Senat SAD unapređuje rezoluciju o ratnim ovlaštenjima
Dobro jutro. Počećemo današnji live blog kratkim pregledom dešavanja u Washingtonu dok smo bili odsutni:
Američki Senat je 19. maja glasao da unaprijedi rezoluciju koja ima za cilj ograničavanje ratnih ovlaštenja predsjednika Sjedinjenih Država, Donalda Trumpa, u vezi s Iranom, osim ako ne dobije odobrenje Kongresa.
Ovo je osmi put da su demokrate u Senatu pokušale progurati ovu mjeru - i uspjele su, jer su je podržala četiri republikanca, dok drugi nisu učestvovali u glasanju. Rezultat proceduralnog glasanja bio je 50 prema 47 u korist rezolucije.
Ovaj potez uslijedio je nakon ponovljenih naznaka Trumpa 18. i 19. maja da ozbiljno razmatra nove vojne udare na Iran.
Mjera i dalje mora biti odobrena u narednim glasanjima u Senatu i Predstavničkom domu, a čak i tada bi se mogla suočiti s predsjedničkim vetom.
Cilj joj je spriječiti Trumpa da naredi dodatne napade pozivajući se na Zakon o ratnim ovlaštenjima iz 1973. godine.
Taj zakon propisuje da predsjednik mora dobiti odobrenje Kongresa za angažovanje oružanih snaga u borbenim operacijama dužim od 60 dana.
Pristalice rezolucije tvrde da je taj rok već istekao, jer su američki i izraelski zračni napadi na Iran prvi put pokrenuti 28. februara.
Administracija Donalda Trumpa tvrdi, međutim, da su neprijateljstva već okončana zahvaljujući prekidu vatre koji je na snazi od 8. aprila.
Vens: SAD 'naoružane i spremne', ali i dalje teže diplomatskom sporazumu
Ponavljajući upozorenje američkog predsednika Donalda Trampa Iranu da su SAD "naoružane i spremne", potpredsednik Džej Di Vens je u utorak rekao novinarima u Beloj kući da SAD neće ići na sporazum koji Iranu dozvoljava da ima nuklearno oružje.
Vens je rekao da nuklearno oružje u Iranu znači uvođenje regiona u trku u naoružanju koja bi učinila svet manje bezbednim.
On je dodao da SAD i dalje teže diplomatskom sporazumu, ali da je "za tango potrebno dvoje".
Osvrćući se na povremene pregovore dve strane, Vens je govorio o "mnogo napretka", dodajući da veruju da i Iranci žele da postignu sporazum.
Vens je rekao da njegova zemlja zadržava opciju B ponovnog pokretanja vojne kampanje kako bi "ostvarila ciljeve Amerike", ali da predsednik to ne želi.
Tramp je prethodno u utorak rekao da bi mogao da pokrene nove vojne napade na Iran u narednim danima ako diplomatski napori ne dovedu do sporazuma s Teheranom.
Na pitanje koliko još vremena bi dao Iranu da pristane nas sporazum, Tramp je rekao "dva ili tri dana".
"Možda petak, subota, nedelja, možda početkom sledeće nedelje", rekao je, dodajući da je vremenski okvir ograničen jer "ne možemo dozvoliti da (Iran) ima nuklearno oružje".
Tramp je 8. aprila objavio privremeni prekid vatre, a kasnije je rekao to produženo na neodređeno.
UAE tvrde da je dron koji je pogodio nuklearnu elektranu Baraka lansiran iz Iraka
Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) saopštili su da je dron koji je pogodio nuklearnu elektranu Barakah u ponedeljak lansiran s iračke teritorije.
Ministarstvo odbrane UAE je na X napisalo da su dva drona presretnuta, dok je treći pogodio generator u blizini elektrane Baraka.
Prethodno je Saudijska Arabija saopštila da je istog dana u svom vazdušnom prostoru presrela i uništila tri drona ispaljena iz Iraka.
Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) je naširoko optuživan za podršku iračkim milicijama, od kojih mnoge, kako se veruje, deluju u okviru Narodnih mobilizacionih snaga (PMF), iračke krovne grupe za šiitske milicije koje podržava Iran. Irački zvaničnici su osudili napad na objekat u UAE.
Od početka američko-izraelskih udara na Iran 28. februara, Iran je navodno lansirao stotine raketa i dronova prema UAE, izazivajući štetu na infrastrukturi i žrtve.
Iranska poluzvanična novinska agencija Tasnim je u utorak, pozivajući se na neimenovane zvaničnike, izvestila da je Izrael izveo napad na nuklearnu elektranu Barakah. Ta tvrdnja nije mogla biti nezavisno potvrđena.
CENTKOM navodi da je istraga o napadu na školu Minab 'složena'
Komandant Centralne komande SAD (CENTKOM) Bred Kuper rekao je u utorak da će nalazi rezultata istrage o napadu na školu Minab u Iranu biti objavljeni po okončanju istrage, ne navodeći vremenski okvir što istraga bude završena.
Škola Minab u iranskoj provinciji Hormozgan pogođena je u raketnim napadima 28. februara, prvog dana napada SAD i Izraela na Iran.
Kuper je na saslušanju u Kongresu rekao da je istraga američke vojske o napadu "složena", navodeći lokaciju škole u blizini, kako je rekao, "aktivne iranske lokacije za krstareće rakete".
Kuper je rekao da će Pentagon objaviti rezultate istrage nakon što bude završena, odgovarajući na pitanja Adama Smita, vodećeg demokrate u Odboru Predstavničkog doma za oružane snage.
"Dakle, odgovor je 'Ne'. Ne prihvatamo odgovornost za ono što smo očigledno uradili"#, rekao je potom Smit.
Iranski zvaničnici su saopštili da je najmanje 168 ljudi – uglavnom školske dece – ubijeno u napadu na osnovnu školu Šadžare Tajebeh.
Naknadne medijske istrage, uključujući NPR-a, Rojtersa, Gardijana i Njujork tajmsa, objavile su dokaze koji ukazuju na to da je škola pogođena tokom američkih preciznih napada usmerenih na obližnje objekte Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC).
Analitičari su ukazali da je škola nekada bila deo šireg kompleksa koji je pripadao IRGC-u, ali je godinama bila odvojena od vojnog kompleksa i pokazala je jasne oznake koje je identifikuju kao civilnu školu.
Pentagon je nedeljama saopštavao da istražuje kako je došlo do napada i da li su zastareli podaci o ciljanju mogli dovesti do incidenta.