SAD odobrip prodaju oružja Kuvajtu vrijednog dvije milijarde dolara za uništavanje dronova
Trumpova administracija odobrila je potencijalnu inostranu vojnu prodaju zalivskom savezniku Kuvajtu u vrijednosti od 1,98 milijardi dolara za sisteme protiv bespilotnih letjelica i prateću opremu, saopštio je State Department.
Kuvajt, koji je domaćin američkim vojnim snagama, često je bio meta iranskih raketnih napada i napada dronovima, uključujući i napade na međunarodni aerodrom u toj zemlji 3. juna, koje je državni sekretar Marco Rubio osudio kao "skandalozne i neprihvatljive", a u kojima je jedna osoba poginula, dok ih je 63 povrijeđeno.
Predloženi sporazum uključuje sisteme protiv dronova "Roadrunner" i "Anvil", lansirne kutije, sisteme komande i kontrole, osmatračke tornjeve dugog dometa, opremu za elektromagnetsko ratovanje, taktičke operativne centre, obuku, razvoj softvera i logističku podršku, navodi se u obavještenju State Departmenta upućenom Kongresu.
Washington je naveo da će ova prodaja podržati vanjsku politiku i ciljeve nacionalne sigurnosti SAD-a kroz jačanje sigurnosti Kuvajta, koji je glavni saveznik van NATO-a, te unapređenjem njegove sposobnosti da se suprotstavi trenutnim i budućim prijetnjama koje predstavljaju bespilotne letjelice.
State Department je saopštio da će Kuvajt moći integrisati ove sisteme u svoje snage vojne policije, kao i da predložena prodaja neće narušiti osnovni vojni balans u regionu.
Odobrenje ne znači da je ugovor potpisan niti da su pregovori završeni. Obavještenje Kongresu je obavezna procedura za sve velike inostrane vojne prodaje.
Libanski lideri poručili Teheranu da prestane da se meša u ratom razorenu zemlju
Libanski premijer Navaf Salam i predsednik Džozef Aun pozvali su Teheran da prestane da se meša u poslove ratom razorene bliskoistočne zemlje usled nastavljenih borbi Hezbolaha, kojeg podržava Iran, s izraelskim snagama.
Hezbolah, militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veći deo juga Libana, SAD smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija stavila na crnu listu njegovo oružano krilo, ali ne i njegov politički ogranak.
Salam se direktno obratio iranskim liderima tokom konferencije za novinare, rekavši: "Imajte milosti prema našem jugu, prestanite da tretirate njega i njegov narod samo kao žeton za potkusurivanje."
"Mi smo narod suverene zemlje koja odbija da služi kao... otvoreno bojno polje za njihove ratove", rekao je libanski premijer.
Aun je uputio sličnu poruku Teheranu tokom intervjua za CNN: "To nije vaša zemlja. To je naša zemlja", rekao je on. "Nije vaš posao da se mešate u našu zemlju."
Libanski i izraelski predstavnici su se ove nedelje saglasili oko primirja tokom razgovora u Vašingtonu, uslovljenog "potpunim prekidom" vatre Hezbolaha, iako nije pomenuto obustavljanje izraelskih napada.
Militantna grupa koju podržava Iran odbacila je sporazum u četvrtak, zahtevajući umesto toga sveobuhvatni prekid vatre i potpuno izraelsko povlačenje s juga Libana.
Teheran dotle insistira da su borbe u Libanu i širi rat u Zalivu povezani. Šef spoljnjeg krila Revolucionarne garde rekao je da se Izrael mora povući sa linija fronta u Libanu pre nego što se potpiše mirovni sporazum sa SAD.
"To je libanski narod, oni nisu narod Naima Kasema", rekao je Aun, misleći na šefa Hezbolaha koji je odbacio sporazum o primirju.
"Većina libanskog naroda je sita rata", dodao je predsednik.
"Hezbolah mora da shvati da nema... drugog načina da se reši ovaj problem i da se spase ono što je preostalo osim pregovorima i diplomatijom", rekao je Aun.
Takođe se obratio izraelskim liderima, rekavši: "Morate pokazati spremnost i posvećenost da okončate ovaj rat... Mi smo posvećeni. Da li ste vi?"
Libanska vlada je zabranila vojne aktivnosti Hezbolaha, a vojska zemlje je radila na razoružavanju militantne grupe u oblastima gde su njena uporišta blizu izraelske granice pre nego što je izbio poslednji rat.
Liban je bio uvučen u rat na Bliskom istoku kada je Hezbolah napao Izrael 2. marta kao odgovor za ubistvo vrhovnog vođe Irana 28. februara tokom američko-izraelskih vazdušnih napada.
Izvor AFP
Centralna komanda SAD negirala pomorski sukob s Iranom
Tvrdnju Irana da su njegove snage pucale na dva američka razarača negirala je Centralna komanda SAD (CENTCOM).
"Iranske snage nisu napale niti pucale na ratne brodove američke mornarice. To bi bilo grubo kršenje primirja", naveo je CENTCOM u saopštenju na društvenim mrežama.
Tvrdnju iranskih oružanih snaga preneli su iranski državni mediji. Navodi se da su upozoravajući hici ispaljeni na brodove identifikovane kao DDG-103 (USS Truxtun) i DDG-8 (USS Lynde McCormick).
U izveštajima se navodi da je Iran koristio rakete Kader i dronove za napad u navodnom incidentu.
"Američke snage nastavljaju slobodno da deluju u regionalnim vodama, dok u potpunosti sprovode blokadu protiv Irana", navodi se u saopštenju CENTCOM-a.
Bivša ambasadorica Lisa Gable kaže da se svaki sporazum s Iranom mora mjeriti djelima, a ne obećanjima
Dok američki predsjednik Donald Trump signalizira da bi sporazum sa Iranom mogao biti na dohvat ruke, ostaju velika pitanja u vezi s nuklearnim ambicijama Teherana, regionalnom sigurnošću i održivošću bilo kakvog budućeg dogovora.
Usred kontinuiranih tenzija širom Bliskog istoka, od južnog Libana do Hormuškog moreuza, Radio Slobodna Evropa je razgovarao o izgledima za diplomatiju, izazovima verifikacije i širim geopolitičkim ulozima sa Lisom Gable, bivšom američkom ambasadoricom koja je služila tokom administracije Georgea W. Busha, a danas je predsjedavajuća organizacije "World In 2050".
RSE: Jedno od ključnih pitanja je može li diplomatija ostati na pravom putu usred stalnih tenzija i mogućih kršenja primirja. Koliko su trenutni pregovori ranjivi na dešavanja na terenu, posebno kada jedan vojni incident može brzo promijeniti političko okruženje?
Gable: Može, ali još nismo vidjeli da se to dešava. Jedna od stvari koje se vide u ovoj situaciji, a koja je vrlo različita u odnosu na ranije periode kada smo se bavili Bliskim istokom i Iranom, jeste da, zahvaljujući radu prve Trumpove administracije i Abrahamovim sporazumima, postoji mnogo snažniji oblik komunikacije, angažmana i razgovora sa saveznicima u regionu.
Ako pogledamo historiju tog regiona, Sjedinjene Države nikada nisu imale snažnije odnose sa zemljama poput Katara, UAE-a, Omana i Saudijske Arabije. To što su te zemlje dio Abrahamovih sporazuma i razvoj tih odnosa promijenili su dinamiku onoga što danas vidimo.
Cijeli intervju pročitajte ispod.
