Tramp kaže da je Iran 'mnogo ozbiljniji' u razgovorima, ali 'ne znači da ćemo stići tamo'
Američki predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u petak da Vašington i Teheran i dalje vode pregovore o okončanju sukoba – i dok se nastavljaju napadi obe strane širom regiona – ali je upozorio da Iran još nije spreman da postigne dogovor.
"Razgovaramo s njima. Mislim da su ozbiljni. Mislim... da su daleko najozbiljniji što smo videli od njih, ali to ne znači da ćemo stići tamo", rekao je Tramp novinarima u Beloj kući.
"Videćemo šta će se desiti", dodao je on.
Tramp je često govorio o pregovorima između SAD i Irana, povremeno tvrdeći da je mirovni sporazum na dohvat, samo da bi razgovori posustali a vojne akcije se nastavile.
Na pitanje da li je doneo odluku o nastavku napada velikih razmera usred medijskih izveštaja da se sastaje sa savetnicima na tu temu, Tramp je odgovorio: "Ne, nisam".
"Slušajte, trenutno razgovaramo s njima. Mislim da postaju sve ozbiljniji kako dani prolaze, možda iz očiglednog razloga", rekao je on.
"Spremni smo za akciju. Ali razgovaramo s njima, tako da mislim da ćemo dok razgovaramo videti šta će biti od toga. Verujem... Veoma su ozbiljni. Trebalo bi da budu", rekao je Tramp.
Američki predsednik je dan ranije zapretio da će napasti Iran i pobunjenike Hute koje podržava Teheran u Jemenu, nekoliko sati pošto je ta grupa napala dva saudijska naftna tankera u Crvenom moru.
Tramp je rekao da će Iran biti odgovoran za sve buduće napade Huta.
"Ako to ponovo urade, SAD će smatrati Iran odgovornim, jer su Huti surogat i/ili proksi Irana, i Iranu i, naravno, Hutima će biti izrečena velika vojna kazna", napisao je Trampa u četvrtak na Truth Social.
Rojters je kasno u petak, pozivajući se na očevice, naveo da je u nekoliko vazdušnih napada pogođena jemenska luka Hodeida, iako nije bilo neposredne potvrde niti vesti o žrtvama ili šteti.
Mediji pod kontrolom Huta naveli su da su napadi, koje su pokrenule saudijske snage, pogodili telekomunikacionog operatera i ostrvo Kamaran. Saudijska Arabija koju predvode suniti i Iran s većinskim šiitskim stanovništvom dugo su ogorčeni regionalni rivali.
Jemen, najsiromašnija zemlja na Bliskom istoku, zapao je u građanski rat 2014. kada su Huti zauzeli prestonicu Sanu, svrgnuvši međunarodno priznatu sunitsku vladu koju je podržavala Saudijska Arabija.
Huti sada kontrolišu veliki deo severozapada Jemena, uključujući luke na Crvenom moru poput Hodeide, koje su izvor hrane i goriva.
Tramp je takođe upozorio da će svaka šteta na brodovima ili teretu tokom tenzija u Ormuskom moreuzu biti nadoknađena korišćenjem iranske imovine koja je pod kontrolom SAD, što je izazvalo brzu reakciju Teherana.
"Od sada pa nadalje, svaka šteta načinjena brodovima, teretu ili bilo čemu što je povezano s tim, biće plaćena iranskim novcem koji Sjedinjene Države imaju u posedu i kontrolišu", napisao je Tramp na Truth Social.
Centralna komanda SAD (CENTCOM) saopštila je da su njene snage završile 13. uzastopnu noć udara na Iran, dodajući da je Ormuski moreuz otvoren za pomorski tranzit.
"CENTCOM je gađao iranske vojne komandne centre, objekte za skladištenje dronova, komunikacione mreže, mesta za obalski nadzor i pomorske kapacitete kako bi dodatno smanjio pretnju koju Iran predstavlja za civilne pomorce i komercijalne brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz", navela je Centralna komanda SAD na X.
"Međunarodni plovni put ostaje otvoren za tranzit uprkos nedavnim napadima iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde. Komercijalni brodovi nastavljaju slobodno da plove moreuzom uz vojnu podršku SAD", naveo je CENTCOM.
Tramp: 'Bilo bi veoma loše' za Rusiju i Kinu ako bi dale oružje Iranu
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi "bilo veoma loše" za Rusiju i Kinu ako bi snabdevale oružjem Iran, ali je dodao da su ga lideri obe zemlje uverili da se to neće dogoditi.
"Kineski predsednik Si (Đinping) mi je rekao, tokom našeg nedavnog sastanka u Pekingu, da neće davati ni prodavati oružje Islamskoj Republici Iran, ni pod kojim okolnostima, a to uključuje i kineske kompanije", napisao je Tramp u petak na Truth Social.
Predsednik SAD je rekao da je ruski predsednik Vladimir Putin izneo sličnu obavezu, napisavši da je "Putin, uprkos užasnom ratu koji se vodi u Ukrajini... rekao da neće prodavati oružje ni Iranu".
"(Putin) zna da ne prodajem oružje Ukrajini, već ga prodajem NATO-u, a NATO plaća 100% troškova. Oni onda mogu da rade šta god žele sa njima", naveo je Tramp i dodao: "Prema tome, po mom mišljenju, dve velike zemlje, o kojima se često govori u vezi s Iranom, nisu uključene".
"Da jesu, to bi bilo veoma loše za njih, a svakako ne bi bilo u njihovom najboljem interesu", dodao je Tramp.
Kina, Rusija i Iran održavaju bliske strateške veze i često se opisuju kao pragmatični strateški partneri.
Agencija Rojters je nedavno objavila, pozivajući se na četiri obaveštena izvora, da američki obaveštajni analitičari istražuju da li je Rusija igrala ulogu u nedavnim iranskim napadima dronovima na objekte CIA u regionu.
Huti tvrde da njihova pomorska blokada utiče samo na Saudijsku Arabiju
Jemenski pobunjenici Huti, koje podržava Iran, saopštili su da ne žele da blokiraju saobraćaj kroz moreuz Bab el-Mandeb u Crvenom moru, dodajući da blokada koju su proglasili "utiče samo na saudijsku stranu".
"Nema zatvaranja Bab el-Mandeba kako neki sugerišu", rekao je pregovarač Huta Mohamed Abdulsalam.
Poslednjih dana, Huti su napali saudijske tankere za naftu u tom području nakon što je 20. jula objavila blokadu.
To je naišlo na osudu američkih i evropskih lidera, a američki predsednik Donald Tramp je zapretio Iranu i Hutima "vojnom kaznom" ako se napadi nastave.
Dok Iran i dalje preti brodovima kroz Ormuski moreuz, napadi Huta u Crvenom moru rizikuju da poremete saobraćaj kroz moreuz Bab el-Mandeb.
Prema AFP-u, najmanje devet brodova je promenilo kurs otkako su Huti objavili blokadu.
Izvor: AFP
EU uvela sankcije protiv pet iranskih sudija i hakera
Savet Evropske unije stavio je pet sudija iranskih Revolucionarnih sudova na svoju listu sankcija zbog njihove "odgovornosti za ozbiljna kršenja ljudskih prava".
Savet EU je saopštio da su te sudije "predsedavale suđenjima usmerenim protiv verskih manjina i političkih disidenta, uključujući dobitnicu Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi, na osnovu nejasno definisanih optužbi za nacionalnu bezbednost i verske prekršaje".
"U tim slučajevima, izricali su smrtne kazne i dugogodišnje zatvorske kazne, bičevanje, novčane kazne ili dopunske kazne političkim disidentima i aktivistima za ljudska prava, uključujući i u vezi sa protestima 'Žena, život, sloboda' iz 2022. posle smrti Mahse Amini", dodaje se u saopštenju.
Savet EU je takođe objavio da je uveo sankcije Nimi Salehiju, ključnoj osobi u sajber grupi Ashiyane za koju tvrdi da je pomogla iranskoj vladi da suzbije slobodan protok informacija.
"Ashiyane Digital Sekjurity tesno sarađuje sa Sajber policijom koje je na listi EU i Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) i odgovoran je za intenzivne sajber napade kako na domaće protivnike i reformiste, tako i na strane institucije, čime pomaže režimu u obračunu s opozicijom", saopštila je EU.
U zvaničnom dokumentu Saveta EU, navedeno je pet iranskih sudija koji su sankcionisani zbog "teških kršenja ljudskih prava", uz navođenje njihovih stavova i razloga za njihovo uključivanje na listu sankcija.
"Dok Teheran intenzivira unutrašnju represiju, EU će nastaviti da poziva odgovorne na odgovornost", navela je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas na X.