Uživo Iran najavio zatvaranje Hormuškog moreuza

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei izjavio je da se potpisivanje Islamabadskog memoranduma, čiji je cilj okončanje sukoba između Irana i SAD, verovatno neće dogoditi u nedelju.

Bakei je je za državne medije u subotu rekao da bi sporazum i dalje mogao biti potpisan u narednim danima, ali je upozorio da se ne prognozira vremenski okvir zbog, kako je rekao, "oklevanja druge strane".

Prethodno su postojali mešoviti signali o okviru sporazuma u koje posreduje Pakistan, a koji ima za cilj da zaustavi neprijateljstva, ponovo otvori Ormuski moreuz i omogući put za šire pregovore.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je u petak da sporazum "nikada nije bio bliži", dok je pakistanski premijer Šehbaz Šarif u subotu rekao da bi konačni tekst mogao biti potpisan u roku od 24 sata.

Međutim, iako su iranski zvaničnici izrazili uverenje da je sporazum na dohvat ruke, Teheran je više puta upozoravao na spekulacije o vremenu i sadržaju dogovora pre nego što bude finalizovan.

Pakistanski premijer Šehbaz Šarif napisao je u subotu na društvenim mrežama da se u naredna 24 sata očekuje mirovni sporazum između Vašingtona i Teherana.

Šarif, ključni posrednik u pregovorima, ponovio je svoju tvrdnju od petka da je sporazum bliži nego ikad. U poslednja 24 sata takođe su visoki američki i iranski zvaničnici dali naznake da diplomatija brzo napreduje.

"Bliži smo mirovnom sporazumu nego ikad ranije. S verovatno očekivanom finalizacijom u naredna 24 sata, Pakistan se priprema za elektronsko potpisivanje mirovnog sporazuma odmah posle toga, nakon čega slede razgovori na tehničkom nivou sledeće nedelje", napisao je Šarif na X.

"Uvereni smo da će ovaj istorijski mirovni sporazum formirati čvrst temelj za trajni mir", dodao je Šarif.

Iranski zvaničnici su takođe naznačili da će sporazum biti potpisan digitalno, dok je zvaničnik Bele kuće rekao za RSE u petak da posrednici i dalje razmatraju ceremoniju potpisivanja u Evropi u narednim danima.

Detalji sporazuma i dalje su nejasni, a lideri sa svake strane predstavili su različite elemente.

Izrael je u subotu, prema izveštajima medija, izveo vazdušne napade na više lokacija na jugu Libana, u novom zaoštravanju sukoba između Izraela i iranskog proksija Hezbolaha koji komplikuje mirovne pregovore između Vašingtona i Teherana.

Medijski izveštaji istakli su izraelske napade oko Nabatije, oko 70 kilometara južno od libanske prestonice Bejruta. Zasad nema izveštaja o žrtvama.

Prethodno su Izraelske odbrambene snage (IDF) objavile da je raketna vatra iz Libana izazvala oglašavanje sirena na severnu Izraela.

"Posle sirena koje su se oglasile pre nekog vremena u vezi s infiltracijom neprijateljskih letelica u oblastima Metula i Misgav Am, izraelsko ratno vazduhoplovstvo presrelo je sumnjivu vazdušnu metu koja je prešla iz Libana", navodi se u saopštenju IDF-a.

Visoki iranski zvaničnici su više puta rekli da sporazum s Vašingtonom mora da uključi primirje u Libanu. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči ponovio je ovaj stav u petak u televizijskom intervjuu.

Hezbolah, koga i Izrael i SAD smatraju terorističkom organizacijom, nije strana u pregovorima između Izraela i Libana u kojima posreduju SAD – i osudio je te sastanke.

Hezbolah je napao Izrael početkom marta, posle američkih i izraelskih vazdušnih napada na Iran koji su počeli 28. februara.

Iran je pojačao napore da obezbedi svoje zalihe uranijuma koji je blizu nivoa potrebnog za oružje urušavanjem tunela i postavljanjem eksplozivnih mina oko pristupnih tačaka, izvestio je CNN pozivajući se na pet izvora upoznatih s američkim obaveštajnim službama,.

Mere su znatno otežavale pristup za oko 440 kilograma visoko obogaćenog uranijuma za koji se veruje da je uskladišten u nuklearnom kompleksu Isfahan i drugim lokacijama.

To dodatno komplikuje pregovore između SAD i Irana o sporazumu koji bi zahtevao od Teherana da preda obogaćeni uranijum radi uništenja i uklanjanja.

Visoki zvaničnik američke administracije rekao je da se strane približavaju sporazumu, iako usled suprotstavljenih izveštaja iz Vašingtona i Teherana nije jasno koji su uslovi dogovora.

Stručnjaci su upozorili da bi nove mere oko iranskih zaliha uranijama mogle da ometu napore za verifikaciju i uklanjanje.

Skot Reker, bivši šef Kancelarije za uklanjanje nuklearnog materijala Nacionalne administracije za nuklearnu bezbednost, rekao je za CNN da bi takav razvoj događaja "definitivno zakomplikovao" izvlačenje uranijuma iz Irana i mogao bi omogućiti Teheranu da tvrdi da je deo zaliha "nepovratno" izgubljen.

Zalihe su ranije smatrane potencijalnom metom za američku vojnu operaciju koja je ocenjena kao previše rizična, navodi CNN.

Američki predsednik Donald Tramp je naglasio važnost obezbeđivanja tog materijala, rekavši u maju: "Tačno znamo šta se dešava" sa zakopanim uranijumom i da "niko nije ni prišao tome".

Čak i ako se postigne dogovor, uklanjanje uranijuma moglo bi da traje nedeljama i zahteva specijalizovanu opremu i operacije deminiranja.