Iran pogubio još dvojicu muškaraca zbog januarskih protesta
Iranske vlasti pogubile su 28. jula još dvojicu muškaraca, Abolfazla Sepahija Badžanija i Amirhuseina Safarija Hoseinabadija, osuđenih zbog učešća u protestima u januaru ove godine u Isfahanu.
Državni mediji tvrde da su odgovorni za ubistvo četvorice policajaca tokom protesta 8. januara, ali detalji suđenja, pristup advokatima i okolnosti pod kojima su pribavljena njihova priznanja nisu mogli biti nezavisno potvrđeni.
Na društvenim mrežama pojavili su se snimci okupljanja građana u blizini mjesta pogubljenja, uz pojačano prisustvo policije, dok su pojedini korisnici prijavili sukobe demonstranata i snaga sigurnosti te prekide interneta.
Pogubljenja su izvršena nekoliko sati nakon što su stručnjaci UN-a pozvali Teheran da obustavi izvršenje smrtnih kazni za preostalih deset optuženih u ovom slučaju, navodeći da suđenja nisu ispunila standarde pravičnog postupka.
Istovremeno, organizacije za ljudska prava saopštile su da su zatvorenici u zatvoru Gezel Hesar nastavili štrajk glađu u znak protesta protiv pogubljenja i postupanja prema osuđenicima na smrt.
Smrtna kazna preti grupi od 16 navodno povezanih sa ubistvom pukovnika u Iranu
U noći 8. januara, pukovnik iranske Islamske revolucionarne garde (IRGC) ubijen je u centralnom gradu Isfahanu dok su širom zemlje besneli masovni antivladini protesti.
Mesecima kasnije, 16 osoba optuženo je za moharebeh, odnosno "neprijateljstvo prema Bogu", i mogli bi biti obešeni zbog smrti pukovnika Abasa Kamranija (Abbas) i nasilnih demonstracija koje su se te noći dogodile u Isfahanu.
Ovaj slučaj dešava se u trenutku kada Iran beleži nagli porast pogubljenja osoba koje organizacije za ljudska prava smatraju političkim zatvorenicima – od demonstranata do navodnih članova zabranjenih grupa i osoba osuđenih za špijunažu – od početka rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom 28. februara.
Aktivisti navode da je porast broja pogubljenja pokušaj vlasti da izazove strah među Irancima i spreči ponavljanje masovnih protesta koji su ranije ove godine uzdrmali verske vlastodršce u zemlji.
Organizacije za ljudska prava osudile su suđenja pogubljenim osobama, navodeći da su mnoga od njih obeležena mučenjem, iznuđenim priznanjima i odsustvom pravičnog postupka.
Januarski protesti predstavljali su najozbiljniju pretnju vlastima od Islamske revolucije 1979. godine. Hiljade ljudi ubijeno je u nezabeleženom državnom obračunu. Desetine osoba pogubljene su zbog navodne umešanosti u demonstracije, a još veliki broj njih čeka izvršenje kazne, prema navodima organizacija za ljudska prava.
Više pročitajte ovde.
Tramp kaže da će pitati Putina da li je Rusija dostavila satelitske snimke Iranu
Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) rekao je da će tražiti pojašnjenje od ruskog predsednika Vladimira Putina povodom izveštaja da je Moskva dostavila satelitske snimke kako bi pomogla Iranu da gađa američke baze na Bliskom istoku.
Obraćajući se novinarima u avionu Air Force One tokom puta u saveznu državu Mičigen 27. jula, Tramp je rekao: "Pitaću Putina za to. Saznaćemo."
Tokom američko-izraelskog sukoba sa Teheranom ranije ove godine pojavili su se izveštaji u kojima se navodi da je Rusija pružila obaveštajnu pomoć Islamskoj republici kako bi joj pomogla u gađanju američkih vojnih objekata na Bliskom istoku.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskiy) takođe je 25. jula rekao da je Ukrajina dobila informacije koje ukazuju da su ruski sateliti detaljno pratili američke vojne baze na Bliskom istoku i da je Moskva Iranu dostavila prikupljene obaveštajne podatke i snimke za napade na te objekte.
Tramp je takođe novinarima rekao da Sjedinjene Države "vode dobre razgovore" sa Iranom "upravo sada".
Upitan o mogućnosti postizanja sporazuma sa Iranom, Tramp je rekao: "Postoji dobra šansa da bi nešto moglo da se dogodi."
Ranije 27. jula, Tramp je za medij Axios rekao da će, ukoliko aktuelni pregovori sa Iranom propadnu, Sjedinjene Države "ponovo preći na veoma snažnu vojnu akciju".
Uz izveštavanje Reutersa.
SAD saopštio da je preusmerio 17 brodova tokom sprovođenja blokade Irana
Američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila je 26. jula da su njene pomorske snage, koje sprovode blokadu Irana po nalogu Vašingtona, preusmerile 17 komercijalnih brodova, onesposobile dva i ukrcale se na još dva u Arapskom moru kako bi osigurale poštovanje mera.
CENTCOM je objavio ove podatke u objavi na mreži X, ali za sada nije izneo dodatne detalje.