim, nije rečeno.
"Mi nismo dobili informaciju da li je doneta naredba o sprovođenju istrage, jer jedino njom, formalno gledano, započinje krivični postupak", naglašava Sofija Mandić.
"Ukoliko je postupak i dalje u predistražnoj fazi, to je daleko od ozbiljnog. I dalje se prikuplja dokumentacija. Ne znamo ni da li je neko saslušan", dodaje.
Ukazuje i na moguće pritiske na tužioce u ovom predmetu od strane predstavnika vlasti.
"Mi smo imali izjavu predsednika, koji je ranije rekao da u slučaju novosadske nesreće 'nema korupcije, već da je reč o greškama struke'. Plašim se da bi to moglo da utiče na tužilaštvo. Da kažu - evo, pogledali smo dokumentaciju i zaključili da nema korupcije", podseća Mandić.
Ali potez Zagorke Dolovac o dodeljivanju predmeta se, prema oceni pravnice, može smatrati presedanom u dosadašnjem radu tužilaštva, a posebno radu same tužiteljke Dolovac.
"Mada, mi do sada nismo ni imali ovakav slučaj u praksi. Državni projekat, uključene javne funkcionere i nesreću u kojoj su ljudi izgubili život i teško povređeni. A tek nismo imali slučaj da zapravo građani sopstvene institucije na ulici teraju da rade svoj posao", zaključuje Sofija Mandić.
Objava kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice prvi je zahtev studenata koji proteklih sedmica predvode proteste i u blokadi drže više desetina fakulteta.
Cilj im je, kako su naveli, ne samo da se ona učini javnom, već da se podstakne postupanje tužilaštva.
Tražili su, pored ostalog, da se objave dokumenta koji bi pokazala "ko je šta radio i koliko je to koštalo, zašto je cena rekonstrukcije skočila pet puta, kao i ko je odgovoran što je Železnička stanica dva puta svečano otvarana, bez upotrebne dozvole".
Predstavnici vlasti od 27. januara tvrde da je kompletna dokumentacija o rekonstrukciji stanice objavljena na sajtu Vlade i tužilaštva u Novom Sadu.
A da je sve objavljeno, tvrdili su i pre toga - od polovine decembra 2024, kada je na sajtu Vlade objavljeno 195 dokumenata.
Potom su, pod pritiskom javnosti, u više navrata izlazili sa objavom novih dokumenata.
Studenti u blokadi poručuju da timovi stručnjaka na fakultetima sada analiziraju dostupnu dokumentaciju, a da nijedan od ukupno četiri studentska zahteva nije do kraja ispunjen.
Još dva su adresirana na pravosudne organe: sankcionisanje napadača na učesnike protesta u više desetina incidenata, kao i obustava krivičnih postupaka protiv demonstranata koje je policija hapsila.
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac je 12. februara ponovila poziv studentskim predstavnicima da dođu na sastanak "radi razmatranja ispunjenosti njihovih zahteva koji se nalaze u nadležnosti tužilaštva".
Studenti u blokadi se do sada nisu odazvali.
Sofija Mandić ocenjuje da su pozivi tužilaštva u skladu sa obrascem ponašanja vlasti.
"Dosadašnja praksa je bila - dođite da pregovaramo, da vidimo šta je to što će vas zadovoljiti. A studenti ponavljaju - uradite svoj posao, apsolutno sve po zakonu, bez obzira na to do koga istraga vodi. Građani nisu dužni da pregovaraju sa tužilaštvom, već tužioci treba da dokažu da su dostojni svojih funkcija i pozicija", zaključuje.
Prethodno su, zajedno sa profesorima, studenti odbili poziv na razgovore sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, poručujući mu da nije nadležan za ispunjenje njihovih zahteva.
Šta radi Više tužilaštvo u Novom Sadu?
Vrhovno tužilaštvo je u saopštenju 13. februara naglasilo da se postupak utvrđivanja odgovornosti za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice, kojeg vodi Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, nastavlja "nezavisno i sa najvišim nivoom prioriteta".
To tužilaštvo je 30. decembra podiglo optužnicu protiv 13 osoba.
Ali nju još nije potvrdio Viši sud u Novom Sadu.
"Ne vidim nijedan razuman razlog da Viši sud ovoliko čeka. Rokovi su protekli i mislim da se radi o strategiji odugovlačenja", ocenjuje Sofija Mandić.
Među optuženima je četvoro državnih funkcionera- bivši ministar građevinarstva Goran Vesić i njegova saradnica u ministarstvu Anita Dimoski.
Pored njih, optužena je i dotadašnja direktorka "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković i njen prethodnik na čelu tog javnog preduzeća Nebojša Šurlan.
Njih četvoro optuženi su za teško delo protiv opšte sigurnosti, u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti.
Među optuženima su i projektanti i osobe zadužene za kontrolu i nadzor. Njma se na teret stavlja teško delo protiv opšte sigurnosti, u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova.
Goran Vesić i Jelena Tanasković su u danima nakon nesreće podneli ostavke.
Obrazlažući svoju ostavku, Vesić je naveo da sa čela ministarstva odlazi kao "odgovoran čovek", ali da on i njegov kabinet ne mogu da prihvate krivicu za nesreću.
Vesić je, nakon hapšenja 21. novembra, u pritvoru proveo nekoliko dana, da bi nakon toga, odlukom suda, bio pušten na slobodu.
Jelena Tanasković i Anita Dimoski su u kućnom pritvoru, dok je preostalih desetoro optuženih u pritvoru.
Trogodišnja rekonstrukcija i dva svečana otvaranja
Rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu trajala je tri godine.
Stanica je, u prisustvu premijera Mađarske Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prvi put otvorena u martu 2022, iako tada rekonstrukcija nije bila gotova.
Drugo otvaranje Železničke stanice u Novom Sadu bilo je u julu 2024 - četiri meseca pre pada nadstrešnice koja je 1. novembra ubila 15, a teško povredila dvoje ljudi.
Tada su predstavnici gradskih, pokrajinskih i republičkih vlasti naglašavali da je stanica urađena "po evropskim standardima".
Prve izjave izvođača radova i predstavnika ministarstva nakon nesreće bile su da nadstrešnica "nije bila predmet rekonstrukcije".
Međutim, deo stručnjaka koji su bili angažovani na rekonstrukciji, kao i fotografije i snimci koji su kasnije analizirani, demantovali su te navode.
Dostupna dokumentacija je pokazala i da stanica nije bila završena u julu 2024, kada je otvorena po drugi put.
Republički građevinski inspektor je u izveštaju nakon nesreće utvrdio da tokom rekonstrukcije stanice nisu preduzete mere "radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i bezbednost ljudi".
Utvrđeno je i da nije vršena kontrola i provera kvaliteta svih vrsta radova, kao ni i primena propisa, standarda i tehničkih normativa.
Zgrada je, odlukom inspekcije, zabranjena za korišćenje do daljeg, a obustavljeni su i radovi na objektu.
