Piše: Golnaz Esfandiari
Sledbenicima bahai vere, koje iranski islamski režim dugo proganja, rečeno je da svoje mrtve moraju sahraniti nad masovnim grobnicama političkih zatvorenika, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Bahai zajednica u iranskoj prestonici godinama je svoje mrtve sahranjivala u posebnom delu teheranskog groblja Havaran, blizu mesta gde počivaju stotine ili čak hiljade političkih zatvorenika koji su bili žrtve masovnih pogubljenja krajem 80-ih godina 20. veka.
Službenici groblja nedavno su navodno rekli bahajcima da im više nije dozvoljeno da sahranjuju mrtve u tom delu groblja.
Umesto toga, data su im dve opcije: mogu sahraniti mrtve u uskom prostoru između postojećih bahaijskih grobnica ili koristiti deo gde se nalaze masovne grobnice, kaže Simin Fahandedž, predstavnik Bahaijske međunarodne zajednice pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi.
Bahajci smatraju da je taj nalog neprihvatljiv i žele da sahranjuju mrtve dostojanstveno i u skladu sa svojim verskim pravilima. "Posle uništavanja mnogih bahaijskih groblja u protekle četiri decenije, bahajci su iskusili bol uzrokovan nepoštovanjem preminulih i ne žele da opet i trpe isti bol", rekao je Fahandedž u intervjuu za Radio Farda RSE-a.
On je dodao da je ovaj novi pritisak vlasti deo više od 40 godina državne represije i diskriminacije s kojima su se bahajci suočavali u Iranu od nastanka Islamske Republike.
Istorija progona
Bahajci – kojih u Iranu ima oko 300.000 i oko pet miliona širom sveta – suočavali su se sa sistematskim progonima u Iranu, gde njihova vera nije zvanično priznata u ustavu zemlje.
Od osnivanja Islamske Republika Iran 1979. godine, stotine bahaista su uhapšene i zatvorene zbog svojih verovanja. Najmanje 200 je pogubljeno ili uhapšeno posle čega se nikada više nije čulo za njih – to uključuje sve članove tri Nacionalne duhovne skupštine od 1980. do 1984. godine.
Hiljadama je zabranjeno visoko obrazovanje ili im je oduzeta imovina. Groblja pripadnika te zajednice se već dugo skrnave uz uništavanje nadgrobnih spomenika.
Poslednja ograničenje na bahajske sahrane u Teheranu, gde živi većina pripadnika te vere u Iranu, uznemirilo je i porodice streljanih političkih zatvorenika. Oni su čak napisali otvoreno pismo datirano na 25. aprila žaleći se da se nekoliko novih grobova pojavilo u blizini mesta masovnih sahrana u Havaranu.
"U petak 23. aprila, dok smo posećivali bezimenu zemlju naših najmilijih, videli smo nešto šokantno za poverovati: grobnice su iskopane na mestu masovnih grobnica naših najmilijih i u njima je sahranjeno dvoje bahajaca", navodi se u pismu koje je potpisalo 79 članova porodica pogubljenih političkih zatvorenika.
"Naše je pravo da znamo tačno mesto sahrane naših najmilijih", navodi se u pismu, dodajući da "nakon što smo lišeni ovog prava 40 godina, zahtevamo da na ovom groblju neće biti promena i upada".
Oni su takođe pozvali iranske vlasti da se uzdrže od prisiljavanja bahajaca da sahranjuju svoje najmilije u delu gde se nalaze masovne grobnice. "Ne trljajte so na naše stare rane", navodi se u pismu upućenom iranskom predsedniku Hasanu Rohaniju i gradonačelniku Teherana Piruzu Hanačiju.
'So na našim ranama'
U posebnoj izjavi, pojedina deca pogubljenih zatvorenika navela su da se protive "bilo kakvim promenama" u Havaranu, pozivajući bahaiste da ne prihvate naredbu gde da sahranjuju svoje mrtve. "Ovo nije prvi put da Islamska Republika pokušava da prikrije ostatke svojih zločina", navodi se u saopštenju.
Nekoliko fotografija navodnih novih grobnica u Havaranu, uključujući dve s položenim znacima i cvećem, objavljeno je na internetu. Na slikama su se takođe videle bele linije povučena po zemlji, izgleda kao oznake za nove grobnice. RSE nije mogao da verifikuje autentičnost slika. Izveštaji sugerišu da se oko 10 novih grobnica nedavno pojavilo u delu Havarana s masovnim grobnicama.
Amnesti internešnal (Amnesty International) je u saopštenju 29. aprila naveo da su iranske vlasti godinama pokušavale da unište masovne grobnice žrtava pogubljenja zatvorenika 1988. "u pokušaju da eliminišu ključne dokaze o zločinima protiv čovečnosti, uskraćujući istinu, pravdu i naknade porodicama prisilno nestalih i ljudi pogubljenih vansudski u tajnosti".
"Osim što nanose dodatnu bol i muku već progonjenoj bahajskoj manjini lišavajući ih prava da svoje voljene dostojanstveno sahrane u skladu sa svojim verskim uverenjima, iranske vlasti svesno uništavaju mesta zločina", rekla je Diana Eltahavi, zamenica direktora Amnesti internešnala za Bliski istok i severnu Afriku.
Pogubljenja političkih zatvorenika izvršena su poslednjim danima iransko-iračkog rata od 1980. do 1988, pošto je osnivač Islamske Republike, ajatolah Ruholah Homeini, izjavio da nevernici i oni koji su digli oružje protiv Islamske Republike "poveli rat protiv Boga" i da treba da budu osuđeni na smrt.
Zatvorenici su poslani u smrt pošto su ih kratko ispitivale male grupa državnih zvaničnika, koje su zatvorenici prozvali "komisijama za smrt".
Iranski establišment retko priznaje pogubljenja, istovremeno sprovodeći cenzuru po tom pitanju. Članovi porodica žrtava koji su tražili odgovore o svojim voljenima više puta su bili suočeni s maltretiranjem.
Bahajska vera je monoteistička religija čija je centralna figura Sajed Ali Muhamad Širazi, poznatiji kao Bab, kojeg su persijske vlasti pogubile u Tabrizu 1850. godine. Na osnovu učenja persijskog verskog vođe Bahaulaha, bahaizam smatra osnivače različitih vera – uključujući Budu, Isusa Hrista i proroka Muhameda – izrazima Boga.
Središnje načelo bahaizma je zastupanje "jedinstva čovečanstva" koje ljude različitih nacionalnosti, rasa i klasa smatra jednakima.